Izrael je 16.07. 2025. bio pokrenuo još jednu vojnu operaciju ovaj put protiv novih sirijskih vlasti. Naime, izraelske obrambene snage, poznatije kao IDF, pokrenule su raketni napad na Damask najavljujući svoju spremnost za izvođenje i kopnenih operacija na sirijskoj teritoriji, posebno u regionu grada Sufejda (Suwayda), ukoliko to bude potrebno.

Akcija izraelskih vazdušnih snaga izazvana je sukobom između sirijskih jedinica vlade Ahmeda al-Sharaa, poznatijeg kao “Džolani”, trenutnog i samozvanog, no ipak donekle i prihvaćenog sirijskog predsednika, te arapskih lokalnih beduina, na jednoj strani, i jedinica za samoodbranu sirijskih Druza, na drugoj.

U opštem metežu, Džolani i nove sirijske vlasti tek naknadno su zauzele poziciju “mirotvoraca” u pomenutom sukobu, koja isprva i nije bila takva, jer se njihovo upućivanje u to područje najpre razvilo u otvoreni sukob sa Druzima. Tako su se na početku tog sukoba 13.07. pomenuti beduini i Džolanijeve snage isprva zajedno borile protiv sirijskih Druza kojih u Siriji ima oko 700.000, većinom u pomenutoj provinciji oko grada Sufejde.

Međutim, izraelsko bombardovanje Džolanijevih trupa u okolini Sufejde, kao i njegove rezidencije u Damasku, razbistrilo je opciju njegove saradnje sa lokalnim beduinskim plemenima u napadu na tamošnje Druze, inicirajući naknadno poziciju snaga sirijskog predsednika za ulogu čuvara mira i bezbednosti između sukobljenih strana, beduina i Druza.

Ko danas protiv koga ratuje u Siriji?

Gotovo je istorijski mejnstrim (najčešće nevoljno) prihvatanje bilo kakve pa i potpuno nelegitimne organizacione strukture u nekom društvu, ako se veruje da ista može obezbediti kakavu-takvu stabilnost i ma kakav mir. Primera kroz istoriju je previše, i sežu sve do današnjih dana. Naime, iako je potpuno je jasno da džihadističke sirijske vlasti ne mogu u potpunosti kontrolisati teritoriju zemlje, za sada im se gleda kroz prste u verovanju da ne postoji veća koheziona i militantno organizovanija snaga u Siriji do njihove, što im daje određenu međunarodnu “legitimnost”.

A upravo ta dva nedostatka, neizabranost aktuelnih vlasti. kao i nemogućnost celovite kontrole čak ni u svojim redovima – može biti snažan podrsticaj novim građanskim sukobima kroz koje Sirija prolazi već više od decenije, po sistemu svi protiv svih, i sa stalnim izmenama ostvarenih savezništava.

Sukob očigledno više nikom nije u interesu. Intersantno je da vođe Druza uglavnom žive u Izraelu, a isti su počeli pozivati svoje (izraelske) vlasti da intervenišu u novom sukobu u Siriji, na zaštiti svojih tamošnjih sunarodnika. Neki od njih pokušali su i lično probijanje preko izraelsko-sirijske granice, sa istim ciljem.

Zbog pomenutih vojnih sukoba u blizini granica zemlje, izraelsko vojno rukovodstvo otpočelo je pogranično gomilanje svojih kopnenih snaga uz izvođenje vazdušnih udara na protivnike Druza. U samom Izraelu živi populacija ovih šiitskih muslimana od blizu 150.000 ljudi i se smatraju saveznicima Izraela, imaju dobar tretman od strane izraelskih vlasti i nisu pravili probleme, što je od izuzetnog značaja za neotvaranje još jednog unutrašnjeg izraelskog fronta.

Naravno, posredstvom Amarikanaca koji nastoje održati konekciju sa svim sukobljenim stranama radi svojih dalji interesa na ovom području, iz centrale za to područje u vidu ambasadora SAD u Ankari, Toma Baraka, koji je i specijalni  izaslanik za Siriju, vrlo brzo je postignut prekid vatre, a sukobljene strane vratile su se na svoje početne položaje.

Masakr kao “princip” nove sirijske istorije

Nekoliko meseci ranije, u aprilu ove godine, iste snage sirijskog predsednika Džolanija, izvršile se masakr nad pripadnicima alavitskog naroda, prevashodno civila, kao osvetničku reakciju na manjinsku plemensku zajednicu iz koje potiču otac i sin dojučerašnji višedecenijski predsednici iz porodice Asad. Izrael je i tu pritekao u pomć ugroženim Alavitima, plemenu svog dojučerašnjeg ljutog protivnika izbeglog u Moskvu, izvršivši na stotine vazdušnih udara na Džolanijeve osvetničke snage, spasavajući tako veliki broj civila iz redova sirijskih Alavita.

“Moja braćo, druzski građani Izraela, situacija u Sufejdi na jugozapadu Sirije je izuzetno ozbiljna. IDF deluje, vazdušne snage deluju, deluju i druge snage. Delujemo kako bismo spasili vašu braću Druze i uništili (sirijske) režimske bande”, izjavio je izraelski premijer, Benjamin Netanjahu obraćajući se izraelskim Drzuma, dodajući tom prilikom da ne pokušavaju pomoći svojim sunarodnicima u Siriji, te da će se IDF pobrinuti za to. „Dovodite svoj život u opasnost, možete biti ubijeni, možete biti uzeti kao taoci i tako omesti napore IDF-a. Stoga vas molim, idite kući, pustite IDF da deluje“, poručio je Netanjahu.

Ko su Druzi?

Druzi su etno-verska skupina Arapa na Bliskom istoku, koja broji do dva miliona ljudi. Ispovijedaju zasebnu monoteističku religiju, druzizam, koji neki smatraju delom islama, ali koji uključuje elemente neoplatonizma, gnosticizma i judaizma.

Trenutno većina Druza (700.000 ljudi) živi u južnoj Siriji. Velike druzske zajednice nalaze se u Libanu i Izraelu.

Od početka sirijskog građanskog rata smatrani su saveznicima režima Bashara al-Assada, pa su ih često napadali sirijski opozicione i džihadističke grupacije. Nakon pada Assadovog režima i dolaska džihadista na vlast, druzsko stanovništvo na jugu zemlje počelo je tražiti podršku od svojih sunrodnika koji žive u Izraelu.

Koje su perspektive za federalizaciju Sirije?

Gotovo nikakve. Ne nazire se skora mogućnost objedinjavanja etnički i verski duboko fragmentiranih sirijskih naroda i teritorija koje sada pojedinačno kontrolišu. Zapravo, sve liči na period od pre nekoliko stotina godina, pa čak i na onaj pre nove ere.