Nova verzija Monroove doktrine u Trampovoj eri

Peking ima razloga za oprez. Američka operacija u Venecueli predstavlja novu, agresivniju verziju Monroove doktrine, prilagođenu Trampovoj eri i težnji SAD da se u Latinskoj Americi oslobode svih drugih stranih uticaja. Državni sekretar Marko Rubio to je otvoreno poručio nakon Madurovog obaranja, naglasivši da Sjedinjene Države neće dozvoliti da naftnu industriju Venecuele kontrolišu protivnici SAD – Rusija, Kina ili Iran.

„Ovo je zapadna hemisfera. Ovde živimo. I nećemo dozvoliti da Zapadna hemisfera bude baza operacija za protivnike, konkurente i rivale Sjedinjenih Država“, rekao je Rubio, kubanski potomak i svojevrsni Trampov staratelj, politički kadar duboke države – baš kao što je to  njegov prethodnik, Blinken, bio Bajdenu.

Guo Jiakun, portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova

Kineska retorika bez realne težine i početak američkog preslaganja Latinske Amerike

Retoričko „ratovanje“ Kine kroz državne medije, kada je reč o odnosu prema Maduru i američkoj aktivnosti u regionu, suštinski nema sadržajnu težinu. Ne predstavlja signal da bi se Kina vojno uključila u zaštitu svojih interesa u Venecueli, iako oni nisu mali. Pre je reč o porukama namenjenim domaćoj publici i unutrašnjem „bildovanju“ osećaja globalne sile.

U realnosti, za 5 do 10 godina, sa postojećim tempom ekonomskog i vojnog razvoja, Kina će gotovo izvesno postati neprikosnovena planetarna sila broj jedan. Sve što SAD i Tramp rade ovih meseci samo je pokušaj odlaganja jednog nezaustavljivog i, što je još važnije, nepovratnog procesa.

 Venecuela kao početak šireg pritiska

Venecuela je možda samo prva u nizu kineskih glavobolja u Latinskoj Americi. SAD već vrše pritisak na Kolumbiju, Kubu i Meksiko u vezi sa njihovim odnosima prema Kini i Rusiji. Peking je godinama najatraktivniji investitor u regionu, nudeći povoljnije uslove od kolektivnog Zapada.

Usmeravanje tih država ka Vašingtonu, umesto ka Pekingu, deo je strategije obeshrabrivanja njihovih namera da produbljuju saradnju sa Kinom.

Zašto je Meksiko ključan za Peking

Dok Kolumbija i Kuba nisu ekonomski presudne za Kinu, sa Meksikom je potpuno druga priča. Peking je mnogo uložio i duboko ušao u meksičke lance snabdevanja i u transportnu infrastrukturu: vodeće meksičke luke su pod kineskom upravom, posebno njihovi ključni terminali, takođe, značajan deo putne infrastrukture je sa kineskim kapitalom i upravljanjem, a naročito auto-industrija koja se u velikoj meri oslonjena na kineske komponente za automobile i kamione, koji se potom kao gotov proizvod izvoze – pretežno u SAD.

Kina nema kapacitete da zaštiti svoje interese

U sadašnjoj fazi razvoja vojnih kapaciteta, Kina ima ograničene mogućnosti da zaštiti svoje interese u južnoameričkom regionu. Istovremeno, Vašington jasno signalizira državama Latinske Amerike da ih Kina ne može zaštititi ako izaberu Peking umesto SAD. I to u ovom trenutku zaista predstavlja realnost na terenu. Ali, nije puno drugačije sada ni kada su interesi SAD u pitanju – na drugim morima, poput Severnog ledenog okeana, pa čak i na značajnom delu Tihog okeana. Moć SAD je tu krajnje ograničena, baš kao i ruska ili kineska moć u zapadnoj „zoni odgovornosti“ SAD.

Maduro i Si sa suprugama

Kineski neuspeh u Venecueli: nevidljivi radari i pogrešne procene

Mnogi greše stavljajući Venecuelu pre svega u kontekst ruskih interesa. Većina upire prst u Putina i tvrdi da on „nije zaštitio Madura“, ne znajući da su ključnu ulogu zapravo odigrale – i to neuspešno – kineske obaveštajne službe i kineski PVO sistemi, a ne ruski.

Deluje neverovatno, ali svi radari koje su Kinezi instalirali u Venecueli – nisu radili. Naravno, to otvara prostor za spekulacije o lokalnoj izdaji u Madurovom neposrednom okruženju, kao i o mogućoj saradnji tog kruga sa SAD tokom operacije. Ipak, ostaju nejasnoće u pogledu „slepoće“ kineskih sistema, u kojima neretko upravljaju i kineske posade, naročito od trenutka kada je eskalacija potencijalnog sukoba sa SAD bila jasno prepoznata.

Šta Kini preostaje?

100 milijardi dolara dosadašnjeg višedecenijskog kineskog ulaganja u Venecuelu, najvećim delom u vidu kreditiranja koja su blizu 90% uspešno i vraćena, ali i neposrednih direktnih (trajnih) investicija u tu zemlju koje su preselile čak 400.000 Kineza u tu svoju novu (makar privremenu) domovinu, kao i 12 milijardi dolara trenutno neisplaćenog duga Venecuele prema Kini – nisu stavke koje Kini daju opciju nehajnog okretanja leđa od Venecuele i njenog jednostavnog prepuštanja samo interesima SAD.

Pomenuti nedostatak kineskih vojnih kapaciteta, od onih nuklearnih, do vojno-pomorskih, a gde o primeru tih nedostataka, odnosno ograničenja kroz stavljanje u upotrebu novog kineskog nosača aviona, više možete saznati klikom upravo – ovde, nedvosmisleno determinišu kineski odgovor na američko gusarenje zapadnim morima i prostoru uopšte.

Lideri BRIKS-a i Sergej Lavrov, foto: Ricardo Stuckert

Šta Kina planira: jačanje ekonomskih, ali ne i vojnih veza

Najverovatniji kineski potez biće intenziviranje postojećih veza sa južnoameričkim državama i vladama sa kojima već ima razgranatu privrednu saradnju – ali bez konkretnog ulaska u vojne aranžmane.

Imajući u vidu daTramp i SAD primenjuju klasičnu mafijašku „doktrinu“ – ko je protiv nas, taj strada, a ko je sa nama – biće nagrađen, gde je najočitiji primer Argentina i njen predsednik Milej, po karakteru dosta sličan Trampu. Naime, SAD su otkupile 20 milijardi dolara vrednosti argentinskih pesosa i time sprečile kolaps tržišta i deviznih rezervi Argentine.

To je najvažniji i najskuplji potez Vašingtona prema Buenos Ajresu u poslednjih nekoliko decenija. Dok oni drugi koji žele slobodu od američkog uticaja – bivaju sankcionisani ili bombardovani. A najčešće – i jedno i drugo.

Istovremeno, Tramp deluje sinhrono i neposredno – ka kineskom dvorištu, ubrazavanjem planova za remilitarizaciju Japana, a o čemu ćemo više u danima koji dolaze.

Jedno je sigurno -Tramp će svojim potezima nesvesno i gotovo sigurno pogurati reforme unutar BRIKS-a, i to od platforme pretežno ekonomskog karaktera – ka formi koji će brzo dobijati sve jasnije obrise vojno-političkog bloka.

Za više o svemu i u očekivanju novih analiza, zapratite nas na društvenim mrežama – izbor naloga nalazi se u gornjem levom uglu portala Ozna vesti.