Dok se na Zemlji vode ratovi za teritoriju, energente i kontrolu komunikacija, iznad naših glava odvija se manje vidljivo, ali potencijalno jednako značajno nadmetanje. Njegovi akteri ne moraju da ispaljuju projektile. Ponekad je dovoljno da se jedan satelit nađe na svega nekoliko stotina metara od drugog.

Nije reč o običnom mimoilaženju dva objekta u svemiru

Upravo takav susret zabeležen je sredinom oktobra, kada je ruski vojni satelit Kosmos-2612 prišao komercijalnom radarskom satelitu ICEYE-X36. Prema analizama nezavisnih stručnjaka za praćenje svemirskih objekata, ruska letelica prethodno je izvela niz orbitalnih manevara kako bi se dovela u gotovo istu orbitu sa svojim zapadnim pratiocem.

Promene putanje trajale su nedeljama, a ruski satelit prilagođavao je položaj tako da se približi ciljnom objektu i zadrži u njegovoj neposrednoj blizini. Takvo ponašanje odgovara operacijama bliskog prilaska, koje mogu služiti izviđanju, tehničkom pregledu, ali i potencijalno neprijateljskim aktivnostima.

Zašto je baš ovaj satelit važan?

ICEYE-X36 pripada komercijalnoj radarskoj konstelaciji kompanije ICEYE, osnovane u Finskoj, a registrovan je u Sjedinjenim Američkim Državama. Sistem koristi radar sa sintetičkom aperturom (SAR), koji omogućava snimanje površine Zemlje i kada je oblačno ili noć, što ga čini posebno korisnim za vojno izviđanje.

Kompanija ICEYE obezbeđuje Ukrajini pristup radarskim snimcima. To je okolnost koja ovom događaju daje dodatnu geopolitičku težinu. Ipak, nije javno potvrđeno da je baš satelit X36 neposredno učestvovao u ukrajinskim vojnim operacijama.

Stotine metara koje menjaju računicu

Posebno zabrinjava način na koji je ruski satelit stigao do cilja. Analize orbitalnih podataka pokazuju da je Kosmos-2612 tokom prethodnih nedelja menjao visinu i položaj, a zatim se postepeno približavao ICEYE-X36.

Ipak, ne treba nekritički prihvatati svaku brojku koja se pojavila u medijima. Javna orbitalna merenja imaju ograničenu preciznost, pa najmanja udaljenost između satelita nije pouzdano utvrđena. Neki izvori navode stotine metara, dok su se pojavile i znatno manje procene koje nije moguće nezavisno potvrditi.

Nema javnog dokaza da je došlo do fizičkog kontakta, oštećenja ili ometanja rada satelita. Ali odsustvo sudara ne znači da je operacija bila bez značaja.

Nova dimenzija sukoba

Svemirska infrastruktura danas je mnogo više od naučnog i komercijalnog poduhvata. Ona podržava navigaciju, komunikacije, praćenje vojnih aktivnosti i prikupljanje obaveštajnih podataka. Zbog toga se bliski prilasci satelitima posmatraju i kao potencijalni instrument pritiska.

Satelit koji može da priđe drugom objektu i manevriše u njegovoj blizini ne mora nužno da poseduje oružje. Međutim, sama sposobnost približavanja, posmatranja ili stvaranja neizvesnosti može da bude strateški značajna. Istovremeno, takva operacija može imati i legitimnu tehničku svrhu, zbog čega se namera ne može utvrditi samo na osnovu blizine.

Američki istraživački centar CSIS upozorio je da ruske orbitalne aktivnosti zahtevaju ozbiljnu pažnju zapadnih država. Ipak, ni stručnjaci ni javno dostupni podaci zasad ne pružaju konačan odgovor na pitanje šta je Moskva nameravala ovim konkretnim manevrom.

Poruka bez ispaljenog metka

Kosmos-2612 pokazuje koliko se granice savremenog strateškog nadmetanja pomeraju. Dok se na Zemlji pažnja usmerava na frontove, rakete i sankcije, u orbiti se razvijaju sposobnosti koje bi u budućem sukobu mogle da utiču na izviđanje, komunikacije i komandovanje.