Dojče banka dobila je zeleno svetlo Pekinga za kliring i realizaciju transakcija u juanima u Evropi. Na prvi pogled reč je o bankarskoj odluci. U širem kontekstu, međutim, to je još jedan potez u velikoj geopolitičkoj promeni: svet više ne gradi finansijski sistem samo oko dolara, već sve više traži prostor i za kineski juan.

Dojče banka dobila ulogu koju dosad nisu imale evropske banke

Kineska centralna banka odobrila je Dojče banci da kao prva banka koja nije u kineskom vlasništvu obavlja kliring i izmirivanje prekograničnih transakcija u juanima u Evropi.

Odluka je važna upravo zato što kliring nije tek tehnička bankarska operacija. Ko obavlja kliring određene valute, postaje deo njene međunarodne finansijske infrastrukture. A infrastruktura je ono što valuti omogućava da pređe granice nacionalne ekonomije i postane sredstvo međunarodne trgovine, finansiranja i ulaganja.

Do sada su tu ulogu na inostranim tržištima uglavnom obavljale filijale četiri velike kineske državne banke – Banka Kine, Industrijska i komercijalna banka Kine, Banka komunikacija i Kineska građevinska banka. Dojče banka sada dobija posebno mesto među evropskim finansijskim institucijama koje posluju sa Kinom.

Za evropske kompanije manje valutnog „trenja“

Praktična posledica biće jednostavnije poslovanje evropskih kompanija sa Kinom. Transakcije će moći da se obračunavaju i namiruju direktnije u juanima, uz manje konverzija, niže troškove i jednostavnije upravljanje likvidnošću.

To je posebno važno za kompanije koje imaju stalne dobavljačke lance između Evrope i Kine. Ako kineska kompanija može da primi novac, finansira ulaganje ili izda dug u sopstvenoj valuti, a evropska banka pritom može da obezbedi infrastrukturu potrebnu za takve transakcije, juan prestaje da bude samo kineska valuta i postaje praktičan instrument međunarodnog poslovanja.

Predsednik Dojče banke Kina Leo Jin ocenio je da se time uspostavlja direktan most prema kineskom finansijskom sistemu. Banka očekuje da će evropske kompanije preko nove infrastrukture moći da smanje valutne troškove i pojednostave prekogranična plaćanja, dok će kineskim kompanijama biti lakše da finansiraju ulaganja u Evropi unutar sistema koji koristi juan.

Kina ne širi samo juan – gradi paralelnu finansijsku infrastrukturu

Ovde je, međutim, važnije ono što se događa u pozadini.

Kina već godinama pokušava da poveća međunarodnu upotrebu juana. To uključuje razvoj sopstvene platne infrastrukture, širenje mreže klirinških banaka, valutne svop aranžmane i razvoj sistema CIPS, kineskog prekograničnog platnog sistema koji predstavlja alternativu sistemima na kojima počiva zapadna finansijska infrastruktura.

Interesantno je da je ovu svojevrsnu dedolarizaciju započeo lično — Putin. A kako i kada je to učinio, birajući Kinu za strateški centar tog poduhvata, saznajte upravo — OVDE. Ni sami Kinezi u početku nisu toliko verovali u tu ideju.

Dojče banka je direktni učesnik u CIPS-u još od 2015. godine. Nova uloga u kliringu zato nije izolovan događaj, već nastavak procesa u kojem Kina postepeno gradi finansijske kanale kroz koje međunarodna trgovina može da se odvija uz manju zavisnost od dolara i zapadne finansijske infrastrukture.

To je posebno važno u vremenu geopolitičkih i trgovinskih sukoba. Kineski novi petogodišnji plan upravo povećanje uloge juana u međunarodnoj trgovini, investicijama i finansiranju postavlja među važne ekonomske prioritete.

Drugim rečima, Peking ne pokušava samo da ubedi svet da više koristi juan. On gradi sistem koji bi omogućio da se taj juan sve lakše koristi.

Jeftiniji juan postaje zanimljiv i stranim kompanijama

Još jedan element ide u prilog kineskoj valuti.

Kineske kamatne stope poslednjih godina relativno su niske, što je otvorilo prostor stranim kompanijama i finansijskim institucijama da se zadužuju u juanima.

Dojče banka je ove godine vodeća strana banka po poslovima sa takozvanim panda obveznicama – hartijama od vrednosti denominovanim u juanima koje strane institucije izdaju na kineskom tržištu.

Istovremeno, međunarodne kompanije i investitori povećavaju korišćenje takozvanih dim sum obveznica, odnosno dužničkih instrumenata denominovanih u juanima i izdatih izvan kontinentalne Kine, posebno u Hongkongu.

Među korisnicima takvog finansiranja bili su Goldman Saks, osiguravajuća kompanija Čab i singapurski državni investicioni fond Temasek.

To je važan detalj: internacionalizacija neke valute počinje da postaje ozbiljna tek kada je ljudi ne koriste zato što moraju, već zato što im je finansijski ili poslovno korisna.

Juan raste, ali dolar i dalje dominira

Ipak, bilo bi pogrešno iz ovoga zaključiti da je dolar pred gubitkom svoje pozicije, barem u nekoj bliskoj budućnosti. Mnogo toga zavisi i od geopolitičkih gibanja. I napad na Iran je zapravo blisko povezan sa odbranom dolara. Kako — saznajte u našim Korisnim linkovima na kraju teksta.

Američki dolar i dalje je daleko najvažnija svetska valuta kada se posmatraju međunarodni dug, devizne rezerve, devizno tržište i globalno finansiranje. Oko 64 odsto svetskog duga denominovano je u dolarima.

Kineski juan je, naravno, još uvek daleko od takve pozicije. Ali, kada je bilo šta vezano za NR Kinu — vreme ne prolazi, već leti. Iako je njegov sadašnji udeo u svetskim deviznim rezervama relativno mali, ipak je već pretekao japanski jen kao jednu od „tradicionalnih“ valuta iza koje stoji moćna privreda, pa se približava i britanskoj funti.

Iako juan još nije ozbiljna pretnja dolaru, sve je manje opravdano posmatrati ga kao perifernu valutu. Naprotiv.

SWIFT pokazuje zanimljiv pomak

Još je zanimljivija slika kada se pogleda međunarodni platni promet preko sistema SWIFT.

Dolar i evro i dalje su ubedljivo vodeći, ali juan postepeno povećava svoje prisustvo.

Prema podacima koje navodimo u ovoj analizi, oko 49 odsto transakcija u SWIFT-u odvija se u dolarima, 26 odsto u evrima, 6,5 odsto u britanskim funtama, dok se juan približava udelu od pet odsto čime je pretekao japanski jen koji je na oko četiri odsto.

Iako je još uvek daleko od američke valute, trend je ono što privlači pažnju, jer juan ulazi u prostor kojim su decenijama dominirale tradicionalne zapadne valute.

I ulazi sve brže.

Ne dolazi kraj dolara – ali se po svemu bliži kraj njegove potpune dominacije

Hoće li svet koji je decenijama imao jednu dominantnu valutu postepeno preći u sistem u kojem će postojati nekoliko velikih finansijskih centara i nekoliko valuta koje će se međusobno takmičiti — pitanje je koje se nameće samo po sebi. I ne zavisi samo od SAD i Kine, već i od onih koji ih prate, Rusije, Brazila, Indije ali i zalivskih monarhija bogatih naftom.

U tom scenariju dolar ne mora da nestane niti da izgubi status najvažnije svetske valute. Dovoljno je da deo trgovine, kredita, obveznica i međunarodnih ulaganja pređe u druge valute.

Upravo je to ono što se sada događa.

Evro svakako ostaje velika međunarodna valuta. Za sada. Dolar ostaje ubedljivo najvažniji. Ali uz njih sve snažnije ulazi juan, dok se paralelno razvijaju alternativni finansijski i platni kanali. Putin je podstakao razmenu i plaćanja u domaćim, lokalnim valutama u međusobnim razmenama. A to sveukupno iako postepeno, doprinosi pomenutim promenama. Ne propustite naše Korisne linkove, saznajte sve ono što na drugom mestu — nećete moći.

Jer, i najvažnija geopolitička promena ne mora da počne dramatičnim padom jedne valute. Može da počne nečim mnogo tišim: time što se sve više međunarodnih transakcija ne mora obavljati u dolarima.