Novi Delhi, 14–15. maj 2026. — Dvodnevni sastanak ministara spoljnih poslova zemalja BRIKS-a završen je bez zajedničkog kominikea. Razlike su bile prevelike da bi se premostile jednim dokumentom. Pa ipak — i u toj nedovršenosti krije se priča koja je zanimljivija nego što bi bila da je sve prošlo glatko.

Spoticanje o Bliski istok

Indija je kao predsedavajuća strana bila prinuđena da umesto zajedničke deklaracije objavi samo predsedavajući izveštaj i zaključni dokument. Razlog? Duboke razlike oko krize na Bliskom istoku — oblasti u kojoj BRIKS danas broji članice sa gotovo suprotstavljenim interesima: od UAE, koji gradi pragmatičnu bliskost sa zapadnim saveznicima i normalizuje odnose sa Izraelom, do Irana, koji je i sam član bloka i koji u sukobu ima potpuno suprotnu poziciju.

Dokument to i ne krije: „Postojala su različita mišljenja između pojedinih članica u pogledu situacije u regionu Zapadne Azije/Bliskog istoka", stoji u tekstu, uz napomenu da su ministri izneli „čitav spektar stavova" o pitanjima suvereniteta, diplomatije, bezbednosti na moru i zaštite civila.

Dve ključne tačke dokumenta nose neobičnu napomenu: „jedna članica ima rezerve prema pojedinim aspektima" teksta. Radi se o paragrafima koji potvrđuju da je Pojas Gaze „neodvojivi deo Okupirane palestinske teritorije" i koji pozivaju na slobodu plovidbe u Crvenom moru i Babul-Mandebskom moreuzu u skladu sa međunarodnim pravom.

Aragči: čovek koji je prošetao kroz sve hodnike

U kulisama samita odvijala se jedna od najzanimljivijih diplomatskih predstava skupa — iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči pokazao je izuzetnu agilnost i svrstao se među najaktivnije učesnike susreta.

Aragči je u Nju Delhiju obavio niz bilateralnih razgovora koji sami po sebi govore o iranskim ambicijama unutar BRIKS-a: sreo se sa ruskim ministrom Sergejem Lavrovim, sa indijskim domaćinom Džajšankarom, sa južnoafričkim kolegom Rolandom Lamolom, kao i sa još nekoliko drugih ministara zemalja članica. Svaki od tih susreta bio je pažljivo odabran i strateški osmišljen.

U trenutku kada je Iran pod višestrukim pritiscima — sankcijama, regionalnim tenzijama i unutrašnjim izazovima — ovakva diplomatska ofanziva šalje nedvosmislenu poruku: Teheran ne namerava da bude pasivni posmatrač unutar bloka čiji je punopravni član. Aragčijevo kruženje kroz hodnike samita nije bila puka protokolarna obaveza — bila je to demonstracija da Iran BRIKS doživljava kao ključnu platformu za proboj iz međunarodne izolacije i za izgradnju alternativnih savezništava.

Ono što je ipak rečeno — i zašto je to važno

Uprkos svemu, blok je izneo stavove koji zaslužuju punu pažnju, posebno u ovom trenutku.

BRIKS je jasno potvrdio podršku suverenoj palestinskoj državi u granicama iz 1967. godine, sa Istočnim Jerusalimom kao prestonicom, i pozvao na trenutni prekid vatre, nesmetani humanitarni pristup Gazi i primenu relevantnih rezolucija UN-a.

Ovo nije rutinska formulacija. Modi i Netanjahu neguju bliske lične i strateške odnose — Indija je u proteklim godinama balansirala između podrške Palestini u multilateralnim forumima i čvrstog zbližavanja sa Izraelom u sferi odbrane i tehnologije. Kada Indija, kao predsedavajuća, potpiše ovakav dokument baš u ovom trenutku, to nije bez težine — ali donekle jeste neočekivano, posebno imajući u vidu noviju poziciju Modija i Indije, o čemu više i detaljnije možete saznati u korisnim linkovima ispod ovog teksta.

Finansijska autonomija: tihi ali odlučni korak

Daleko od televizijskih kamera, ministri su podržali jačanje sistema prekograničnih plaćanja između zemalja BRIKS-a — što je nastavak dugog procesa postepenog smanjivanja zavisnosti od dolara i zapadnih finansijskih mehanizama kao što je SWIFT.

Nijedna od zemalja nije najavila dramatičan iskorak, ali pravac jeste jasan: svet se polako, metodično, priprema za finansijsku multipolarnost. I to bez obzira na geopolitičke pukotine unutar samog bloka — jer u dedolarizaciji, za razliku od Gaze, nema suštinskih neslaganja.

Reforma sveta koji sporo menja sebe

Ministar spoljnih poslova Indije S. Džajšankar predsedavao je sastankom koji je snažno pogurao reformu globalnih institucija — Saveta bezbednosti UN-a, MMF-a i Svetske banke. Kina i Rusija su ponovo iskazale podršku ambicijama Indije i Brazila za veću ulogu u UN-u, uključujući i mesto u Savetu bezbednosti.

Osuđen je i teroristički napad u Pahalamu, u kome je ubijeno 26 ljudi. Bez imenovanja Pakistana, dokument je istakao zabrinutost zbog prekograničnog terorizma, finansiranja terorizma i sigurnih utočišta za teroriste.

BRIKS i dalje radi — i to nije malo

Teme koje su ipak dobile saglasnost svih ukazuju na funkcionalan, makar i skroman, multilateralizam: digitalna infrastruktura, veštačka inteligencija, klimatske finansije, sajber bezbednost, otporni lanci snabdevanja. Ministri su se obavezali na napredak u oblasti upravljanja veštačkom inteligencijom, digitalnih javnih infrastruktura i pravednog pristupa klimatskim finansijama za zemlje u razvoju.

Sledeći sastanak ministara spoljnih poslova BRIKS-a biće održan na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku krajem ove godine, a koordiniraće ga Kina kao sledeća predsedavajuća zemlja. Ni tada, možda, neće biti lakše. Ali ne može se reći da u ova dva dana u Nju Delhiju nije bilo napretka. Očigledno je da postoji svest o tome da svet više nije puki vazal nekadašnje unipolarne moći SAD.