Vlada CG/internet prezentacija

Rast ukupnog priliva stranih direktnih investicija

Ukupni priliv stranih direktnih investicija (SDI) u prvih osam meseci ove godine iznosio je 595,58 miliona evra i beleži rast od 3,46% u odnosu na isti period prethodne godine.

Prema preliminarnim podacima Centralne banke Crne Gore, ovi rezultati ukazuju na stabilno interesovanje stranih investitora uprkos globalnim ekonomskim neizvesnostima i regionalnim finansijskim turbulencijama.

Neto priliv SDI dostigao je 314,39 miliona evra, što predstavlja pad od 4,75% u odnosu na isti period lani.

Ovakav odnos priliva i odliva pokazuje da istovremeno sa rastom investicija jača i iznos kapitala koji se povlači iz zemlje, što utiče na ukupni saldo stranih ulaganja.

U strukturi SDI najveći udeo imaju ulaganja u nepokretnosti, koja iznose oko 308,86 miliona evra, odnosno približno 52% ukupnog priliva. Interkompanijski dug učestvuje sa 197,05 miliona evra, oko 33% ukupne sume, dok se ulaganja u domaće kompanije i banke procenjuju na oko 67,97 miliona evra, čime čine tek oko 11% ukupnog investicionog volumena. Ovakva raspodela jasno ukazuje da je tržište nekretnina i dalje najprivlačniji i najlikvidniji sektor za ulaganja u Crnoj Gori, dok je interesovanje za realnu ekonomiju i korporativni sektor znatno niže.

Foto: R.Yasin Asil

Zemlje sa najvećim ulaganjima i kretanja na tržištu

Posmatrano po državama porekla kapitala, Turska je najveći investitor u Crnoj Gori u posmatranom periodu, sa ukupno 92,19 miliona evra ulaganja.

Srbija je odmah tu iza Turske. Međutim, najveći deo turskog kapitala ulazi kroz interkompanijski dug (51,8 miliona evra), dok je u kupovinu nekretnina uloženo oko 35,5 miliona evra, a dodatnih 4,8 miliona plasirano je u domaće kompanije i banke.

No, imajući u vidu nedavne nasilne događaje u Crnoj Gori kojom prilikom su upravo državljani Turske (greškom) optuženi za incident u kome je povređen građanin Crne gore, te da je više hiljada turskih državljana od tog trenutka već napustilo crnogorsku teritoriju iz bezbednosnih razloga, ostaje da se vidi koliko će te činjenice uticati na smanjenje turskih investicija, što bi srpsku stranu u tom slučaju poguralo na mesto vodećeg investitora u ovu nama susednu zemlju.

Srbija „vodi“ kada su u pitanju investicije u nepokretnosti

Na drugom mestu i gotovo identičnim investicionim skorom kao Turska, nalazi se Srbija sa 91,84 miliona evra, pri čemu je čak 60,9 miliona uloženo u nekretnine, što potvrđuje dugogodišnji trend snažnog interesovanja srpskih građana i firmi za stambene i turističke objekte u Crnoj Gori. Ostatak ulaganja iz Srbije raspoređen je na poslovni sektor i interkompanijske transakcije.

Nemačka zauzima treće mesto sa 43,48 miliona evra, uz dominaciju ulaganja u nepokretnosti (28,63 miliona). Investicije iz Sjedinjenih Američkih Država iznose 41,56 miliona evra, od čega je 31,89 miliona usmereno u nekretnine, dok ostatak odlazi na dug i vlasnička ulaganja manjeg obima. Posebno se izdvaja Kipar kao investitor čije ulaganje ima drugačiji profil – od oko 40 miliona evra, 24,4 miliona odlazi na ulaganja u kompanije i banke, dok manji deo pripada tržištu nekretnina. Ovo Kipar svrstava među retke investitore koji kapital usmeravaju u realnu ekonomiju, za razliku od većine drugih.

Naravno, pomalo iznenađujuće, pa i „stidljivo“ se nameće pitanje otkud Kipar, ali imajući u vidu da je Kipar prepun ofšor kompanija najrazličitijih izvora kapitala, dobrim delom sa osnivačima i izvan EU, mnogo toga može biti jasnije.

A tu su i Ujedinjeni Arapski Emirati koji su investirali 30,65 miliona evra, donekle sa sličnim ambijentom kao i Kipar, i njihova ulaganja su ravnomerno raspoređena između ulaganja u nekretnine i interkompanijski dug.

Očekivano, s obzirom na antirusku politiku i novih crnogorskih vlasti – najveći pad beleže ruske investicije, koje su ranijih godina veoma dominirale. U ovoj godini ulaganja iz Rusije iznose 25,6 miliona evra, a više od polovine tog iznosa odnosi se na kupovinu nekretnina, što Rusiji sveukupno donosi sedmo mesto po obimu investicija u crnogorsku državu.

Vlada Crne Gore

Ipak, nije zanemarljiv ni odliv kapitala i njegovi ekonomski efekti

Ukupan odliv SDI u periodu januar-avgust iznosio je 281,19 miliona evra, što je rast od 14,49% u odnosu na godinu ranije. Ovaj trend može biti rezultat povlačenja dobiti, vraćanja međukompanijskih pozajmica, zatvaranja ili prestrukturiranja poslovnih projekata, ali i transfera kapitala ka destinacijama sa većim profitnim potencijalom.

Ulaganja rezidenata Crne Gore u inostranstvo procenjuju se na 67,92 miliona evra, dok su povlačenja prethodnih investicija nerezidenata dostigla 213,27 miliona evra. Ovakve brojke potvrđuju postojanje snažnih dvosmernih tokova kapitala – sa jedne strane rast priliva u nekretnine, a sa druge primetno povlačenje kapitala iz poslovnog i finansijskog sektora.

To može biti važan signal donosiocima ekonomskih odluka, posebno u pogledu kreiranja stimulativnijeg ambijenta za dugoročno poslovanje stranih investitora.