Prvi put od kraja Drugog svetskog rata, Nemačka će bez ličnog pristanka vojnika – premestiti pripadnike Bundesvera u inostranstvo. Reč je o nekoliko stotina vojnika koji će u skladu sa odlukom nemačkog Ministarstva odbrane biti prekomandovani u Litvaniju, pošto se dosadašnji dobrovoljni model pokazao nedovoljnim za popunjavanje jedinice smeštene na svega 30 kilometara od granice sa Belorusijom. Međutim, suštinski, ti nemački vojnici zapravo dolaze i "iza leđa" ruskoj eksklavi na Baltiku — Kalinjingradskoj oblasti.

Presedan kakav Nemačka nije imala 80 godina

Nemačko Ministarstvo odbrane potvrdilo je da će, u sklopu formiranja 45. tenkovske brigade "Litvanija", po prvi put od 1945. premestiti pripadnike Bundesvera na dužnost u inostranstvu, bez njihove dobrovoljne prijave. Brigada je deo šire strategije NATO-a na istočnom krilu saveza, sa zadatkom odvraćanja od Rusije. Do kraja 2027. u Litvaniji bi trebalo da bude stalno stacionirano oko 4.800 nemačkih vojnika i 200 civilnih zaposlenih, sa glavnom bazom u mestu Rudnjinkaj – svega tridesetak kilometara od granice sa Belorusijom, saveznicom Moskve, i u neposrednoj blizini ruske eksklave Kalinjingrad. Prema pisanju nemačkog lista Bild, prvi vojnici mogli bi biti komandovani već krajem septembra, a ukupno bi obavezna premeštanja mogla da pogode i do 1.000 pripadnika Bundesvera.

Šta je novo u odnosu na vest od pre sedam meseci

Sama priča o nemačkoj brigadi u Litvaniji nije nova – pratimo je od početka. Krajem januara i početkom februara ove godine već je bilo izveštaja o novoj fazi tog procesa, kada su dva borbena bataljona zvanično pripojena brigadi, podižući broj vojnika na terenu na oko 1.800. Ta vest je, međutim, opisivala isključivo organizacioni rast jedinice koja se, u svakom pogledu, i dalje popunjavala dobrovoljcima – bio je to korak u planiranom, postepenom širenju brigade, bez ijednog odstupanja od dobrovoljnog principa.

Ono što se dešava sada je kvalitativno drugačije, ne samo dodatni korak u istom nizu. Po prvi put se sam princip dobrovoljnosti, koji je do sada bio nedodirljiv temelj cele operacije, napušta – makar i za uzak krug specijalizovanih pozicija. Razlika između "brigada raste, i dalje isključivo dobrovoljno" (februar) i "brigada raste, ali dobrovoljnost više nije dovoljna, pa se uvodi obaveza" (septembar), jeste upravo ona linija koja ovu vest čini istorijski značajnom, a ne tek nastavkom već poznate priče.

Zašto dobrovoljci nisu bili dovoljni

Prema zvaničnim podacima Ministarstva odbrane, gotovo 80 odsto predviđenih formacijskih mesta u novoj brigadi već je popunjeno isključivo dobrovoljcima – od maja se za službu u Litvaniji prijavilo preko 2.500 vojnika. Problem su, međutim, uski, specijalizovani sektori u kojima dobrovoljaca jednostavno nema dovoljno: pre svega logistika i informacione tehnologije. Za razliku od nove brigade, kod postojećih nemačkih snaga koje su u Litvaniji stacionirane još od 2017, u sklopu multinacionalne NATO borbene grupe, popunjenost dobrovoljcima iznosila je čak 92 odsto. Ali, međunarodne okolnosti su se od tada do sada - promenile.

"Očuvanje operativne spremnosti Bundesvera je najviši prioritet i odlučujući kriterijum za sve mere", saopštilo je Ministarstvo odbrane, dodajući da će se "lični interesi pripadnika službe uzeti u obzir u meri u kojoj je to moguće" – formulacija koja, i pored uveravanja, jasno priznaje da se ovog puta ide mimo lične volje vojnika.

Politički spor: "prekršeno obećanje"

Odluka je odmah izazvala političku raspravu u Berlinu. Stranka BSW (Savez Sare Vagenkneht) ovakav potez otvoreno naziva kršenjem ranijeg obećanja vlade da će formiranje brigade u Litvaniji ostati u potpunosti dobrovoljno. Ministar odbrane Boris Pistorijus (SPD), ipak, ostaje pri odluci, naglašavajući da dobrovoljni princip i dalje ostaje osnovno pravilo popunjavanja jedinica, ali da za pojedine deficitarne oblasti – uz obavezna premeštanja – razmatra i kraća komandovanja, rotacione modele i kratkoročne službene boravke kao dodatne alternative. Ipak, tako se obično započinju suštinske promene, sistem poznatiji kao "korak po korak".

Sistem predstavlja strukturirani proces svesnog i postepenog usmeravanja, u ovom slučaju kolektivnih misli, kolektivne svesti, uverenja i emocionalnih stanja — kako bi se postigao željeni mentalni fokus ili promenila percepcija stvarnosti. Sistem mnogo puta viđen, posebno u slučaju zapadnog odnosa primenjenog na slučaj Srbije i njene južne pokrajine. Kada nešto proglasimo „nužnim zlom“, mi u startu priznajemo njegov negativan predznak, ali nalazimo opravdanje da ga trpimo. • Normalizacija i navika: Kako vreme prolazi, učestalost ili prisustvo tog čina stvara novu „normalnost“. Mozak prestaje da troši energiju na preispitivanje jer je odluka već jednom doneta i prihvaćena. • Prelazak u nužnost: Ono što je počelo kao moralni ustupak postaje podrazumevani deo svakodnevice, strukture ili sistema, potpuno očišćen od početnog osećaja krivice ili neprijatnosti. „Kad jednom priviknemo svoju savjest da nešto primi kao ’nužno zlo’, to uskoro počinje sve više da nam izgleda kao nužno, a sve manje kao zlo.” (Turgenjev)

Deo mnogo šire priče o naoružavanju Nemačke

Ovaj slučaj se ne dešava u vakuumu. Nemačka od januara 2026. sprovodi zakon kojim se svi 18-godišnji muškarci obavezuju da popune upitnik o zdravstvenoj i psihofizičkoj spremnosti za vojnu službu i prođu lekarski pregled – sama služba, za sada, ostaje dobrovoljna. Ako se dobrovoljni model do leta 2027. pokaže nedovoljnim za dostizanje ciljeva NATO-a (oko 260.000 aktivnih vojnika, sa sadašnjih približno 184.000), Bundestag će morati da odluči da li da vrati punu, klasičnu vojnu obavezu – nešto što Nemačka nije imala od 2011. Kancelar Fridrih Merc je nedavno, na Arktičkom samitu u Finskoj, izjavio da su pred Evropom "verovatno najodlučnija nedelja ili meseci u odbrani mira i slobode našeg kontinenta".

Slučaj brigade "Litvanija" tako postaje simboličan test za celu Nemačku: prva obavezna vojna premeštanja od kraja Drugog svetskog rata pokazuju da je i najveća privredna sila Evrope spremna da, ako dobrovoljnost ne bude dovoljna, korak po korak napusti princip koji je decenijama branio kao svoj posleratni identitet – a pitanje da li će isti scenario uskoro zahvatiti i mnogo šire slojeve nemačkog društva, ostaje otvoreno do letnjeg roka 2027. Takođe, ništa manje interesantno nije i to da je u pitanju Litvanija. A zašto, saznajte upravo OVDE.