Savremeni rat sve manje liči na klasične frontove iz prošlog veka. Dok se na liniji dodira u Donbasu vodi iscrpljujuća borba sa relativno malim pomeranjima, daleko iza fronta odvija se drugi, možda još važniji sukob – rat protiv ekonomije.

Rafinerije kao Ahilova peta ruske ekonomije

Ukrajinska strategija, razvijena uz značajnu obaveštajnu, tehnološku i NATO podršku u oblasti izviđanja, navigacije i planiranja operacija, sve uspešnije pronalazi najslabije tačke ruskog energetskog sistema. Meta više nisu samo vojni objekti, već pre svega naftne rafinerije – ogromna, nepokretna i lako uočljiva industrijska postrojenja prepuna zapaljivih derivata.

Paradoks moderne tehnologije jeste da letelica vredna nekoliko desetina hiljada dolara može izazvati štetu koja se meri stotinama miliona. Dovoljno je da mali dron probije protivvazdušnu odbranu i pogodi kritičan deo postrojenja. U okruženju punom nafte, benzina i gasa, jedna eksplozija često pokreće lančanu reakciju koja potpuno zaustavlja proizvodnju.

Posledice se već vide u ruskoj ekonomiji

Efekti takvih udara više nisu samo vojni već postaju makroekonomski.

Indikator poslovne klime Centralne banke Rusije u junu pao je na minus 3,6 poena, što predstavlja najgori rezultat još od prvih meseci rata 2022. godine. Istovremeno su pogoršane procene kompanija o trenutnom stanju poslovanja, ali i njihova očekivanja za naredni period.

Posebno zabrinjava činjenica da se istovremeno vraćaju inflatorni pritisci. Poslovni sektor sada očekuje znatno brži rast cena nego prethodnih meseci, a ekonomisti upravo poremećaje na tržištu goriva vide kao jedan od glavnih uzroka takvog razvoja događaja.

Napadi na rafinerije već su doveli do osetnog pada proizvodnje naftnih derivata. Time nisu pogođene samo naftne kompanije, već čitav lanac privrede – transport, logistika, poljoprivreda, trgovina i uslužni sektor.

Četvrta rafinerija stala za dve nedelje

Tokom jula situacija se dodatno pogoršala.

Posle napada bespilotnih letelica potpuno je zaustavljen rad rafinerije u Sizranju, koja godišnje prerađuje oko 8,5 miliona tona nafte. To je već četvrta velika ruska rafinerija koja je ovog meseca prekinula proizvodnju nakon udara dronova.

Pre nje proizvodnju su obustavile rafinerije u Saratovu, Omsku i Nižnjem Novgorodu, među kojima se nalaze i najveći proizvođači benzina u Rusiji.

Prema procenama izvora iz industrije, proizvodnja benzina pala je na svega dve trećine domaćih potreba, dok je proizvodnja dizela toliko smanjena da praktično više nema viškova za izvoz. Zemlja koja je decenijama bila energetski gigant sada je prinuđena da raspoložive količine goriva prvenstveno usmerava ka sopstvenom tržištu.

Krim pokazuje kako izgleda energetski rat

Svakodnevica Krima danas: struja "na kašičicu", kao i gorivo. Foto: Alexey Pavlishak/Rojters

Posledice udara osećaju se i na Krimu.

Na severu poluostrva uvedena su višesatna dnevna isključenja mobilnih mreža, uz obrazloženje da ukrajinski dronovi koriste bazne stanice za navigaciju i navođenje.

Istovremeno stanovnici pojedinih gradova imaju ograničeno snabdevanje električnom energijom i vodom, dok se pomoć za najugroženije organizuje preko društvenih mreža.

Ukrajinsko rukovodstvo otvoreno govori da želi da izoluje Krim sistematskim udarima na logistiku, energetsku infrastrukturu i vojne objekte, nastojeći da poluostrvo pretvori u logistički sve teže održivu teritoriju.

Rat iscrpljivanja umesto brzih pobeda

Uprkos ekonomskim problemima, bilo bi pogrešno zaključiti da je Rusija pred vojnim slomom.

Bivši glavnokomandujući ukrajinske vojske Valerij Zalužni upozorava da je opasno verovati kako je Rusija već izgubila rat. Po njegovoj oceni, nijedna strana danas nema dovoljno snage da ostvari odlučujuću vojnu pobedu.

Rusija nema kapacitet da vojno pokori čitavu Ukrajinu, ali ni Ukrajina trenutno nema sredstva da silom oslobodi sve okupirane teritorije.

Na frontu je, smatra Zalužni, uspostavljena svojevrsna ravnoteža odvraćanja.

Pravo pitanje više nije ko će zauzeti sledeće selo ili uništiti još jedno skladište municije, već koja će država i koje društvo duže izdržati ekonomski, vojni i psihološki teret dugotrajnog rata.

Da li Moskva sprema odgovor?

Kremlj, Moskva

Ono što se danas dešava ruskoj naftnoj infrastrukturi teško je održivo na duži rok.

Rafinerije nisu pokretni ciljevi. One se ne mogu premestiti niti sakriti, a njihova obnova traje mesecima. Svaki novi uspešan napad proizvodi višestruke posledice – smanjuje proizvodnju goriva, povećava inflaciju, otežava izvoz i dodatno opterećuje državni budžet.

Ne propustite naše Korisne linkove na kraju teksta — saznajte sve, jer to na drugom mestu jednostavno nećete moći.

Za sada se stiče utisak da ruski odgovor na ovu novu vrstu ratovanja kasni. Međutim, bilo bi naivno očekivati da će Moskva dugoročno posmatrati kako joj strateška energetska infrastruktura postaje meta svakodnevnih udara.

Gotovo je izvesno da ruski vojni i bezbednosni vrh već radi na novim modelima zaštite rafinerija, energetskih čvorišta i logističkih centara, ali još više, na celovitom odgovoru. Nije nepoznata doktrina da je napad — najbolja odbrana.

A za tako nešto Rusiji fali — bar pola miliona vojnika u Ukrajini.

Ostaje pitanje da li će odgovor biti prvenstveno odbrambeni – kroz jaču protivvazdušnu zaštitu, elektronsko ometanje i novu organizaciju proizvodnje – ili će uključivati povećanje ljudskih i tehničkih resursa neposredno na frontu. Bez prilaza Kijevu — nema okončanja rata na način "ispunjavanja svih ciljeva SVO". Kremlj to verovatno shvata, baš kao i činjenicu da bez dupliranja vojnih efektiva — Putin, još gore, Rusija — gubi mukom sticanu poziciju, kako na globalnom, tako i na unutrašnjem planu.

Kako god da se razvija naredna faza sukoba, a da pritom ruska strane ne primeni napred navedeno, postaće očigledno da se ishod rata u tom slučaju neće određivati na samoj liniji fronta već i u sposobnost svake strane da sačuva energetiku, industriju, logistiku i ekonomsku stabilnost. U ratu iscrpljivanja upravo to postaje najvredniji strateški resurs. Ali, tada jasnog pobednika neće biti. Međutim, biće jasnog gubitnika. Teško je poverovati da u Kremlju to ne znaju.