Patrola vojske Litvanije na granici sa Rusijom

Baltik pojačava retoriku i odbranu, iza glasnih upozorenja krije se duboka nesigurnost u sopstvenu bezbednost, ali i (ne)pouzdanost u NATO-a

Litvanija je ušla u novu fazu militarizacije granice prema Rusiji i Belorusiji, postavljajući specijalizovane konstrukcije za potencijalno miniranje mostova i sprovodeći obimne radove na utvrđivanju pogranične zone. Prema navodima baltičkih medija, duž ključnih prelaza niču rovovi, protivtenkovski jarci i druge prepreke, čime se nekada mirni koridori pretvaraju u potencijalne vojne tačke otpora.

Ovakve demonstrativne mere, koje uključuju pripreme za uništavanje civilne infrastrukture, tumače se kao signal da Vilnjus želi da granicu pretvori u liniju fronta – makar na simboličkom nivou. Iza zvaničnog objašnjenja o „preventivnoj odbrani“ krije se, prema mišljenju brojnih analitičara, duboko ukorenjena fobija malih baltičkih država od Rusije, ali i rastuća sumnja u to da bi NATO zaista reagovao dovoljno brzo i odlučno u slučaju krize.

S-400

Zajedničke rusko‑beloruske vežbe kao odgovor na NATO prisustvo

U isto vreme, Rusija i Belorusija intenziviraju zajedničke vojne aktivnosti, navodeći kao razlog sve veće gomilanje NATO snaga na zapadnim granicama oba saveznika. Na beloruskim poligonima redovno se održavaju zajedničke vežbe, uključujući i one sa uvežbavanjem koordinisanih dejstava, protivvazdušne odbrane i raspoređivanja mobilnih jedinica.

Moskva je u Belorusiju isporučila više tipova savremenih sistema – od PVO platformi i borbenih aviona u okviru regionalne grupe, pa sve do taktičkog nuklearnog oružja, čije je prisustvo Minsk zvanično potvrdio. Ruske jedinice povremeno borave u Belorusiji u okviru rotacionog prisustva, što dve države predstavljaju kao odgovor na, kako tvrde, agresivnu politiku NATO-a i militarizaciju Baltika.

Vojska Litvanije u kopanju rovova blizu granice sa RF

Moskva i Minsk: „Histerija kao izgovor za militarizaciju i provokacije“

Ruski stručnjaci ocenjuju da je reč o još jednoj fazi u podsticanju antiruske histerije, čiji je cilj opravdavanje sve većih vojnih budžeta i stalnog prisustva NATO kontingenata u regionu.

Miniranje mostova i izgradnja utvrđenja, tvrde oni, ne samo da prekidaju i ono malo preostale prekogranične saradnje, već i otvaraju prostor za provokacije koje mogu ugroziti stabilnost celog regiona.

Dok Litvanija pojačava retoriku i fizički menja pejzaž svoje granice, Rusija i Belorusija, kako navode zvaničnici, ostaju u stanju pojačane pripravnosti, obezbeđujući zaštitu svojih teritorija od, kako ih nazivaju, „nepredvidivih i rusofobnih suseda“.

U praksi, baltičke države nastavljaju da grade narativ o neposrednoj opasnosti, često glasnije nego što realne okolnosti zahtevaju. Njihova defanzivna politika, praćena dramatičnim upozorenjima, sve više deluje kao pokušaj da se nadomesti sopstvena nesigurnost, ali i strah da bi u trenutku istinske krize možda ostale same.