Dok pažnja sveta ostaje usmerena na ratove u Ukrajini i na Bliskom istoku, Moskva i Peking gotovo neprekidno grade zajedničku vojnu sposobnost. Poslednja dvonedeljna pomorska vežba u Pacifiku samo je još jedan korak u procesu koji traje godinama – i koji danas nema pandan ni među saveznicima u NATO-u.

Dok se geopolitička pažnja javnosti uglavnom zadržava na aktuelnim krizama, Kina i Rusija nastavljaju da, gotovo bez prekida, razvijaju jednu od najintenzivnijih vojnih saradnji na svetu.

Dvodnevne ili višenedeljne vežbe više nisu izuzetak, već pravilo. Poslednja, sedamnaestodnevna zajednička pomorska patrola završena je uplovljavanjem kinesko-ruske flotile u Vladivostok, ali njen značaj daleko prevazilazi samu vojnu vežbu.

Ona pokazuje da dve sile više ne uče kako da sarađuju – već da uče kako da ratuju zajedno.

Više od stotinu zajedničkih vežbi

Od početka prošle decenije Kina i Rusija održale su više od 100 zajedničkih vojnih vežbi, obuhvatajući praktično sve rodove vojske.

Zajednički manevri danas obuhvataju mornaricu, vazduhoplovstvo, protivvazdušnu odbranu, strateške bombardere, kopnene snage, specijalne jedinice, sajber bezbednost, protivterorističke operacije i zajedničke komandne vežbe.

Pored toga, dve zemlje razvile su zajedničke centre za koordinaciju, redovno razmenjuju obaveštajne podatke, usklađuju planiranje i gotovo neprekidno proveravaju sposobnost zajedničkog delovanja.

Takav intenzitet saradnje danas praktično nema nijedan drugi vojni tandem na svetu.

Čak ni unutar NATO-a, gde saveznici raspolažu zajedničkim komandama, retko koja dva pojedinačna člana održavaju toliko čest i raznovrstan tempo bilateralnih vojnih aktivnosti.

Krug oko Japana

Poslednja zajednička patrola trajala je 17 dana.

Flotila je isplovila iz kineskog Ćingdaa, prošla kroz moreuze Mijako, Etorofu i Soja, patrolirala zapadnim Pacifikom, Ohotskim morem i Japanskim morem, da bi na kraju stigla u Vladivostok.

Vojni analitičari ocenjuju da je reč o do sada jednoj od najambicioznijih zajedničkih pomorskih ruta dve zemlje.

Ukoliko se kineski brodovi budu vratili kroz Cušimski moreuz, praktično će završiti puni obilazak japanskog arhipelaga. Takva plovidba nije samo demonstracija sposobnosti dugotrajnog boravka na otvorenom moru.

To je i politička poruka.

Probijanje „prvog ostrvskog lanca“

Posada kineskog razarača sa navođenim raketa otpozdravlja na ulasku u Vladivovstok 28.jula/VCG

Kineski vojni stručnjaci otvoreno navode da je jedan od ciljeva ovakvih patrola dokazivanje sposobnosti prolaska kroz strateške moreuze koje SAD i njihovi saveznici smatraju ključnim tačkama za eventualno obuzdavanje kineske mornarice.

Reč je o konceptu poznatom kao „prvi ostrvski lanac“, koji obuhvata niz ostrva od Japana, preko Tajvana do Filipina.

U kineskom i ruskom vojnom planiranju upravo sposobnost prolaska kroz ove pomorske prolaze predstavlja jedan od ključnih pokazatelja strateške slobode delovanja. Drugim rečima, Peking i Moskva žele da pokažu da nijedan pomorski pojas više ne može predstavljati prepreku njihovim flotama.

Uvežbavanje za stvarne borbene uslove

Tokom patrole nisu izvođene samo ceremonijalne aktivnosti.

Posade su uvežbavale sletanje helikoptera na brodove druge države, protivterorističke operacije, spasavanje na moru, pregled i zauzimanje brodova, ali i čitav niz scenarija zasnovanih na realnim borbenim situacijama.

Kineska mornarica saopštila je da su posade radile prema stvarnim pomorskim i vazdušnim okolnostima, simulirajući moguće sukobe tokom plovidbe.

To praktično znači da vežbe više nisu usmerene samo na koordinaciju, već na zajedničko vođenje borbenih operacija.

Dve najveće armije Evroazije

Obe zemlje raspolažu ogromnim vojnim potencijalom.

Kineska Narodnooslobodilačka armija najveća je aktivna vojna sila na svetu sa oko dva miliona pripadnika, dok kineska mornarica raspolaže najvećim brojem ratnih brodova na planeti.

Rusija, iako brojčano manja, poseduje jedno od najmoćnijih nuklearnih arsenala na svetu, ogromno iskustvo u savremenim sukobima i razvijene raketne, vazduhoplovne i podmorničke snage. Aktivni sastav ruske vojske premašuje milion vojnika, uz veliki, milionski broj rezervista.

Potvrđena je činjenica da je kroz redovno služenje vojnog roka u RF, obučeno gotovo 30 miliona ljudi. Upravo redovna vojna obuka je nešto što Srbiji i te kako fali, posebno u ovakvom okruženju i u situaciji kada je okupirano 15% najvažnijeg i rudama najbogatijeg dela državne teritirije, i kada se naš narod na KIM nalazi u krajnje neprihvatljivom i dugoročno neodrživom položaju.

Od partnerstva ka interoperabilnosti

Najvažniji rezultat ovakvih vežbi nije demonstracija sile prema drugim državama.

Mnogo važnije je ono što se događa unutar samih oružanih snaga.

Svakom novom zajedničkom vežbom kineski i ruski oficiri sve bolje upoznaju procedure, sisteme komandovanja, komunikaciju, logistiku i način donošenja odluka svojih partnera.

U vojnoj terminologiji to se naziva interoperabilnost – sposobnost različitih armija da deluju kao jedinstvena sila. Takva sposobnost ne nastaje preko noći. Ona se gradi godinama, kroz desetine zajedničkih operacija, patrola i vežbi.

Tiho, ali temeljno

Zvanično, ni Moskva ni Peking ne govore o vojnom savezu.

Obe zemlje naglašavaju da njihove aktivnosti nisu usmerene protiv trećih država i da predstavljaju deo redovne godišnje saradnje.

Međutim, brojke govore same za sebe.

Više od stotinu zajedničkih vežbi, stalne pomorske i vazdušne patrole, zajednički centri za koordinaciju, razmena iskustava i gotovo neprekidno zajedničko uvežbavanje ukazuju da Kina i Rusija sistematski razvijaju nivo vojne povezanosti kakav danas praktično ne postoji ni između mnogih formalnih saveznika.

Dok se pažnja sveta uglavnom zadržava na svakodnevnim krizama, dve evroazijske sile nastavljaju proces koji je dugoročan, tih i metodičan.

Upravo zato mnogi vojni analitičari smatraju da najveća geopolitička promena ne nastaje u jednoj velikoj bici, već kroz godine gotovo neprekidnog zajedničkog uvežbavanja dve najveće kontinentalne sile Evroazije. Obim i učestalost zajedničkih aktivnosti dve supersile, troškovi i mobilnost, ukazuju na dublji strateški cilj. U nekom trenutku, on će sasvim sigurno biti i formalizovan.