Od trenutka kada pritisnete dugme „Pošalji" do pojave odgovora na ekranu odvijaju se milijarde matematičkih operacija. Kako zapravo funkcioniše veštačka inteligencija, zašto nije isto što i ljudski um i zbog čega tek ulazimo u njenu eru? Pratite naš feljton o AI na https://oznavesti.rs/ i saznajte sve što je potrebno da biste razumeli ono što svakim danom sve više utiče na naše živote — a u nemalom broju slučajeva, i ono što ih menja.

Da li je veštačka inteligencija zaista inteligentna?

To je verovatno jedno od pitanja koje danas izaziva najviše rasprava.

Kada razgovarate sa ChatGPT-om ili nekim sličnim sistemom, često imate utisak da sa druge strane sedi čovek. Veštačka inteligencija postavlja potpitanja, povezuje informacije iz različitih oblasti, prepoznaje greške u zaključivanju i prilagođava način objašnjavanja sagovorniku. Zbog toga mnogi s pravom pitaju: „Ako sve to radi, zar nije inteligentna?"

Odgovor nije jednostavan.

Većina naučnika smatra da današnji modeli nisu inteligentni u ljudskom smislu. Nemaju svest, emocije, želje, iskustva niti unutrašnji doživljaj sveta. Ne osećaju radost kada pronađu dobro rešenje niti razočaranje kada pogreše.

Ipak, ono što ih čini fascinantnim jeste činjenica da danas mogu da obavljaju veliki broj zadataka koji su se donedavno smatrali isključivo ljudskim – da prevode, pišu tekstove, analiziraju dokumente, objašnjavaju naučne pojmove, pomažu u programiranju i rešavaju složene probleme.

Možda je zato najpreciznije reći da današnja veštačka inteligencija nije „digitalni čovek", već izuzetno moćan sistem za obradu jezika i znanja.

Koliko će daleko stići za deset ili dvadeset godina, danas niko ne može sa sigurnošću da kaže. Ali jedno je gotovo izvesno – razvoj koji je započeo jednim pitanjem Alana Tjuringa nastavlja se mnogo brže nego što je većina stručnjaka mogla da zamisli.

Zato istorija veštačke inteligencije nije završeno poglavlje. Naprotiv, možda upravo čitamo njene prve stranice.

Šta se zapravo dogodi kada pritisnete „Pošalji"?

Sedite u dnevnoj sobi, u ruci držite telefon i u ChatGPT ukucate jednostavno pitanje:

„Koja je razlika između tende i pergole?"

Pritisnete Pošalji.

Manje od sekunde kasnije odgovor je već na ekranu.

Na prvi pogled deluje kao magija. Međutim, iza tih nekoliko stotina milisekundi krije se jedno od najsloženijih tehnoloških putovanja koje je čovek ikada napravio.

Vaše pitanje za manje od jednog treptaja oka prolazi kroz kilometre optičkih kablova, stiže do ogromnih centara podataka u kojima rade desetine hiljada računara, obrađuje se kroz milijarde matematičkih operacija i zatim se vraća na ekran vašeg telefona.

Od telefona do data centra – put gotovo brzinom svetlosti

Onog trenutka kada dodirnete dugme Pošalji, telefon ne šalje „inteligenciju", već mali paket digitalnih podataka.

Sve što ste napisali pretvara se u niz jedinica i nula. Ako ste povezani preko Wi-Fi mreže, podaci prvo odlaze do rutera, a zatim na internet. Ako koristite mobilni internet, prvo stižu do bazne stanice operatera.

Od tog trenutka počinje putovanje koje mnogi zamišljaju kao nekakav nevidljivi „oblak". U stvarnosti, internet čine hiljade kilometara optičkih kablova koji prolaze ispod gradova, planina, pustinja i okeana.

Kroz njih ne putuje električna struja. Putuje svetlost. Laserski impulsi su ti koji kroz optička vlakna jure gotovo brzinom svetlosti, pa pitanje može da pređe hiljade kilometara za svega nekoliko desetina milisekundi.

Digitalne fabrike koje proizvode odgovore

Kada podaci stignu na odredište, ulaze u data centar.

Ako zamišljate jednu prostoriju sa nekoliko servera, stvarnost izgleda potpuno drugačije. To su ogromne hale ispunjene redovima računara, kilometrima kablova i moćnim sistemima za hlađenje koji rade bez prestanka.

To su, praktično, fabrike u kojima nastaju odgovori.

Potrošnja električne energije meri se u megavatima, a mnogi centri imaju sopstvene trafostanice, rezervne agregate i specijalne sisteme za gašenje požara.

Upravo zbog toga, ne propustite naše Korisne linkove na kraju teksta.

Zašto običan procesor nije dovoljan?

Procesor u vašem računaru, takozvani CPU, odličan je za rešavanje zadataka jedan po jedan.

Veštačkoj inteligenciji to nije dovoljno.

Zato se oslanja na GPU procesore, prvobitno razvijene za video-igre. Oni mogu da izvršavaju ogroman broj matematičkih operacija istovremeno, zbog čega su postali srce moderne veštačke inteligencije.

Kako AI „čita" pitanje?

Za razliku od čoveka, AI ne vidi rečenicu kao skup reči.

Najpre je razlaže na manje celine koje se nazivaju tokeni. To mogu biti cele reči, delovi reči ili znakovi interpunkcije.

Svaki token dobija svoj broj.

Drugim rečima, ono što je za nas obična rečenica, za veštačku inteligenciju postaje niz brojeva nad kojima zatim počinje složena matematička obrada.

Odgovor ne postoji unapred

Tokom obrade model prolazi kroz veliki broj matematičkih slojeva koji analiziraju odnose između tokena. Pokušava da razume temu razgovora, povezanost pojmova, značenje zamenica i nameru korisnika.

Ne postoji skrivena baza gotovih odgovora iz koje se tekst jednostavno prepisuje.

Odgovor nastaje upravo u tom trenutku.

I to ne odjednom.

AI ga gradi reč po reč, procenjujući koja je sledeća najverovatnija i najsmislenija. Hiljade takvih procena obavljaju se svake sekunde, zbog čega imamo utisak da odgovor jednostavno „teče" na ekran.

Kako zna šta da vas pita?

Ako pitate koja je razlika između tende i pergole, često će uslediti potpitanje o dimenzijama, mestu ugradnje ili nameni. I to nije unapred programirano pravilo.

Model je tokom obuke, analizirajući ogroman broj primera, naučio da upravo te informacije najviše utiču na kvalitet odgovora. Upravo zbog toga razgovor često deluje — prirodno.

Zašto veštačka inteligencija ponekad pogreši?

Iako deluje impresivno, AI nije nepogrešiva enciklopedija.

Njegov zadatak nije da pronađe jedini tačan odgovor, već da proceni koji je odgovor najverovatnije tačan, koristan i smislen. U ogromnoj većini slučajeva ta procena je veoma dobra.

Ali procena nije isto što i apsolutna sigurnost.

Zato je za medicinu, pravo, finansije ili aktuelne događaje uvek preporučljivo proveriti informacije iz pouzdanih izvora.

Hiljade ljudi stoje iza jednog odgovora

Kada pročitate odgovor na ekranu, lako je pomisliti da ga je napisala jedna mašina.

Istina je mnogo zanimljivija.

Iza svakog odgovora nalaze se decenije rada matematičara, fizičara, lingvista, elektroinženjera, programera i stručnjaka za računarske sisteme.

Svaka generacija istraživača nastavila je tamo gde je prethodna stala – od Alana Tjuringa, preko pionira neuronskih mreža i tvoraca Transformer arhitekture, do današnjih timova koji razvijaju sve naprednije modele.

Budućnost je već stigla — ključ je internet

Pre samo dvadeset godina razgovor sa računarom zvučao je kao scena iz naučnofantastičnog filma.

Danas je postao svakodnevica, a već sutra će biti nešto sasvim uobičajeno.

Možda najveća promena koju donosi veštačka inteligencija nije to što računari postaju sposobniji.

Već to što se menja način na koji ljudi komuniciraju sa tehnologijom.

Nekada smo morali da učimo jezik računara. Danas računari sve više uče jezik ljudi.

Možda je upravo u tome najveća tehnološka revolucija našeg vremena.

Veštačka inteligencija ne misli — ona računa. Dok ljudski um povezuje iskustvo, emocije i intuiciju, AI obrađuje podatke i traži obrasce u ogromnim digitalnim bazama smeštenim na serverima širom sveta, nastalim iz ljudske komunikacije, stvaralaštva i znanja. Ona ne razume značenje, već statistički predviđa sledeću reč, sliku ili odluku. Zato ona ne predstavlja svest, već ogledalo našeg znanja — bez osećaja, ali sa ogromnom brzinom.

Bez interneta veštačka inteligencija u svom današnjem obliku ne bi mogla da funkcioniše. Njene sposobnosti oslanjaju se na servere u ogromnim data centrima, gde se čuvaju i obrađuju baze podataka nastale iz ljudske komunikacije, znanja i stvaralaštva, najčešće u SAD, Evropi i Aziji. Internet je most koji povezuje naš uređaj sa tim serverima: on prenosi naše „Pošalji" do AI modela i vraća odgovor nazad. Zato je mreža uslov da bi AI radila — bez nje, ostaje samo kod na računaru, bez pristupa snazi i obimu podataka koji joj daju smisao.