Dok se američki vojni transporti slivaju ka Bliskom istoku, Iran istovremeno pregovara i priprema se za najgori scenario, a indijski premijer Narendra Modi sprema se da održi govor u izraelskom parlamentu. Ova tri procesa, posmatrana zajedno, otkrivaju duboku transformaciju globalnog poretka. Savezništva se redefinišu, moralne pozicije se relativizuju, a pragmatizam postaje jedina valuta međunarodne politike.

Vojna transportna avijacija SAD

SAD ubrzavaju pripreme za mogući sukob: vazdušni most ka Iranu

U proteklim danima zabeleženo je masovno premeštanje američkih tankera KC‑135 i KC‑46 na severoistočnu obalu Sjedinjenih Država, što je jasan signal da se pripremaju dugolinijske operacije teškog vazduhoplovstva. Transportna flota C‑17 i C‑5 radi bez pauze, a od sredine januara registrovano je više od 160 letova koji iz SAD i Japana preko Evrope idu ka ključnim čvorištima na Bliskom istoku. Najveća koncentracija snaga formira se u Jordanu, Saudijskoj Arabiji i Kuvajtu, gde se gomila oprema, osoblje i logistička infrastruktura potrebna za dugotrajnu kampanju.

Ovakav intenzitet aktivnosti ne ostavlja mnogo prostora za drugačije tumačenje. Pentagon se priprema za scenario direktnog sukoba sa Iranom. Region se pretvara u operativnu platformu, a američka retorika postaje sve agresivnija. U trenutku kada je globalna stabilnost već narušena, ovakav nivo mobilizacije otvara pitanje da li se svet približava novom velikom ratu.

Iranska revolucionarna garda/Tamara Kiblavi

Iran odgovara dvostrukom strategijom: pregovori u Muskatu i vežbe u Ormuškom moreuzu

Dok američki avioni pune nebo, Teheran pokušava da balansira između diplomatije i demonstracije odlučnosti. Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Esmail Bakaei izjavio je da se stav SAD o nuklearnom programu pomerio ka realističnijem, pozivajući se na razgovore u Muskatu. Prema njegovim rečima, Vašington je priznao iranska prava u okviru NPT‑a, uključujući pravo na obogaćivanje uranijuma u miroljubive svrhe. Iran ulazi u drugu rundu pregovora sa jasnim ciljem da se ukinu sankcije koje su razorile ekonomiju i izazvale talas protesta.

Istovremeno, ostaje nerešeno pitanje više od 400 kilograma uranijuma obogaćenog do 60 procenata, čija je sudbina nejasna nakon izraelsko‑američkih udara tokom prošlogodišnjeg 12‑dnevnog rata. Teheran tvrdi da je materijal ostao pod ruševinama pogođenih lokacija, dok Izrael i SAD insistiraju na njegovom potpunom uklanjanju. Iran poručuje da je spreman da razblaži materijal, ali samo ako se ukinu sve sankcije.

Paralelno sa pregovorima, IRGC mornarica održala je vežbu pod nazivom Pametna kontrola Ormuškog moreuza, pod direktnim nadzorom vrhovnog komandanta Mohameda Pakpura. Vežba je imala za cilj procenu operativne spremnosti, uvežbavanje recipročnih akcija i simulaciju brzog odgovora na potencijalne pretnje u jednom od najosetljivijih pomorskih čvorišta na svetu. Ormuški moreuz je arterija globalne energetike, a svaka iranska vežba u tom regionu predstavlja jasnu poruku da Teheran neće dozvoliti da pregovori budu shvaćeni kao znak slabosti.

Netanjahu i Modi

Modi u Izraelu: simbol nove, kontradiktorne multipolarnosti

U više nego složenom trenutku kada se SAD i Iran približavaju ivici novog sukoba, indijski premijer Narendra Modi bira da se priprema za dvodnevnu posetu Izraelu, tokom koje će se obratiti Knesetu. To je politički čin koji nosi težinu mnogo veću od protokola. Indija se u okviru BRICS‑a predstavlja kao glas globalnog juga, zagovornik multipolarnosti i kritičar zapadnog hegemonizma. Međutim, Modijeva poseta Izraelu dolazi u trenutku kada je izraelska vlada pod globalnom osudom zbog razaranja Gaze i velikog broja civilnih žrtava.

Prethodno je utanačen američko-indijski sporazum težak 500 milijardi dolara, o čemu više možete saznati upravo ― ovde.

Na iznenađenje mnogih, Indija istovremeno produbljuje strateško partnerstvo sa Izraelom i SAD‑om. Međunarodnoj javnosti  je manje poznato da već pune dve decenije Izrael ulaže napor da uspostavi stratešku vezu i partnerstvo sa Indijom.

U protekloj godini potpisani su sporazumi o investicijama, odbrambenoj i tehnološkoj saradnji, zajedničkoj proizvodnji oružja, sajber bezbednosti i veštačkoj inteligenciji. Izraelski ministri dolaze u Nju Delhi gotovo mesečno, a Netanjahu Modija opisuje kao jednog od najvažnijih partnera Izraela. Modi tako postaje simbol nove globalne realnosti u kojoj države pokušavaju da sede na više stolica, balansirajući između principa i interesa, između BRICS‑a i Zapada, između retorike o pravdi i praktične saradnje sa državama koje su pod međunarodnom kritikom.

Iranska vojska na vežbi u Ormuzu

Svet ulazi u eru brutalnog pragmatizma

Pragmatizam kao pristup koji stavlja korist, rezultat i praktični interes ispred principa, ideologije ili moralnih deklaracija ― postaje osnovni politički postulat u delovanju SAD, ali sve više i Indije koja je porpuno pala pod uticaj novca iz SAD.

Pragmatičan politički akter se ne pita „šta je ispravno“, već „šta nam sada donosi najveću korist“.

SAD ubrzano gomilaju snage i pripremaju se za scenario koji sve manje liči na odvraćanje, a sve više na uvod u operaciju. Iran pokušava da izbegne rat, ali se priprema kao da je neizbežan. Indija koristi trenutak da ojača veze sa Izraelom i SAD‑om, iako time rizikuje da izgubi kredibilitet u okviru globalnog juga, posebno u BRIKS-u. Sve tri priče pokazuju da multipolarnost ne znači pravedniji svet, već svet u kojem svaka sila vodi sopstvenu igru, često na račun principa koje javno zastupa, a što je i nemački kancelar Merc istakao u svom govoru na Minhenskoj konferenciji za bezbednost, o čemu više možete saznati ― ovde.

Iako ponašanje SAD neke zbunjuje, gomilanje trupa na prostoru koji je u dometu iranskog delovanja, to nije slučajno i zapravo je deo američke strategije ― preživeti prvi udar, a onda odgovoriti desetostruko. Da li će se to i dogoditi, znaćemo uskoro. Rusi su sa glavom u Ukrajini, Kina sada neočekivano sa mislima u Japanu koji se militarizuje (opet za potrebe SAD), baš kao i Tajvan, a za to vreme dolar je neprekidno u problemu, zbog čega Trampova duboka država i koristi Izrael i njegovu ugroženost kao „šlagvort“ za napad na treće svetske rezerve nafte i druge svetske rezerve gasa, u oba slučaja ― Iran.

Više o Trampovim „dolarskim razlozima“ možete saznati upravo ― ovde.