Dok se melanom u ranim fazama izleči u više od 90 odsto slučajeva, Srbija je među evropskim zemljama sa najvećom smrtnošću. Stručnjaci upozoravaju da problem nije samo bolest, već i kasno otkrivanje, loša prevencija i zablude koje i dalje odnose živote.

Melanom je jedan od najagresivnijih oblika raka, ali i jedan od retkih kod kojih pravovremena dijagnoza doslovno pravi razliku između života i smrti. Ipak, uprkos napretku medicine, Srbija se i dalje nalazi u samom evropskom vrhu po smrtnosti od ovog malignog tumora kože.

Prema podacima koje je izneo predsednik Udruženja pacijenata Srbije Savo Pilipović, u Srbiji svake godine od melanoma oboli oko 700 ljudi, dok oko 300 izgubi život. Paradoks je još veći jer Srbija nema posebno visoku stopu obolevanja u poređenju sa drugim evropskim državama, ali ima znatno veću smrtnost.

Kako upozoravaju stručnjaci, razlog nije samo agresivnost bolesti, već činjenica da se melanom kod velikog broja pacijenata otkriva tek kada se već proširio na limfne čvorove ili druge organe.

Melanom više nije bolest starijih

Godinama se melanom smatrao bolešću starije populacije, ali se ta slika poslednjih decenija potpuno promenila. Sve češće obolevaju ljudi u tridesetim, pa čak i dvadesetim godinama života, a zajedničko velikom broju pacijenata jeste da se lekaru javljaju prekasno.

„Većina promena na koži otkriva se u fazi kada se bolest već proširila limfnim putem i kada je lečenje mnogo komplikovanije“, upozorava Pilipović. Posebno zabrinjava što se i dalje potcenjuju faktori rizika koji su odavno naučno potvrđeni.

Zablude koje mogu da koštaju života

Jedna od najvećih grešaka jeste uverenje da je intenzivno sunčanje zdravo ili da solarijum predstavlja dobru pripremu za odlazak na more.

„To su ludorije koje nas koštaju glava“, upozorava Pilipović.

Dermatolozi godinama ukazuju da upravo ultraljubičasto (UV) zračenje predstavlja najvažniji spoljašnji faktor rizika za nastanak melanoma. Problem je u tome što oštećenje kože nije trenutno, već se godinama nagomilava.

Svako ozbiljnije izlaganje jakom suncu ostavlja posledice koje organizam pamti, pa se rizik povećava sa svakim novim opekotinama, naročito ako su nastale u detinjstvu ili mladosti.

Najugroženiji su ljudi svetle puti, osobe koje imaju veliki broj mladeža, oni kod kojih je melanom već postojao u porodici, ali i svi koji redovno koriste solarijume.

Zašto je melanom toliko opasan?

Melanom nastaje iz melanocita – ćelija koje proizvode pigment kože i od kojih nastaju mladeži.

Za razliku od većine drugih tumora kože, melanom veoma rano može da stekne sposobnost širenja kroz limfni i krvni sistem.

To znači da naizgled mala promena na koži može, ukoliko se ne ukloni na vreme, poslati ćelije raka u limfne čvorove, pluća, jetru, mozak ili druge organe.

Rizik od metastaza direktno zavisi od dubine tumora i prisustva ulceracije, odnosno oštećenja površine promene.

Posebno zabrinjava činjenica da se mikrometastaze mogu razviti veoma rano, čak i kada klasični pregledi ne pokazuju zahvaćenost limfnih čvorova.

Ipak, dobra vest je da se svega oko četiri odsto melanoma prvi put otkrije tek kada je bolest već metastatska.

Kada je prognoza odlična, a kada dramatično lošija

Melanom je jedan od retkih agresivnih tumora kod kojeg rana dijagnoza gotovo potpuno menja ishod bolesti. Ako se otkrije dok je ograničen na kožu, u prvim, najranijim fazama —petogodišnje preživljavanje iznosi približno 99%.

Lečenje je tada uglavnom hirurško i svodi se na potpuno uklanjanje tumora, što kod najvećeg broja pacijenata znači i izlečenje.

Međutim, kada bolest metastazira, terapija postaje znatno složenija, a izgledi za izlečenje rapidno se smanjuju.

Do pre desetak godina mogućnosti lečenja bile su veoma ograničene, jer melanom gotovo nije reagovao na klasičnu hemoterapiju ili zračenje.

Danas su situaciju značajno promenile imunoterapija i ciljane biološke terapije, koje su produžile život mnogim pacijentima sa uznapredovalom bolešću i u pojedinim slučajevima omogućile dugotrajnu kontrolu bolesti.

Kako prepoznati sumnjivu promenu?

Melanom se najčešće javlja kao promena koja izgleda drugačije od ostalih mladeža.

Može biti asimetričan, nepravilnih ivica, različitih nijansi boje, da raste, svrbi, krvari ili stvara ranicu koja ne zarasta.

Međutim, stručnjaci upozoravaju na još jednu važnu činjenicu.

Pojedini izrazito agresivni oblici melanoma uopšte ne nastaju iz postojećih mladeža, već se razvijaju na potpuno zdravoj koži i mogu se pojaviti za svega nekoliko nedelja.

Zbog toga svaka nova ili brzo promenjena promena na koži zahteva pregled dermatologa.

Jedan pregled može spasiti život

Osnova dijagnostike melanoma jeste detaljan pregled cele kože, uz dobro osvetljenje i dermatoskopski pregled svih sumnjivih promena.

Ako dermatolog proceni da postoji sumnja na melanom, neophodno je uraditi ekscizionu biopsiju – potpuno uklanjanje promene i njenu patohistološku analizu.

Upravo brzina od postavljanja sumnje do hirurškog uklanjanja može biti presudna za ishod lečenja.

Prevencija ostaje najjače oružje

Iako je medicina napravila veliki napredak, stručnjaci naglašavaju da je prevencija i dalje najefikasnija zaštita.

To podrazumeva izbegavanje jakog sunca, naročito između 10 i 16 časova, korišćenje krema sa zaštitnim faktorom najmanje SPF 30, nošenje zaštitne odeće i šešira, kao i potpuno izbegavanje solarijuma.

Podjednako je važno jednom mesečno pregledati sopstvenu kožu, a osobe koje imaju veći rizik trebalo bi redovno da odlaze na preventivne dermatološke preglede. Jer kod melanoma vreme nije samo važan faktor – ono je često razlika između jednostavne hirurške intervencije i borbe za život.