Istraživanje koje je izazvalo veliku pažnju u naučnoj i medijskoj javnosti sprovedeno je na Državnom univerzitetu Ohaja u Sjedinjenim Američkim Državama. Rad su potpisali psiholozi Givon Bag, Vladimir M. Sloutski i Brendon M. Tarner, a objavljen je u časopisu Journal of Experimental Psychology: General.

Autori se bave istraživanjem načina na koji ljudi uče, generalizuju znanje i procenjuju sopstveno razumevanje. Ovo istraživanje je deo šireg interesovanja za uticaj digitalnih sistema na kognitivne procese i pokazuje kako algoritamska personalizacija može uticati na naše opažanje i poverenje u informacije.

Cilj istraživanja nije bio da se ispituju politički stavovi ili već formirana mišljenja. Naprotiv, naučnici su želeli da utvrde šta se dešava kada ljudi prvi put uče o nečemu o čemu nemaju prethodno znanje, u uslovima koji podsećaju na način konzumiranja sadržaja na internetu.

Incubator

Kako je eksperiment bio postavljen

Da bi se uklonio svaki uticaj ranijeg iskustva, istraživači su kreirali potpuno fiktivni predmet učenja. Učesnici su učili da prepoznaju različite kategorije izmišljenih bića, koristeći više vizuelnih karakteristika.

Sve informacije bile su dostupne svim učesnicima. Razlika nije bila u količini podataka, već u načinu na koji su oni istraživani.

U eksperimentu su učesnici raspoređeni u dve grupe. Prva grupa istraživala je sve karakteristike ravnomerno, bez uticaja algoritma, što im je omogućilo da steknu celovitu sliku o svakom tipu izmišljenih bića. Druga grupa birala je koje karakteristike želi da pogleda, ali je algoritam češće prikazivao informacije slične onima koje su već pregledali, čime je sužavao fokus na određene elemente. Iako su i dalje imali pristup svim podacima, algoritam je nesvesno usmeravao njihovu pažnju na ograničen deo informacija, imitirajući način rada personalizovanih digitalnih platformi.

Šta je eksperiment pokazao – više sigurnosti, ali manjak znanja

Rezultati su pokazali jasan i ponovljiv obrazac. Učesnici koji su učili uz pomoć algoritamskog sistema pregledali su manji deo informacija i fokusirali se na iste tipove karakteristika, što je dovelo do fragmentisane slike o celini.

Istraživanje je otkrilo da su učesnici koji su donosili pogrešne zaključke istovremeno iskazivali veći stepen sigurnosti u svoje odgovore nego oni koji su imali potpuniji uvid u informacije.

Drugim rečima, algoritamski usmereno učenje ne smanjuje samo tačnost znanja, već i povećava samopouzdanje u netačne odgovore. Ovaj raskorak između stvarnog znanja i subjektivne sigurnosti predstavlja centralni naučni zaključak istraživanja.

Šta ovo znači izvan laboratorije i kakav „odsjaj“ istraživanje može pružiti za medije i obrazovanje i u Srbiji

Iako je eksperiment sproveden u kontrolisanim uslovima, efekti su lako prepoznatljivi u svakodnevnom životu obavijenom digitalnim okruženjem. Korisnici interneta imaju pristup velikom broju informacija, ali često se kreću kroz izuzetno uzak sadržajni tok koji se stalno ponavlja i potvrđuje prethodna interesovanja.

Problem nije u tome što su informacije skrivene, već u načinu na koji pažnja i proces učenja mogu biti usmereni, što vodi ka formiranju uverenja koja ne odražavaju punu sliku.

I medijima se takmiče ko će ponuditi više naslova bez suštinskog značaju u sadržaju iza njih.

Koliko puta ste primetili – „dužina čitanja 2 minuta“?

O tome kako sve to utiče na nas, na našu percepciju i potom na naše odluke, pročitajte – ovde.

U Srbiji, kao i u većem delu sveta, veliki deo informacija dolazi putem digitalnih platformi, društvenih mreža i personalizovanih preporuka, dok tradicionalni izvori, poput knjiga i novina, gube primat.

Za medije ovo znači da čak i kvalitetno proizvedeni sadržaji mogu izgubiti širi kontekst ako se čitaju izolovano, kroz personalizovani fid. Publika tada reaguje samo na izdvojene delove informacija, često ne shvatajući da je to fragment šire slike.

U obrazovanju, ovo pokazuje koliko je važno podsticati šire sagledavanje, kontekst i kritičko promišljanje, kako bi korisnici mogli da povežu informacije u potpunije znanje.

phoenixNAP

Efekat algoritama daleko je snažniji – nego što izgleda

Algoritmi ne deluju kroz zabranu ili cenzuru, već kroz usmeravanje pažnje. Upravo zbog toga je njihov uticaj često neprimetan, ali dugoročno veoma jak. U obrazovanju to vodi ka učenju bez širine, a u medijima ka informisanju bez konteksta. Rezultat je visok stepen sigurnosti u zaključke koji nisu zasnovani na potpunom razumevanju.

Nalazi istraživanja ukazuju da izazov savremenog digitalnog društva nije nedostatak informacija, već način na koji se one koriste i povezuju u znanje. U Srbiji to znači da važnost leži ne samo u prenošenju sadržaja, već i u podsticanju šireg sagledavanja, konteksta i kritičkog promišljanja. Ako se pažnja usmerava isključivo na sadržaj koji algoritmi favorizuju, postoji rizik da korisnici formiraju utisak o svom znanju koji ne odražava stvarnu širinu informacija.

Svesno preispitivanje izvora i širina informacija ključ su za izbegavanje iluzije znanja u digitalnom okruženju.

Razmislite o tome kako koristite digitalne platforme i da li se vaša pažnja usmerava algoritamski. Podelite svoja iskustva u komentarima.