Iako je od samog starta poseta Zelenskog Beogradu bila upadljivo minimizirana u izveštajima popularnih ruskih medija, najčešće uz akcenat na samo jednom segmentu — o tome kako će Beograd pomoći Ukrajini na njenom evropskom putu (?), već danas su pojedini mediji bliski zvaničnoj Moskvi, osetili potrebu da makar indirektno, poput razgovora sa profesorom FPN Atlagićem, izraze značajan stepen zabrinutosti. Čini se da poseta Volodimira Zelenskog Beogradu, inače njegova prva zvanična poseta Srbiji, u Moskvi sasvim sigurno nije protumačena kao običan diplomatski susret.

Naprotiv.

Jedan od najznačajnijih ruskih informativnih portala, Lenta.ru, događaj predstavlja kao deo mnogo šireg geopolitičkog procesa: pokušaja Zapada da Srbiju postepeno udalji od Rusije i da na Balkanu promeni odnos snaga koji je decenijama bio jedan od važnih oslonaca Moskve.

U analizi ovog portala govori profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Siniša Atlagić, koji smatra da je susret Zelenskog i srpskog državnog vrha organizovan u širem kontekstu zapadnog nastojanja da se ruski uticaj na Balkanu potisne.

I upravo je to ono što ovaj susret čini mnogo zanimljivijim od protokolarne fotografije dvojice predsednika.

Zašto je Zelenski došao baš sada?

Zelenski je 8. avgusta stigao u Beograd, gde je razgovarao sa predsednikom Srbije i predstavnicima državnog vrha. Na dnevnom redu bili su evropske integracije, ekonomska saradnja, energetika, infrastruktura, ali i bezbednosna pitanja.

Rojters je potvrdio da su Beograd i Kijev tokom posete govorili o jačanju ekonomskih veza i podršci ukrajinskom teritorijalnom integritetu, dok je srpska strana istovremeno ostala pri stavu da neće uvoditi sankcije Rusiji.

Ali Lenta.ru u svemu tome vidi još jednu dimenziju.

Prema oceni profesora Atlagića koju prenosi ovaj portal, Zapad želi da pokaže da se Beograd i Kijev nalaze na istom, nepovratnom evropskom kursu i da je dalje potiskivanje ruskog uticaja na Balkanu deo tog procesa.

Drugim rečima, Zelenski u Beogradu nije samo gost. On je, prema ovoj interpretaciji, i simbol promene geopolitičke orijentacije regiona.

Od Moskve do Brisela – gde je danas Beograd?

Za rusku analizu posebno je značajno to što je srpska strana tokom susreta ponovo naglasila podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine.

Istovremeno, Srbija nije uvela sankcije Rusiji.

Upravo ta kontradikcija predstavlja srž politike balansiranja koju Beograd pokušava da vodi, možda čak više iz unutrašnjih, nego spoljnih razloga. Sa jedne strane, postoji istorijska, energetska i politička povezanost sa Moskvom.

Sa druge, evropske integracije ostaju zvanični strateški cilj Srbije iako nije postojala konsultacija (referendum) građana Srbije, već je od starta petooktobarskih promena — nastavljeno sprovođenje agende Zapada. To se, iako usporeno, možda upravo zbog unutrašnje potrebe aktuelnih nosilaca vlasti — čini i danas.

Međutim, sada je poseta Zelenskog pokazala je koliko se taj balans komplikuje.

Predsednik Srbije je tokom razgovora naglasio da će Srbija podržavati evropski put Ukrajine, dok je istovremeno odbacio tvrdnje da je dolaskom Zelenskog Beograd „prešao na drugu stranu“.

Međunarodni mediji ocenjuju da upravo ta politika predstavlja pokušaj održavanja ravnoteže između tradicionalnih veza sa Moskvom i sve snažnijeg pritiska da se Srbija približi Evropskoj uniji, odnosno svrsta naspram Rusije u reuskog naroda, što je sama srž politike kolektivnog Zapada. Slabašni otopor (jedino) Slovačke upravo je to i ništa više od toga.

„Nismo prešli na drugu stranu“ – ali šta se onda promenilo?

Srpski državni vrh poručio je da se politika prema Rusiji nije promenila.

Nema sankcija. Nema formalnog svrstavanja uz Ukrajinu. Nema najave direktne vojne saradnje sa Kijevom.

Ali istovremeno – tu je Zelenski u Beogradu, razgovori o evropskom putu, podrška teritorijalnom integritetu Ukrajine, najava snažnije ekonomske saradnje i nova humanitarna pomoć Kijevu.

Rojters je naveo da je tokom posete potvrđena namera za unapređenje ekonomskih odnosa, uključujući nastojanje da se sporazum o slobodnoj trgovini završi do kraja godine.

Sve se češće može čuti pitanje da li Srbija menja stranu. Za one koji su stručni, to nije pitanje.

Zanimljiviji je sistem: da li se srpska politika menja postepeno, kroz desetine manjih poteza, dok se formalno i dalje govori o istoj politici? Slično realizaciji Briselskog sporazuma. Sistem korak po korak primenjuje se radi lakše mentalne implementacije u svest građana.

Atlagić: Zapad ne mora da ruši vlast – može da je preusmeri

U razgovoru za Lenta.ru profesor Atlagić iznosi i jednu zanimljivu procenu odnosa Brisela prema aktuelnoj vlasti u Srbiji.

Prema njegovom tumačenju, pogrešno je očekivati da Zapad nužno želi promenu vlasti u Beogradu.

Naprotiv, smatra on, Evropskoj uniji može više odgovarati vlast koja je sposobna da kontroliše političke procese i istovremeno Srbiju postepeno usmerava ka prozapadnom političkom kursu.

To je veoma značajan deo ruske interpretacije.

Jer, ako je takva procena tačna, onda Moskva ne vidi osnovni problem u tome ko će formalno biti na vlasti u Beogradu, već u tome kuda se ta vlast kreće.

Najosetljivije pitanje: srpska municija u Ukrajini

Najzanimljiviji i najosetljiviji deo analize Lenta.ru odnosi se, međutim, na vojnu industriju.

Ruski portal podseća na višegodišnje tvrdnje da srpska municija preko posrednika završava u Ukrajini.

Dodatnu težinu tim navodima daje izjava bivšeg američkog ambasadora u Srbiji Kristofera Hila, koji je početkom avgusta rekao da su Sjedinjene Države pomagale u nabavci srpske municije za Ukrajinu preko trećih zemalja.

Prema njegovom svedočenju, ukrajinska strana je američkoj ambasadi svojevremeno dostavila spisak vojne opreme koja joj je bila hitno potrebna. Nakon provere utvrđeno je da srpska industrija može da odgovori na deo tih zahteva, a nabavke su potom, prema njegovim rečima, organizovane preko posrednika u Poljskoj i Češkoj.

Lenta.ru ovaj podatak povezuje sa upozorenjem profesora Atlagića da bi eventualna posredna, a ne direktna pomoć Kijevu, mogla postati mnogo važnije pitanje u budućnosti.

Fabrika dronova otvara nova pitanja

Benjamin Netanjahu u odgovarajućem okruzenju/TJT

Posebnu pažnju ruski portal posvećuje i srpsko-izraelskoj saradnji u proizvodnji bespilotnih letelica.

Beograd je već najavio izgradnju fabrike dronova sa izraelskim partnerom, a ukrajinski predstavnici pozvani su na njeno otvaranje.

Atlagić, međutim, ne smatra da se taj projekat može direktno povezati sa namerom da se naoružava Ukrajina.

Ali pitanje ostaje.

Jer u savremenom ratu upravo su dronovi postali jedno od najvažnijih oružja, dok Srbija pokušava da istovremeno razvija sopstvenu vojnu industriju, sarađuje sa različitim partnerima i zadrži formalnu vojnu neutralnost.

Moskva se plaši posrednog zaokreta više nego otvorenog savezništva

Upravo je ovde možda i najvažnija poruka ruske analize: Moskva ne mora da očekuje da će Srbija sutra uvesti sankcije Rusiji ili otvoreno postati vojni saveznik Ukrajine.

Dovoljno je da se proces odvija korak po korak: više saradnje sa EU, više kontakata sa Kijevom, više zapadne vojne i političke saradnje, više srpske municije koja preko trećih zemalja može završiti na ukrajinskom frontu – i sve manje prostora za ruski uticaj.

To je, po svemu sudeći, ono što Lenta.ru vidi kao stvarnu opasnost.

Zelenski je otišao – ali je pitanje ostalo

Zelenski je iz Beograda otišao sa potvrdom da Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine i sa obećanjem nastavka ekonomske i humanitarne saradnje. Međunarodni mediji su posetu ocenili kao pokušaj Srbije da zadrži ravnotežu između Moskve i Brisela, dok istovremeno produbljuje veze sa Kijevom.

Formalno, dakle, ništa se dramatično nije promenilo.

Ali je simbolika prilična.

Ukrajinski predsednik prvi put je došao u Beograd. Srpski državni vrh ga je dočekao. Razgovaralo se o evropskoj budućnosti Srbije i Ukrajine. Potvrđena je i podrška teritorijalnom integritetu Ukrajine, što je očekivano i neophodno. Isto je i sa druge strane, kada je Kosmet u pitanju.

Sve se to dogodilo u trenutku kada rat između Rusije i Ukrajine ulazi u novu fazui kada je borba za politički uticaj na Balkanu sve otvorenija. Zato se čini da Moskva ovu posetu ne vidi samo kao običnu diplomatsku epizodu — već je vidi kao znak.

Znak da se prostor koji je Srbija godinama ostavljala za balansiranje između Istoka i Zapada možda polako sužava.

Pitanje koje ostaje posle odlaska Zelenskog iz Beograda mnogo je veće od same njegove posete: da li Srbija još balansira između Moskve i Zapada – ili se već nalazi na putu sa kojeg će povratak biti sve teži? Ali, to je samo prvi deo nepoznanice. Onaj drugi deo se najdirektnije odnosi na unutrašnju društvenu scenu — koliko je i inače dominantna bliskost srpskih građana sa bratskom Rusijom spremna da otrpi eventualnu promenu dosadašnjeg spoljnopolitičkog kursa.