Zelenski je u četvrtak stigao u Brisel, a danas se pridružuje samitu lidera dvadeset sedam članica Evropske unije, u trenutku kad su mu odnosi sa Trampom prilično narušeni. Povod je dizel dogovor Vašingtona i Moskve, koji je Zelenski ocenio kao „slabu odluku“, nakon čega je odgovorio otvorenim prkosom: zabrana napada na ruske rafinerije, kako je rekao, više ne važi. Iza toga stoje tri pitanja koja će odrediti naredne mesece: kako stavovi Zelenskog mogu uticati na američki Kongres uoči izbora 3. novembra, ko u Evropi zaista plaća ukrajinski račun i može li taj račun uopšte da se pokrije.

Zelenski u Briselu: dizel dogovor kao početak sukoba

Tramp je 9. oktobra, posle razgovora sa Putinom, objavio dogovor kojim Rusija privremeno može da izvozi dizel na svetsko tržište, pre svega u SAD. Prema pisanju CNBC-a, reč je o 4,8 miliona tona ili 36 miliona barela. Obrazloženje je domaće: dizel je prošlog meseca u Americi dostigao rekordnih 6,53 dolara po galonu.

Prema Aksiosu, američki zvaničnik tvrdi da je Tramp pošao tim putem nakon što je Zelenski ignorisao čitav niz zahteva da prestane da gađa ruske rafinerije, jer to diže cene goriva u Americi. Zelenski je, po istom izvoru, nudio da stane ako Rusija prestane da napada ukrajinske elektrane, ali Tramp te dve stvari nije video kao ekvivalentne. Zelenski dogovor vidi kao poklon Putinu, a njegov odgovor je stigao u intervjuu za Fajnenšel tajms: blokada napada na rafinerije je ukinuta.

Za Trampa je dizel pitanje cene goriva pred izbore, a za Kijev pitanje opstanka. U toj asimetriji leži koren sukoba: obe strane svoj potez smatraju odbrambenim. Uz jednu razliku, Vašington je pupčana vrpca za Kijev, ne Brisel.

Eskalacija je išla dalje. Američki odbrambeni zvaničnici potvrdili su da je Vašington pretio ograničavanjem deljenja obaveštajnih podataka ako se napadi nastave, a Kijev se žalio na prekide u radu vojne varijante Starlinka. Mask tvrdi da je sistem u vlasništvu i pod kontrolom američke vlade, a ko je tačno isključio vezu nije potvrđeno. Tramp je u subotu poručio da je „vreme da Ukrajina dobije novog predsednika“, što je Moskva odmah pozdravila.

Kongres i izbori 3. novembra: ko profitira od Zelenskog

Teza da prkos Zelenskog Trampovoj politici zapravo ide na ruku demokratama pred izbore za Kongres, i te kako ima osnova: sve što može da oslabi Trampa, ma odakle dolazilo, dobrodošlo je. To menja račun za izbore.

Demokrate tako dobijaju priliku da Trampa napadnu na dva fronta, zbog cene goriva koju dogovor po njima ne rešava, ali i zbog „izdaje saveznika“. Međutim, isti dogovor Trampu daje argument koji svaki birač razume: gorivo je skupo, standard ugrožen. Dodatni test stiže ovih dana, jer administracija mora da odluči hoće li formalno uvesti nove sankcije Moskvi u trenutku kada je moli za dizel.

Evropa: Berlin plaća, Pariz drži liniju, a novca nema

Evropski lideri su se javno svrstali uz Zelenskog. Tusk je poručio da Ukrajina nije sama, britanski premijer Endi Bernam izrazio je potpunu solidarnost, a to je učinio i Makron, koji se u Briselu sastaje sa Zelenskim. Koliko se vidi iz dostupnih izveštaja, Pariz je ostao pri izjavi solidarnosti, bez nove finansijske ili političke inicijative, dok je teret preuzeo Berlin. Makron od problema u Francuskoj zbog svoje promašene politike i nikad manjeg rejtinga, zapravo i ne zna gde će pre.

Za to vreme Merc je u Briselu rekao da će EU morati ponovo da poveća sredstva za Ukrajinu. Nemačka je najveći pojedinačni donator Kijeva, sa 11,5 milijardi evra pomoći za 2026. Prema ukrajinskom ministru finansija Marčenku, u redovnom budžetu za 2027. nedostaje 32,6 milijardi dolara.

EU je zajam od 90 milijardi evra za 2026. i 2027. već pokrenula, uz nedavnu isplatu od 5,34 milijarde. Zelenski traži da se deo zajma isplati unapred, ali Brisel strahuje da bi to narušilo kompromis o postepenim isplatama i ostavilo rupu kasnije u 2027. Zamrznuta ruska imovina od oko 200 milijardi evra ponovo je tema, ali se u nacrtu zaključaka ne pominje, a Belgija je i dalje protiv.

Evropa je jedinstvena u poruci, ali ne i u novcu: zajam pokriva 2026. i 2027, a trenutna pitanja su ko će platiti sve što je preko toga i može li se to pokriti bez zamrznute ruske imovine.

U javnosti se često čuje i tumačenje da Merc gura novac za Ukrajinu zbog svoje korporacijske prošlosti u BlackRocku. Priča se i da su ga oni izgurali za kancelara, iako javnih potvrda, očekivano, nema. Pojedinačno, BlackRock je najveći institucionalni akcionar Rajnmetala, a nemačke vojne fabrike danas predstavljaju prave „visoke peći“ koje spaljuju enormne količine novca. Deluje da ništa nije slučajno.

Samit u Briselu: Ukrajina je prva tačka, ali bez odluka o novcu

Ukrajina je prva tačka drugog dana samita, a pre rasprave lideri slušaju Zelenskog. Prvi dan bio je rezervisan za konkurentnost, cene energije i dugoročni budžet, a drugi, pored Ukrajine, za odbranu i bezbednost, Bliski istok, migracije i proširenje. Sve to stane u nacrt od 25 strana u kojem je proširenje svedeno na jednu stranicu. Prema nacrtu, lideri će izraziti žaljenje zbog dogovora Trampa i Putina, pozvati na veći pritisak na Rusiju i pomoć Ukrajini u pripremi za zimu, ali neće doneti odluke o novcu.

Sukob Zelenskog i Trampa na jednoj strani, i upadljiva solidarnost kolektiviteta iz EU na drugoj, za većinu posmatrača deluje kao postepeno odvajanje zapadnoevropskog identiteta od SAD. I možda bi bilo tako da EU ima resurse barem upola kao Rusija ili SAD. Nema. Zato se samo treba prisetiti busanja u grudi evropskih lidera i njihove solidarnosti sa Danskom, nakon Trampovog prvog zahteva u vezi sa Grenlandom. Upravo kroz tu prizmu treba posmatrati i težinu svakog njihovog dogovora koji je suprotan željama zvaničnog Vašingtona.

Komentar možete ostaviti ispod teksta u delu za komentarisanje. Izbor korisničkog imena je slobodan, a anonimnost zagarantovana. Molimo vas da prethodno pročitate našu politiku privatnosti i pravila korišćenja. Komentarisanje je slobodno i poželjno. Ovo je i forum i mesto gde slobodno možete izneti svoj stav i uporediti ga sa stavovima drugih čitalaca portala.