Internet nema jednog vlasnika niti formalno „centralnu kontrolu“ — ali ima nekoliko ključnih slojeva gde se vidi ko ima najveći uticaj i kontrolu. Evo kako to  funkcioniše, i koji su elementi: fizička infrastruktura, kablovi, čvorišta i data centri – sve to zajedno, svojevrsno je „telo interneta“. Onaj ko gospodari tim „telom“, gospodari i internetom.

Gde nastaje problem za „običan svet“? Pritisak određenih struktura na internet „zajednicu“ postao je toliki, da su moćne platforme i vlasnici tog prostora, posegli za autocenzurom. Tako danas problem u plasmanu sadržaja imaju ne samo kreatori iz osetljivih niša, poput informativnih, već i obične, „civilne“ kompanije, proizvođači roba i usluga i agencije koje ih prate, kao i brojni pojedinci.

U takvoj refleksnoj „autocenzurnoj“ ujdurmi gde ubojita istina mora biti razoružana, potencijal gube i štetu trpe i pomenute kompanije i pojedinci na način da moraju menjati svoje objave, korigovati sadržaj često zamenskim elementima koji zvuče ne samo groteskno, već i suštinski menjaju namensku poruku svojim konzumentima, promašujući temu u celini.

Internet, podmorski kablovi /fibconet

Sa čime raspolažu, ko i kako vlada?

Podmorski kablovi – prenose čak 95% svetskog internet saobraćaja.

Vlasnici tih kablova?  Gugl, Meta, Amazon, AT&T, Orange S.A.

Internet Exchange Points (IXP) – mesta gde se mreže povezuju: Frankfurt, Amsterdam, London.

Data centri – gde se nalaze serveri i cloud: Amazon Web Services, Microsoft Azure, Google Cloud

Logička kontrola, DNS, IP adrese, standardi.
Ovo je „mozak interneta“.
ICANN, upravlja domenima (.com, .rs, itd.)
IANA, dodeljuje IP adrese i tehničke resurse
Root DNS serveri (13 glavnih sistema) – raspoređeni globalno, ali pod jakim uticajem SAD
Važno: formalno su „međunarodni“, ali su dugo bili pod nadzorom američkog Ministarstva trgovine, sada delom decentralizovano, ali sa snažnim uticajem SAD.

Google

Nacionalna kontrola (države)?

Svaka država ima kontrolu nad svojim delom interneta, mogu nadzirati saobraćaj, isključiti ili pustiti ono što ide ka njoj ili iz nje. I tu se uticaj završava.

Platforme, to je prava moć nad informacijma: Google (pretraga, YouTube), Meta (Facebook, Instagram), ByteDance (TikTok), X Corp (X/Twitter).

Oni odlučuju: šta vidiš (algoritmi), šta se gura ili guši, šta se briše.

To je danas NAJVEĆA realna kontrola. Recimo, vest o Trampu ili Izraelu, o Netanjahuu i njihovom destruktivnom učinku — maksimalno su kontrolisane. Objave u vezi sa njima, posebno one negativne, koje demaskiraju suštinu njihovog delovanja — ciljano su prigušene na društvenim mrežama. Privatno vlasništvo u pomenutim kompanijama, neretko je u službi — službi, i ta činjenica više ne bi trebala da iznenađuje bilo koga.

Sadržaji, uglavnom za zglupljivanje i relaksaciju nacija, posebno lascivnog tipa, tzv.bezvezarije svih mogućih vrsta — vidno se generišu, podupiru, imaju svoj cilj. Sve što ne može da te dovede u koliziju sa vladajućom strukturom, prolazi, gura se i podstiče. Pritom se i zarađuje. Platforme to (pro)puštaju, ali ono drugo, tu već nastaje usko grlo i privid plasmana koji ne ide čak ni do makar iole značajnijeg  dela pratilaca. Tu algoritam gasi, tu algoritam zatvara prolaz.

Informativna niša (vesti) koja nije na tragu zadatih „vrednosti“, već je nezavisna ili kritična prema globalnim nosiocima moći — ostaje tako duboko potisnuta.

Algoritmi/MitNews

Rešenje?

Ko želi što je moguće veći stepen izvan kontrole, samostalne posete sajtovima kojima je poklonjeno poverenje. Bez čekanja na objavu koja će iskočiti na mrežama. Jer, ako je informacija nepovoljna za vodeće globalne nosioce, algoritmi su unapred spremni za odbranu onih koji takve zadatke i postavljaju.

Kako je u Srbiji, kako se realizuje internet?

Korisnički uređaj — lokalni provajder — i oni mogu da vide i filtriraju saobraćaj.
Postoje lokalna čvorišta u Beogradu. Ako je sajt u Srbiji — ostaje lokalno. Ako nije — ide napolje.

Izlazak iz Srbije (ključni trenutak): internet korisnika ide kroz optiku ka Evropi:

Mađarska (Budimpešta), Austrija (Beč), Nemačka (Frankfurt). Ovde kontrola prelazi na velike evropske backbone mreže: Deutsche Telekom, A1 Telekom Austrija.

Velika evropska čvorišta (tu se sve odlučuje). Glavni habovi: DE-CIX (Frankfurt – jedan od najvećih na svetu), AMS-IX, LINX. Ovde su Google, Meta, TikTok — direktno povezani.

A krajnja destinacija je Big Tech, jer na kraju „putovanja“ stižeš do servera: Gugl, Meta, ByteDance, Amazon Web Services (oni su ta Big Tech grupa). Često su fizički u: Nemačkoj, Holandiji, Irskoj.

Ključna kontrola

Big Tech (ključ), platforme + cloud.

Kontrolišu sadržaj i vidljivost. Što se Srbije tiče, nezvanično, oko 90% interneta izlazi van, ka Franfurtu, Amsterdamu ili Londonu — i završava se na serverima američkih kompanija. A tamo su i kontrole sadržaja, Instagram, TikTok, sve…
Otuda i jedna zanimljiva dosetka: internet koji koristiš je lokalno „srpski“, infrastrukturno „evropski“, ali suštinski — „američki“.

Šta to „Big Tech“ znači za običnog (ne)informisanog korisnika?

To su moćne i kontrolisane kompanije — koje kontrolišu: platforme (šta vidiš online), potom infrastrukturu (gde se podaci čuvaju), algoritme (šta se gura, šta nestaje).

Glavne delovi i članice Big Tech grupacije su: Google, YouTube, Android,
Apple i iPhone, App Store, potom Microsoft  i Windows, cloud, Amazon i cloud + e-commerce, Meta i  Facebook, Instagram, kao i ByteDance i TikTok.

Često ih zovu (kao na safariju) „Big Five“ (ali bez TikToka), ili „Big Tech + Kina“, kada se pridoda prema Beloj kući krajnje servilan TikTok, koji se, usput i prodao americi, o čemu sve možete saznati upravo ovde.

Internet mreža ispod mora

Gde je njihova moć? Edvard Snouden otvorio prozore

U kontroli sadržaja. Oni odlučuju šta smeš ili šta možeš da vidiš (algoritam). Ključno — mogu da smanje ili pojačaju objave. Zašto i kako, recimo, Instagram, ili TikTok, mogu da „guše“ neke teme, iako proizvođači sadržaja ulažu trud, vreme, ali i  novac u kreiranje sadržaja?
Jednostavno, kontrola infrastrukture im to omogućava, ali i manje ili više formalni zahtevi „odgovornih“. Gotovo stopostotna većina interneta radi na:
Amazon Web Services, Microsoft Azure, Google Cloud. A ako oni padnu — više od pola svetskog interneta staje.

Tako smo došli u situaciju da je kontrola informacija zapravo ključ današnje politike, time dobrim delom i naših života, izbora vlada, gušenja demokratskih sloboda i generalno protoka informacija.

Google nam tako određuje šta je „prva istina“, YouTube šta je preporučeno, a TikTok šta postaje viralno.

A podaci i informacije o zbivanjima — bez dileme, najveća su moć današnjice. Iako pojedinačne države imaju moć kontrole nad internetom na sopstvenoj teritoriji, prva moć je u „centrali“, jer ona može oslepeti i čitavu državu ako poželi. Kinezi i Rusi zato već više od decenije rade na svoj autonomnom internetu, paralelnim aplikacijama i platformama. Međutim, još uvek svoje platforme ne nude globalno. Onaj ko je globalno uzleteo, TikTok, munjevito je aterirao na američko tlo. Informacija je moć.

Big Tech ima moć nad informacijom, a informacija ima uticaj na ljude.

Za američku obaveštajnu agenciju, NSA, upravo ekipa iz Big Tech-a je „otvorena knjiga“. Lepo je to Snouden pokazao svetu.