Predsednik SAD Donald Tramp naredio je brutalnu vojnu agresiju protiv Islamske Republike Iran, sve uz određenu početnu podršku republikanske većine. Prema tamošnjem Zakonu o ratnim ovlašćenjima, Bela kuća ima opciju da 60 dana vodi rat bez formalne saglasnosti Kongresa, uz dodatnih 30 dana za povlačenje.

Ukoliko rat potraje duže, predsednik mora u Kongres po dozvolu za produžetak istog. Ipak, već danas se u Senat glasa o ratnim ovlašćenjima, što će pokazati koliko je stabilna podrška i unutar stranke, ali i u sentaskom delu Kongresa.

Kongresna dvorana, Vašington

Kongresni rokovi i senatska rasprava

Danas je u američkom Senatu zakazano glasanje o rezoluciji o ratnim ovlašćenjima kojom bi se ograničila mogućnost predsednika da nastavi ili proširi vojne operacije protiv Irana bez posebnog odobrenja Kongresa. Inicijativu predvodi senator Tim Kejn, demokrata iz Virdžinije, uz podršku lidera demokrata u Senatu Čak Šumer i saradnju senatora Adam Šif. Suština predloga je da se potvrdi ustavna uloga Kongresa u odlučivanju o ratu i da se predsedniku onemogući da bez saglasnosti zakonodavne vlasti vodi dugotrajnije vojne akcije.

Ukoliko rezolucija dobije većinu u Senatu, moraće da bude usvojena i u Predstavničkom domu kako bi stupila na snagu. Ipak, čak i tada predsednik ima pravo veta, a za njegovo poništavanje potrebna je dvotrećinska većina u oba doma Kongresa, što je u aktuelnim političkim okolnostima teško ostvarivo. Zbog toga je ishod neizvestan, a samo glasanje predstavlja važan politički signal o podelama unutar Vašingtona u vezi sa američkom politikom prema Iranu.

Javnost protiv rata

Za to vreme dok se u političkoj eliti SAD mudruje oko sopstvene moći, ankete pokazuju da je ratni start za Trampa izuzetno loš: prema istraživanju Rojtersa i Ipsosa samo 27% Amerikanaca podržava bombardovanje Irana, dok anketa CNN beleži da je šest od deset građana ― protiv ovog rata. To je jedan od najnepovoljnijih početaka za neki američki rat od Vijetnama do danas.

Poletanje sa nosača aviona SAD

Prve žrtve, nelagoda i signali sa mora

Sada nakon prvih potvrđenih žrtava i među američkim vojnicima, ankete bi verovatno bile još nepovoljnije po Trampa koji je nizak rejting dostigao i značajno pre ovog sukoba. Podaci o stvarnim gubicima svakako se pažljivo kriju, a senatori upozoravaju da se ratno zasićenje u javnosti postiže veoma brzo.

Iako je zvanično je saopšteno da američki brodovi nisu pogođeni u Persijskom zalivu, nosač USS Abraham Lincoln hitno je napustio zaliv i povukao se u Arapsko more, a to nešto govori.

Iranski izvori insistiraju na tome da je pogođen i jedan razarač i prateći brod za dopunu goriva na udaljenosti od 650 km od obala Irana. SAD su zato šest novih razarača sa raketama „Tomahawk“ dometa preko 1.000 km ― takođe rasporedili da deluju iz Arapskog mora, bez ulaska u Zaliv. Istovremeno, nosač USS Gerald R. Ford pozicioniran je u istočnom Mediteranu. Sve to ukazuje da se američka mornarica kloni direktnog ulaska u Zaliv i da je došlo do pregrupisavanja i određene promene taktike.

Baza GB na Kipru Akrotiri/Petros Karadijas/Ap

Saveznici podeljeni, ali i značaj Kipra

Francuska je odbila da neposredno učestvuje u operacijama, ali je poslala brod za zaštitu Kipra gde je britanska baza kao i moćni obaveštajno-osmatrački centar. I Britanija je za sada uzdržana, britanski premijer je već dobio kritiku od Trampa, ali ne onakvu kao španski, iako je i Britanija poslala brod u zaštitu kiparskog (tačnije ― britanskog) neba. Kako je Španija kategorično protiv ove agresije odbijajući da ustupi baze na svojoj teritoriji za napade na suvereni Iran ― Tramp je zapretio ekonomskim posledicama državama koje se ne priključe.

Kako je iranski dron dosegao do Kipra i načinio određenu štetu, tako su francuski i britanski brodovi krenuli prevashodno u zaštiti moćne obaveštajno-špijunske britanske baze Akrotiri na jugu Kipra, a koja je uz još jednu britansku bazu na njegovom istoku ― potpuno suverena britanska teritorija u potpunosti izvan jurisdikcije kiparske vlasti. Akrotiri je od ogromnog, krucijalnog značaja i za Britaniju i za NATO, jer špijunira i presreće komunikacije na čitavom prostoru Mediterana, Bliskog istoka i severne Afrike, pa je tako bila i ključni segment za akcije u Libanu, Iraku, Siriji…

Tramp i Netanjahu

Politički rizik i ko možda vodi igru

O mogućim opcijama u vezi sa razvojem situacije oko agresije koalicije Netanjahu – Tamp na Iran, pisali smo upravo ― ovde. Za Trampovu administraciju i njega lično, ključ je u brzom ispunjavanju predviđenih ciljeva. Za Iran ― sve suprotno od toga. Svako odugovlačenje ili veći broj žrtava na američkoj strani, nesumnjivo bi oslabilo njegovu poziciju, naročito pred izbore za Kongres krajem godine.

Tužna istina za svet u kome živimo jeste ta da slab američki predsednik dokazuje svoju „jačinu“ ― tako što otpočinje rat.

Klinton se za vreme svog mandata zalagao, čak i pregovarao o tome da se konačno uspostavi palestinska država. Tužilac Kenet Star je krenuo u akciju protiv Klintonovih istražujući malverzacije sa novcem u Arkanzasu u aferi Vajtvoter u periodu i pre nego što je Klinton postao predsednik. Čini se da kako mu je istraga slabo išla, na scenu je stupila mlada pripravnica Monika Levinski. Pune dve godine je neopranu u ormanu čuvala haljinu na kojoj se nalazio uzorak Klintonove muške sadržine. Bio je to ključni dokaz u istrazi. Kenet Star je bio vrstan pravnik, čak dekan pravnog fakulteta i specijalni tužilac, rođen u Teksasu u jevrejskoj porodici. Preminuo je 2022.

Šta tek reći o Trampu, finansijerima, okruženju, ali i o Džefriju Epstajnu?