Globalno tržište memorijskih čipova ulazi u najtežu krizu u poslednjoj deceniji, a njene posledice osetiće svi koji 2026. planiraju kupovinu novog telefona ili računara. Razlog je nagli rast veštačke inteligencije, koja je postala najveći potrošač memorije na svetu. Fabrike koje proizvode čipove sada daju prednost komponentama za ogromne računarske centre, dok telefoni i računari dobijaju sve manje prostora u proizvodnji.

Ovo je prvi put da potrošačka elektronika nije glavni kupac memorije. Čipovi za veštačku inteligenciju donose mnogo veću zaradu, pa proizvođači prirodno preusmeravaju kapacitete ka tom segmentu. Kako se potražnja za takvim čipovima udvostručila u kratkom roku, nastao je ozbiljan manjak memorije za sve ostale uređaje.

Spiceworks

Kako će se kriza videti na telefonima i računarima

Očekuje se da će se posledice jasno osetiti tokom 2026. godine. Telefoni u srednjem cenovnom razredu mogli bi da dobiju manje memorije nego ranije, ili da zadrže iste karakteristike, ali po višoj ceni. Sličan pritisak očekuje i tržište računara, gde će modeli sa više radne i skladišne memorije postati primetno skuplji.

Proizvođači će pokušati da zadrže postojeće cene, ali će to često značiti slabije specifikacije nego što su kupci navikli. Modeli koji su ranije nudili obilje memorije postaćе ređi, dok će oni sa skromnijim karakteristikama postati standard u nižim i srednjim klasama.

Zašto se kriza neće brzo završiti

Ovo nije kratkotrajna nestašica, već posledica duboke promene u industriji. Memorija za veštačku inteligenciju zahteva drugačiju tehnologiju i mnogo više prostora u fabrikama, pa se deo proizvodnje trajno preusmerava ka tom segmentu. Zapravo, veštačka inteligencija „guta“ memoriju usled čega drugi potrošači ostaju bez nje. Zbog toga se ne očekuje da će se tržište brzo stabilizovati.

Procene govore da bi pritisak mogao da traje najmanje do 2027. godine, dok se ne izgrade novi pogoni i ne povećaju kapaciteti. Sve dok veštačka inteligencija nastavlja da raste ovim tempom, potrošačka elektronika će biti u drugom planu.

Fabrika Samsung

Ko su najveći proizvođači memorijskih čipova

Tržište memorije je izuzetno koncentrisano i zavisi od nekoliko velikih kompanija. Tri proizvođača drže gotovo celu svetsku proizvodnju radne memorije: Samsung – najveći i tehnološki najrazvijeniji proizvođač memorije, SK Hynix – kompanija koja prednjači u najnaprednijim čipovima za veštačku inteligenciju, Micron – američki proizvođač koji pokriva veliki deo tržišta radne i skladišne memorije.

Kod skladišne memorije (čipovi koji se koriste u SSD diskovima i telefonima), pored ove trojke važnu ulogu imaju još: Kioxia (nekada Toshiba), Western Digital, Solidigm (u vlasništvu SK Hynixa).

Kada tako mali broj kompanija promeni pravac i preusmeri proizvodnju ka veštačkoj inteligenciji, posledice se osećaju širom sveta. Tržišta poput Srbije, koja u potpunosti zavise od uvoza, posebno su osetljiva na ovakve promene.

Kako će se kriza odraziti na Srbiju

Tržište u Srbiji u potpunosti zavisi od uvoza, pa se svaki poremećaj u svetu brzo preliva i na domaće kupce. Očekuje se da će trgovci smanjivati zalihe i ređe nuditi velike akcije, dok će stariji modeli brže nestajati sa rafova. Novi telefoni i računari mogli bi da stižu kasnije nego u zemljama Evropske unije, jer distributeri u Srbiji obično dobijaju robu nakon većih tržišta. Kriza će pogoditi i servise, pošto će zamenski delovi poput RAM‑a i SSD‑ova biti skuplji i teže dostupni, što može produžiti rokove popravki. Kako se kriza produbljuje, kupci će se suočiti sa skupljim uređajima ili slabijim karakteristikama u istom cenovnom rangu, dok će novi modeli stizati u manjim količinama i po višim cenama. Sve ukazuje na to da će memorija ostati skuplja i teže dostupna sve dok se ne izgrade novi kapaciteti i dok se tržište ne prilagodi rastu veštačke inteligencije.