Skupština Crne Gore usvojila je jedan od najznačajnijih zakona u poslednjih godina – takozvani antimafija zakon, koji državi daje moć da nezakonito stečenu imovinu oduzme i pre pravosnažne sudske presude. Za predlog je glasalo svih 43 prisutna poslanika parlamentarne većine, dok opozicija raspravi jeste prisustvovala, ali se glasanju nije pridružila.

Šta zakon konkretno menja

Iz Kabineta potpredsednika Vlade Moma Koprivice saopšteno je da zakon, pod jasno propisanim uslovima i uz sudsku kontrolu, omogućava trajno oduzimanje nezakonito stečene imovine i pre pravosnažne presude u predmetima organizovanog kriminala. Cilj je da imovina stečena kriminalnim delovanjem ne ostane u rukama onih koji su do nje došli nezakonitim putem.

Ministar pravde Bojan Božović objasnio je mehanizam preciznije: za krivična dela kriminalnog udruživanja i stvaranja kriminalne organizacije uvodi se mogućnost trajnog oduzimanja imovine pre pravosnažne presude, ali tek pošto je doneto rešenje kojim se potvrđuje optužnica, odnosno kada je zakazan glavni pretres. Time se, kako je naglasio, obezbeđuje da postupak ne počiva na proizvoljnoj sumnji, već na predmetu koji je već prošao sudsku kontrolu. Božović je istakao i da zakon ima "zeleno svetlo" Evropske komisije, nakon što je prošao sve faze komunikacije sa Briselom.

"Mi očekujemo da će njegovi rezultati biti itekako dragoceni za svakog građanina Crne Gore, da će vratiti i pravdu i poštenje. Da će se onima koji su nezasluženo opljačkali Crnu Goru oduzeti imovina" – rekao je predsednik Skupštine Andrija Mandić, dodajući da "svi znamo imena i prezimena poslanika koji su glasali ovaj zakon".

Glasanje bez opozicije, odbijeno 19 amandmana

Za usvajanje Predloga zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom glasalo je svih 43 prisutnih poslanika parlamentarne većine. Poslanici opozicije glasanju nisu prisustvovali, uz obrazloženje da zakon ostavlja prostor za zloupotrebu. Skupština je odbila svih 19 amandmana koje je predložio Građanski pokret URA, a usvojen je i predlog Zakonodavnog odbora da zakon stupi na snagu već dan nakon objavljivanja u Službenom listu Crne Gore.

Podeljena skupština: od "pravde za narod" do straha od zloupotrebe

Rasprava je pokazala duboku podelu. Poslanica PES-a Jelena Nedović ocenila je da je raniji zakon omogućavao osumnjičenim funkcionerima da brane nezakonito stečenu imovinu, i poručila da je "narod željan pravde" jer se "toliko ljudi obogatilo dok je narod gladovao". S druge strane, poslanik DPS-a Ivan Vuković upozorio je da zakon dovodi u pitanje ustavnu kategoriju prava svojine i pretpostavku nevinosti, ocenivši da se ona u praksi "pretvara u pretpostavku krivice". Poslanik DPS-a Danijel Živković najavio je da njegova stranka neće podržati predlog, navodeći nepoverenje u institucije i strah od selektivne primene i instrumentalizacije pravosuđa.

Posebnu pažnju izazvalo je pitanje poslanika DPS-a Oskara Hutera, koji je zatražio da se primena zakona ne selektuje i da krene "od glave države" – premijera Milojka Spajića – upitavši da li je njegovo bogatstvo srazmerno broju radnih dana provedenih u Crnoj Gori. Nedović mu je odgovorila da je Spajić u politiku ušao sa novcem zarađenim ranije, na pozicijama u inostranstvu sa platom "ne manjom od 10 hiljada evra".

Ministar: sistem nije nepogrešiv, ali izuzeci ne smeju da ga zaustave

Odgovarajući na primedbe o mogućoj zloupotrebi, ministar Božović je poručio da sve sudske instance mogu da ispituju da li je sporna imovina stečena organizovanim kriminalom, i najavio spremnost da sva otvorena pitanja sa Evropskom komisijom podeli sa poslanicima. Priznao je da ne postoji iluzija da će se država "u jednom momentu ogrešiti o neka lica", ali je ocenio da su takvi izuzeci neizbežni u svakom pravnom sistemu.

Kako stoji Srbija

Srbija sličan zakon ima već skoro dve decenije. Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela prvi put je usvojen 2008. godine, potpuno nov tekst donet je 2013, a zakon je od tada dvaput dopunjavan – 2016. i 2019. godine. Trenutno je u pripremi i novi krug izmena, kojim bi se propisi uskladili sa direktivama Evropske unije i proširio krug krivičnih dela na koja se zakon primenjuje.

Ključna razlika u odnosu na crnogorski antimafija zakon nije da li se imovina može oduzeti pre kraja suđenja, već koliko pre. Srpski zakon dozvoljava samo privremeno zamrzavanje imovine u toku postupka – trajno oduzimanje čeka pravnosnažnu osuđujuću presudu. Crnogorski zakon ide korak dalje: dozvoljava trajno oduzimanje već nakon što je potvrđena optužnica, dakle pre nego što je krivica konačno utvrđena pred sudom.

Makar na papiru, srpski zakon predstavlja ozbiljan instrument – postoji posebna Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom, Jedinica za finansijske istrage, a predmeti se vode i pred Posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu. Ipak, pravni komentatori upozoravaju da se institut oduzimanja imovinske koristi u praksi koristi mnogo ređe nego što bi mogao.

Ceo mehanizam zapravo zavisi od inicijative javnog tužioca – sud ne može ništa da pokrene sam od sebe. Ako tužilaštvo uopšte i ne pokrene istragu, potom i ne podnese zahtev za privremeno, pa zatim i za trajno oduzimanje, zakon za taj slučaj praktično ne postoji, bez obzira koliko je dobro napisan. Isto pitanje – da li propisi imaju ikakvu težinu bez volje tužilaštva da ih primeni – postavljali su i poslanici u crnogorskoj skupštini, sumnjajući u nezavisnost i spremnost institucija da zakon primene bez selektivnosti.

Zakon stupa na snagu već dan po objavljivanju u Službenom listu, što znači da će prve testove njegove primene – i odgovor na pitanje da li će zaista biti jednak za sve, od anonimnih osumnjičenih do najviših državnih funkcionera – Crna Gora dobiti veoma brzo. Kako je u završnoj reči istakao ministar pravde, dok se pojedine članice EU tek usklađuju sa direktivom iz 2024. godine, Crna Gora ovim zakonom, kako tvrdi, ubrzava sopstveni put ka evropskim standardima.