Masovne kadrovske promene u vrhu ruske vojske ukazuje da li Kremlj nije zadovoljan dosadašnjim rezultatima, te da priprema novu fazu rata u Ukrajini, fazu koja bi intenzivirala rusko napredovanje na terenu. Promene su izvršene među komandnim kadrom najvažnijih grupacija. Istovremeno, bespilotne letelice dobijaju poseban status u ruskim oružanim snagama.

Predsednik Rusije Vladimir Putin sproveo je jednu od najvećih kadrovskih reorganizacija u vrhu ruske vojske od početka rata u Ukrajini. Promene nisu zahvatile samo komandante najvažnijih borbenih grupacija na frontu, već i čitav sistem logistike, dok je istovremeno doneta odluka da se formira poseban rod vojske zadužen za bespilotne sisteme.

Takvi potezi nikada nisu slučajni i bez bitnih potreba. Ne radi se samo o zamoru "materijala" u rukovodećim garniturama, niti njihovih ideja. Kada se usred intenzivnih borbenih dejstava menjaju ljudi koji vode najvažnije operacije, to obično znači da politički i vojni vrh očekuje drugačiju dinamiku na terenu i da želi da ubrza ostvarivanje postavljenih ciljeva.

Jedan čovek preuzima kompletnu vojnu logistiku

Jedna od najznačajnijih odluka odnosi se na objedinjavanje svih službi pozadine Ministarstva odbrane Rusije pod jedinstvenom komandom.

Na čelo novog sistema postavljen je general Valerij Solodčuk, koga je Putin opisao kao jednog od najtalentovanijih ruskih vojnih komandanata. Ruski predsednik ocenio je da upravo komandanti sa iskustvom sa fronta najbolje znaju šta je vojnicima potrebno i poručio da očekuje efikasnije funkcionisanje logistike, snabdevanja i podrške jedinicama koje učestvuju u borbama.

Dronovi postaju poseban rod vojske

Možda i najvažnija strateška odluka jeste formiranje Vojske bespilotnih sistema, čime Rusija prvi put bespilotne letelice izdvaja kao zasebnu granu svojih oružanih snaga.

Za komandanta je imenovan Denis Ljamin, dosadašnji načelnik štaba grupacije "Centar", koji je prema Putinovim rečima ostvario izuzetne rezultate u dosadašnjem radu.

Ovaj potez pokazuje koliko su dronovi promenili način ratovanja u Ukrajini. Posle gotovo četiri godine sukoba, bespilotne letelice postale su jedno od ključnih sredstava i u izviđanju i u napadima duboko iza linije fronta, dajući snažan doprinos i ofanzivnom i odbrambenom dejstvovanju.

Smene na najvažnijim pravcima fronta

Velike promene dogodile su se i među komandantima operativnih grupacija.

General-pukovnik Andrej Ivanajev preuzima komandu nad grupacijom "Centar", jednom od najvažnijih ruskih formacija angažovanih na donjeckom pravcu. Na njegovo dosadašnje mesto u grupaciji "Istok" dolazi Petar Bolgarev kao vršilac dužnosti komandanta.

Putin je tom prilikom pohvalio dosadašnje rezultate grupacije "Istok", ocenjujući da napreduje tempom koji zaslužuje "najviše ocene", ali je ipak odlučio da izvrši preraspodelu komandanata.

Podsećanje na poteze Zelenskog

Putin nije prvi lider koji tokom rata poseže za velikim kadrovskim promenama.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski prethodnih godina smenio je više visokih vojnih komandanata, uključujući i tadašnjeg vrhovnog komandanta Valerija Zalužnog, ali i Sirskog pre samo nedelju dana, kao i niz komandanata operativnih grupa i regionalnih komandi.

Takve smene u pravilu ukazuju na pokušaj da se promeni tempo operacija, unapredi koordinacija ili odgovori na nove izazove na frontu.

Da li sledi nova faza rata i zašto baš sada

Da li ove promene znače da Rusija priprema odlučniju ofanzivu ili je reč o reorganizaciji kojom se vojska prilagođava dugotrajnom ratu, pokazaće već naredne nedelje.

Ono što je već sada jasno jeste da je Kremlj procenio da je trenutak za ozbiljne promene u vrhu komande, što se u vojnoj praksi retko radi ukoliko postoji zadovoljstvo načinom na koji se operacije odvijaju na terenu. Trenutak izvršenih promena priča svoju priču: ukrajinski dronovi proždiru rusku ekonomiju, prepolovili su ili potpuno obustavili izvoz ruske nafte, ključni segment finansiranja ne samo rata već i države u celini.

Napad SAD na Iran devastirao je američke raketne kapacitete i ostavio Ukrajinu bez iole ozbiljnije mogućnosti presretanja moćnih i brzih raketa, svodeći njihovu PVO na odbranu od dronova. Za oporavak američkih zaliha potrebne su godine, ne samo meseci. A to je trenutak koji se ne propušta.

Ništa manje značajan nije ni efekat koji ukrajinski dronovi postižu degradirajući doskorašnji spokoj ruskog građanstva. Žrtava među civilima je sve više, time raste i nezadovoljstvo. Iako su Amerikanci vodili po 20 godina (!) ratove u Vijetnamu i Avganistanu, pa još izgubili oba, Putinovih pet potrošenih u Ukrajini nije nešto što prija ruskoj armiji, posebno kada se zna da im je za poraz moćne Hitlerove Nemačke trebalo — upravo toliko.

Naravno, razlike postoje, "tepih" bombardovanje i napredovanje Crvene armije '44 i '45, uz milionske žrtve na tom putu na obe strane, danas nisu opcija. Nema totalnog rata, niti Putin ima svest i moral Amerikanaca koji su sopstveni deficit istih — iskoristili da okončaju jedan sličan iscrpljući rat na Dalekom istoku — uz pomoć poruke poslate Hirošimi i Nagasakiju.