Dok Teheran odbija bezuslovnu kapitulaciju, američko-izraelska koalicija prešla je na sistematsko uništavanje civilne infrastrukture. Iran plaća cenu ponosa i nepristajanja na ultimatume i predaju, ali i verske vlastodržačke politike lišene stručnosti. Za to vreme, vlada u Indiji pod rukovodstvom politički oportunog Modija demonstrira šokantnu geopolitičku lojalnost Netanjahuu i Trampu. Nije jedina – i Kina nagrađuje Trampa kupujući naftu od SAD po gotovo dvostruko višoj ceni, umesto od Rusije, i to u trenutku dok bezumna američka hegemonija razara iransku državu do temelja. Više o svemu u tekstu koji sledi, kao i u linkovima na kraju.

Tramp u Centralnoj komandi

„Cela civilizacija će večeras umreti“ — Trampove reči koje zvuče kao ratni zločin

Retko kada je predsednik najveće svetske sile tako otvoreno i cinično najavio masovno razaranje jedne zemlje i njenog naroda. Donald Tramp je na svojoj platformi Truth Social napisao rečenicu koja bi u svakom normalnom međunarodnom poretku morala da pokrene hitnu sednicu Saveta bezbednosti i poziv na odgovornost: „Cela civilizacija će večeras umreti, zauvek nestati. Ne želim da se to dogodi, ali verovatno hoće.“

Nije ovo bila metafora. Tramp je već ranije nedvosmisleno zapretio da će SAD vojnim udarima srušiti iranske mostove, elektrane i drugu civilnu infrastrukturu i baciti zemlju u „kameno doba“. Uz to, od Irana traži da prihvati američki ultimatum — koji po svemu što se vidi iz pregovaračkih detalja ne liči ni na šta drugo do na čistu kapitulaciju — i da ponovo otvori Ormuski moreuzu za slobodnu plovidbu pod američkim uslovima.

Iran je sve ove zahteve odbio kao „neosnovane pretnje“. I umesto diplomatskog rešenja, usledili su udari.

Tako su radili i u Srbiji, američko-izraelska destrukcija Irana/Reuters

Sistematska destrukcija: Harg, mostovi, pruge, autoputevi

Ono što se u poslednjih nekoliko dana dešava nad Iranom nije klasična vojna operacija usmerena na vojnu infrastrukturu. To je osmišljeno, slojevito uništavanje tkiva jedne države.

Ostrvo Harg, koje predstavlja glavno iransko čvorište za izvoz nafte — srce ekonomskog opstanka zemlje — potresli su masovni napadi američkih i izraelskih snaga. Bunkeri i odbrambene strukture su razrušeni. Suzbijanjem iranske odbrane na Hargu otvara se put ka potpunoj kontroli nad energetskim tokovima Persijskog zaliva.

U severnom Iranu, duž ključnog koridora koji spaja Tabriz i Teheran kroz Zanjan, uništeni su mostovi i deonice autoputa. Jedan od pogođenih prelaza nalazio se oko 90 kilometara od Tabriza — iranske metropole severa. Železnički most u Kašanu bio je samo jedan od objekata koji su podlegli sistematskom bombardovanju železničke mreže širom Islamske Republike. Izraelske vazduhoplovne snage zasule su pruge u cilju potpune paralize vojnog i civilnog transporta.

Reakcija iranskog Ministarstva saobraćaja bila je jedina moguća — potpuna obustava svih železničkih operacija u zemlji, zbog elementarne bezbednosti putnika i osoblja pred neprekidnim racijama.

Izraelska vojska je lakonski potvrdila operaciju: „Završili smo široki talas napada na desetine infrastrukturnih objekata iranskog terorističkog režima na više lokacija širom Irana.“

Ni reč o civilnim žrtvama. Ni reč o humanitarnim posledicama.

Iran bez sirena, bez PVO: Cena decenija verske nesmotrene politike

Ovde se mora reći jedna bolna, ali neophodna istina. Iran je, uz svu svoju geopolitičku ambiciju i regionalni uticaj, decenijama zapostavljao ono što je u modernom ratovanju najvažnije — pouzdanu protivvazdušnu odbranu i elementarni sistem civilne zaštite.

Neverovatno, ali tačno: Iran nema funkcionalan sistem sirena za vazdušnu opasnost koji bi pravovremeno upozoravao civile. Zemlja koja je godinama finansirala Hezbolah, Hamas i razne proxy snage po regionu, koja se hvalila balističkim raketama i dronovima — nije investirala u sopstvenu odbranu od vazdušnih napada na civilnu infrastrukturu. Teokratsko rukovodstvo u Teheranu, opterećeno ideološkim prioritetima i regionalnim ambicijama, ostavilo je sopstveni narod bez osnovnih mehanizama odbrambene zaštite, oslanjajući se na relevantnu raketnu snagu kao „dovoljan“ sistem odvraćanja.

Rezultat te nesmotrene i nekompetentne politike sada plaća čitava iranska nacija — dok mostovi padaju, a vozovi stoje, naftni prihodi države presušuju.

Generalna skupština UN

Ujedinjene nacije ćute, svet gleda

Dok se odvijaju udari koje mnogi međunarodni pravnici već okvalifikuju kao kršenje Ženevskih konvencija — jer namerno uništavanje civilne infrastrukture, mostova, pruga i elektroenergetskih sistema jasno ulazi u kategoriju ratnih zločina — međunarodna zajednica demonstrira poznatu gluvu tišinu.

Savet bezbednosti UN unapred je blokiran američkim vetom, kao i uvek kada su Vašington ili Tel Aviv akteri razaranja. Preciznije, eventualne rezolucije — ali nije blokirano otvaranje rasprave kao mesto gde se snažan glas proztiv može čiti. Još više, Genralna skupština u kojoj nema veta. Koliko ih je samo održano i rezolucija doneto u korist Ukrajine, a protiv Rusije… A sada?

Evropa mrmlja sebi u bradu. Rusija i Kina daju izjave „zabrinutosti“. A nebom iznad Irana i dalje fijuče američki i izraelski projektili.

Licemerno „pravilo zasnovano na međunarodnom poretku“ važi samo onda kada to odgovara Zapadu.

Netanjahu i Modi

Modi se klanja i Netanjahuu i Trampu: Indija kao servis američko-izraelske politike

Usred svega ovoga, zanimljiva je i sramna slika koja dolazi iz Vašingtona. Dok Tramp šalje ultimatume Iranu i preti civilizacijskim uništenjem, Bela kuća ugošćuje indijskog ambasadora Vinaja Mohana Kvatru na večeri — u istoj noći kada ističe Trampov rok za Tehran.

Slučajnost? Teško.

Indija je pod Modijem postala zemlja koja balansira između svih strana — ali u stvarnosti sve više klizi u orbitu američko-izraelskog tutorstva. Modi je lično obilazio Netanjahua, „ljubio u ruku“ izraelskog premijera čak i dok su bombe padale na Gazu, dok istovremeno sramna  indijska spoljna politika sve jasnije prati linije koje su joj iscrtane u Vašingtonu i Tel Avivu. Indija je bila tradicionalno prijateljska prema Iranu, sa kojim deli istorijske i ekonomske veze, slobodoljubiva zemlja i privržena Pokretu nesvrstanih — ali Modi je tu tradiciju prodao za Trampovu patronažu i Netanjahuov moćni jevrejski finansijski uticaj.

Ambasador Sergio Gor sastao se sa Kašom Patelom, sa potpredsednikom Džej Di Vensom, a večera sa Trampom koincidirala je sa dramatičnom noći iranske krize. India’s strategic importance in global energy routes — kako elegantno primećuju američki analitičari — čini je korisnim partnerom u „zakulisnim razgovorima“ o budućnosti Persijskog zaliva.

Prevedeno sa diplomatskog: Indija treba da bude u džepu kad Americi zatreba glasanje, legitimitet ili koridor.

Zaključak: Zločin koji se odvija pred kamerama

Ono čemu svedočimo nije borba protiv nuklearnog programa niti odbrana globalnog mira. To je brutalno, sistemsko kažnjavanje jedne nacije jer njena vlada nije htela da potpiše ono što se od nje tražilo. Uništavaju se mostovi koje će morati da grade buduće generacije. Ruše se pruge koje su gradili iranski radnici, preoravaju putevi snabdevanja stanovništva, ali i putevi ka bolnicama, školama, porodilištima. Odsecaju se naftni prihodi koji drže iransku ekonomiju i omogućavaju lečenje u iranskim bolnicama.

I sve to dok Donald Tramp šeretski na Trutu ispisuje: „Ko zna?“

Svet zna. I ćuti. A to ćutanje je — saučesništvo.

Korisni linkovi

• Trampova “pauza” od 5 dana: obmana za kupovinu vremena za novu fazu rata protiv Irana
• Trampov ultimatum Iranu: najava ratnog zločina bez zadrške?
• Modijev govor u Knesetu: šokantna demonstracija geopolitičke lojalnosti, uz potpunu tišinu o civilnim žrtvama u Gazi
• Kina, Rusija i terminalna faza multipolarnog sveta
• Zašto je napadnut Iran: sudar interesa SAD, Kine, Rusije, ali i Evrope sa dna savremene geopolitike
• Kina se ponizila pred Trampom: Kupuje duplo skuplju američku naftu umesto ruske, dok joj saveznik Iran gori