Put Crne Gore ka članstvu u EU traje gotovo dve decenije. Zahtev za članstvo podnet je još 2008. godine, status kandidata dodeljen je 2010, dok su pregovori formalno otvoreni u junu 2012. godine. Prema podacima Evropske komisije, Crna Gora je prva država iz regiona koja je otvorila sva pregovaračka poglavlja, čime je stekla reputaciju „najnaprednijeg kandidata“. Međutim, Brisel je već sredinom prošle decenije promenio pristup proširenju. Fokus je premešten sa formalnog otvaranja poglavlja na kvalitet reformi, naročito u oblastima vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa i borbe protiv korupcije. Upravo tu je Crna Gora godinama beležila ograničen napredak, što je dovelo do zastoja u zatvaranju poglavlja. Međutim, dodatno je sada tu i sukob u Ukrajini, za koji se ne zna kakav će mu biti nastavak i kraj, niti da li se i kako može isprečiti sadašnjim integracijskim težnjama Crne Gore i EU.

Belga/Jonas Roosens

CG u EU, relanost ili oproban recept “štapa i šargarepe”?

Crna Gora je krajem 2025. godine ponovo u fokusu evropske politike proširenja. Nakon višegodišnjih zastoja i promenljivog političkog tempa, pregovori sa Evropskom unijom su ušli u fazu vidljivog ubrzanja.

Poruke iz Brisela su oprezno optimistične, ali i dalje jasne: završnica zavisi od stvarnih reformi, a ne od političkih rokova.

Nameće se neminovno pitanje jesu li pomaci zaista toliki, vidljivi i potvrđeni – ili je to više poruka za neke druge u regionu?

Najnoviji pomaci: decembar 2025. kao prelomni trenutak

Na Međuvladinoj konferenciji održanoj u Briselu sredinom decembra 2025, Crna Gora je privremeno zatvorila još pet pregovaračkih poglavlja. Kako je saopštio Savet Evropske unije, reč je o poglavljima koja se odnose na slobodu pružanja usluga, kretanje kapitala, privredno pravo, poljoprivredu i ribarstvo. Time je ukupan broj privremeno zatvorenih poglavlja porastao na dvanaest od ukupno trideset tri. Evropska komisija je u svom zvaničnom saopštenju ocenila da je napredak rezultat intenzivnijeg političkog dijaloga i tehničkog rada tokom 2024. i 2025. godine, ali je istovremeno naglasila da najzahtevniji deo procesa tek predstoji.

Vlada Crne Gore

Zašto su „teška“ poglavlja presudna

Iako se broj zatvorenih poglavlja povećava, ključ procesa ostaju poglavlja 23 i 24, koja se odnose na pravosuđe, osnovna prava, bezbednost i borbu protiv organizovanog kriminala. Evropska komisija u svojim godišnjim izveštajima dosledno ističe da se napredak u ovim oblastima meri rezultatima, a ne zakonima na papiru.

Prema porukama koje su nakon decembarske konferencije poslali i Savet EU i Evropska komisija, Crna Gora će moći da zatvori preostala poglavlja tek kada pokaže trajne i proverljive rezultate, uključujući pravosnažne presude u slučajevima visoke korupcije i jačanje institucionalne odgovornosti.

Politički rokovi i realnost članstva

U Podgorici se sve češće pominje cilj da Crna Gora postane članica EU do 2028. godine. Taj okvir se pojavljuje i u izjavama pojedinih evropskih zvaničnika, ali uz jasnu ogradu da ne postoji automatski put do članstva. Kako navode analize koje prenose evropski mediji poput Rojtersa i Politika, proširenje zavisi i od unutrašnjih reformi same Evropske unije, kao i od političkog konsenzusa svih država članica. Drugim rečima, čak i ako Crna Gora tehnički završi pregovore, odluka o članstvu biće politička i kolektivna, a ne isključivo proceduralna.

Zašto baš 2028.godina?

U Briselu se 2028. posmatra kao kraj jednog punog institucionalnog ciklusa Evropske unije. Nakon izbora za Evropski parlament 2024. i formiranja nove Evropske komisije, period do 2029. smatra se „prozorom odluka“u kojem je politički lakše donositi strateške poteze poput proširenja. Upravo zato evropski zvaničnici i analitički mediji ovu godinu vide kao realističan, ali uslovljen okvir za države koje su najdalje odmakle u pregovorima.

Za Crnu Goru to znači da se prvi put posle dugo vremena pojavljuje konkretan vremenski horizont, a ne apstraktna formulacija „kada se ispune uslovi“. Za Crnu Goru, 2028. godina predstavlja rok pritiska, ali i šansu. Ona nameće potrebu da se reforme sprovode brzo i dosledno, posebno u oblastima vladavine prava, pravosuđa i borbe protiv korupcije, koje Evropska unija smatra presudnim.

Istovremeno, sama mogućnost članstva do 2028. jača pregovaračku poziciju Crne Gore, povećava interesovanje investitora i šalje signal da se višegodišnji proces može završiti. Evropska komisija u svojim izveštajima često naglašava da kredibilan rok podstiče stabilnost i reformsku disciplinu u državama kandidatima.

Signal regionu, ali i upozorenje

Čini se da ovaj napredak Crne Gore Evropska komisija neretko koristi i kao signal ostatku tzv. Zapadnog Balkana – da je proces proširenja živ, ali pod strožim pravilima nego ranije.

Da li je to istovremeno i signal da zvanični Beograd razmisli o tome koliko je, u sadašnjim unutrašnjim društvenim okolnostima, Srbija daleko od članstva – pokazaće vreme.

Brisel time šalje dvostruku poruku: vrata nisu zatvorena, ali su kriterijumi viši i ne postoji „prečica“ do članstva. Za Crnu Goru to znači da je decembar 2025. važna, ali ne i završna stanica. Proces je ušao u odlučujuću fazu u kojoj će brzina zavisiti od dubine reformi, a ne od političkih najava.

Referendum o pristupanju – obavezan ili ne?

Formalno, za pristupanje EU ne traži se i jedan o najvažnijih „mernih instrumenata“ demokratije – referendum. Zapadu se žurilo da „usisa“ što više bivših ruskih saigrača i priđe ruskim granicama, zbog čega danas i prisustvujemo onome čemu (Ukrajina) i prisustvujemo.

Ipak, brojne zemlje sadašnje članice su ga sprovele, jer odluka o pristupanju nekoj organizaciji poput EU – jeste od vitalnog nacionalnog interesa, bilo pristupiti, bilo odbiti. Bugarska i Rumunija su bežeći iz Istočnog bloka to preskočile, za razliku od Mađarske, Slovenije, Hrvatske, Poljske, Češke ili Slovačke.