Pucnjava koja je u subotu uveče prekinula godišnju svečanu večeru Udruženja novinara Bele kuće u hotelu „Vašington Hilton" izazvala je talas globalnih osuda. Predsednik Donald Tramp, Melania Tramp, potpredsednik Džej Di Vens i veći deo kabineta evakuisani su iz sale. Niko od uzvanika nije povređen. Ali pre nego što se okrenemo tome ko je sve pohitao da izrazi solidarnost — vredi zastati i biti precizan u pogledu onoga što se zapravo desilo.

Šta se tačno dogodilo: incident — ali ne i potvrđeni atentat

Osumnjičeni, koga su savezni organi identifikovali kao Kola Tomasa Alena iz Torensa u Kaliforniji, probio se do ulaznog sigurnosnog punkta hotela naoružan sačmaricom, pištoljem i više komada hladnog oružja. Otvorio je vatru pre nego što ga je obezbedenje savladalo i privelo. Jedan agent Tajne službe pogođen je u pancirni prsluk i, prema rečima predsednika, „odlično se oporavlja".

Šef Metropolitanske policije Džefri Kerol izjavio je, međutim, da se još uvek ne zna ni motiv napadača ni ko je bio njegova konkretna meta. Napadač nije bio poznat vašingtonskoj policiji. Bela kuća je saopštila da zaplenjeni pisani materijali „jasno ukazuju" da je Alen nameravao da cilja zvaničnike administracije — dakle, moguće više osoba, ne nužno isključivo predsednik.

Tramp je napadača nazvao „veoma bolesnom osobom" i „huliganom koji je napao Ustav". FBI je pokrenuo istragu, a tužilac Džinin Feris Piro najavila je optužnice za upotrebu vatrenog oružja i napad na savezne službenike.

Ko je pojurio prvi — i zašto je to zanimljivo

U satima nakon incidenta ređale su se osude i izjave solidarnosti, uglavnom iz prestonica čvrsto vezanih za Vašington. Neke reakcije bile su očekivane. Druge su zanimljive upravo po brzini i toplini tona.

Saudijska Arabija: prva na redu

Ministarstvo spoljnih poslova Kraljevine Saudijske Arabije reagovalo je među prvima, osudivši pucnjavu i potvrdivši „solidarnost sa Sjedinjenim Državama" i „odbacivanje svih oblika nasilja".

Prestolonaslednik Mohamed bin Salman godinama neguje čvrste odnose sa Trampom koji su u prvom mandatu kulminirali oružanim ugovorima vrednim više stotina milijardi dolara. Isti princ kome su obaveštajne službe SAD-a zvanično pripisale nalog za ubistvo kritičara princa, novinara Džamala Kašogija, raskomadanog u saudijskom konzulatu u Istanbulu 2018. Saudijska Arabija je i presudan finansijer određenih džihadističkih mreža na Bliskom istoku — što ni tadašnje, ni sadašnje administracije u Vašingtonu nisu smatrale preprekom za duboko partnerstvo.

Ujedinjeni Arapski Emirati napad su nazvali „sramotnim zločinom" uz potvrdu „nepokolebljivog odbacivanja svih oblika nasilja, ekstremizma i terorizma".

Evropa: ujednačen i predvidiv glas

Britanski premijer Kir Starmer izrazio je šok i naglasio da svaki napad na demokratske institucije ili slobodu štampe mora biti osuđen „u najsnažnijim mogućim terminima". Britanski ambasador Kristijan Tarner, koji je lično bio prisutan na večeri, zahvalio se Tajnoj službi na profesionalizmu. I kralju Čarlsu III je, prema Bakingemskoj palati, laknulo, zato što predsednik i gosti nisu nastradali.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni pozvala je na odbranu prostora za demokratski dijalog: „Nikakva politička mržnja ne sme naći mesta u našim demokratijama." Potpredsednica Evropske komisije Kaja Kalas naglasila je: „Skupu posvećenom slobodnoj štampi nikad ne sme postati poprište straha."

Kanadski premijer Mark Karni i australijski premijer Entoni Albaneze pridružili su se istim tonom — olakšanje, osuda nasilja, pohvala Tajnoj službi.

Izrael, Japan, Indija

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da je bio „u šoku" i izrazio olakšanje što su predsednik i Prva dama „bezbedni i jaki". Japanska premijerka Sanae Takaichi poručila je da je „nasilje nedopustivo bilo gde u svetu". Indijski premijer Narendra Modi naglasio je da „nasilje nema mesta u demokratiji i mora biti nedvosmisleno osuđeno".

Ono što nije rečeno

Nijedan od lidera koji je pohitao da osudi pucnjavu u Vašingtonu, koliko je poznato, tom prilikom nije pomenuo desetine hiljade poginulih u Gazi, Libanu ili Iranu, niti Trampovu ulogu u tim sukobima. Niko nije iskoristio povod da prokomentariše stanje slobode štampe u SAD-u — iako je večera novinara u čijem je predsedništvu sedeo Tramp bila pod senkom peticije petsto novinara koji su od Udruženja zahtevali da se suprotstavi onome što su nazvali „gaženjem slobode štampe".

Obrazac je bio svuda isti: osuda nasilja, olakšanje, pohvala obezbedenju. Politička analiza, mogući kontekst, razlog ili makar paralela sa iranskim, libanskim ili palestinskim narodom ubijanim bez pardona i uz neviđeno nasilje koalicije Tramp - Netanjahu — sve je to izostalo.

Kontekst: večer koja je bila „istorijska" i pre incidenta

Bila je to Trampova prva poseta ovom skupu tokom oba mandata. Oko 2.600 zvanica prisustvovalo je u svečanoj sali hotela „Vašington Hilton" — istom mestu gde je pre tačno 45 godina izvršen atentat na Ronalda Regana kada je Džon Hinkling mlađi pucao na njega pri izlasku.

Kada su se začuli pucnji, gosti su se bacili pod stolove, neki skandirali „God Bless America", drugi „USA!", dok su treći krali boce sa vinom, a agenti Tajne službe pretrčavali salu uzduž i popreko. Tramp je napustio hotel u 21:45 i vratio se u Belu kuću, najavivši da će večera biti zakazana ponovo u roku od 30 dana.

Ko je napadač?

Kol Tomas Alen radio je kao nastavnik u tutorskom centru u Torens u Kaliforniji od novembra 2010. do marta 2026. Diplomirao je mašinsko inženjerstvo, magistrirao računarstvo, a LinkedIn profil vezan za njega opisuje ga kao samostalnog razvijača video igara i povremenog nastavnika. Motiv i konkretni cilj — i dalje u fokusu istrage.

Redakcija  ·  26. april 2026.