Kada je OpenAI osnovan 2015. godine, zamisao je bila gotovo utopijska: stvoriti veštačku inteligenciju koja će služiti čovečanstvu, a ne korporativnim interesima. Danas, deceniju kasnije, ta ista kompanija priprema izlazak na berzu, gubi više od dve milijarde dolara mesečno i sve glasnije se čuje pitanje — da li je ChatGPT zapravo najveći finansijski eksperiment koji propada pred našim očima?
Ilon Mask
Kompanija koja je promenila svet troši milijarde brže nego što ih zarađuje — i bankrot do 2027. nije više samo teorija
Kompaniju su 2015. pokrenuli Sam Altman i Ilon Mask, u vreme kada je zabrinutost oko veštačke inteligencije počela ozbiljno da se uvlači u javni diskurs.
Neprofitna struktura i otvoreno istraživanje bili su stub identiteta — OpenAI se namerno pozicionirao nasuprot tehnoloških giganata poput Gugla, Majkrosofta, Meta i Amazona, koji su gradili zatvorene, profitne modele.
Ime kompanije nije bila slučajnost. Bila je to poruka.
No, ta poruka se brzo sudarila sa surovom ekonomskom stvarnošću.
Zašto AI košta toliko — i nikada ne jeftini
Za razliku od klasičnog softvera, gde milionita kopija programa proizvođača ne košta ništa, generativna veštačka inteligencija ima drugačiju logiku: svaka interakcija troši resurse. Svaki upit.
Jedan razgovor sa ChatGPT-om košta između jednog i deset centi. Generisanje slike u visokoj rezoluciji — između deset i dvadeset centi. Sitnice, dok se ne pomnoži sa milijardama upita dnevno, koliko ih je zabeleženo u 2026. godini.
Osnova svega su GPU čipovi — specijalizovani procesori koje uglavnom proizvodi Nvidia, čija je cena i do nekoliko desetina hiljada dolara po komadu. OpenAI ih koristi desetine hiljada, neprekidno, u ogromnim data centrima. Procenjuje se da će ukupne investicije u infrastrukturu do kraja decenije dostići stotine milijardi dolara.
Upravo zbog toga OpenAI je već 2019. napustio čisto neprofitni model i usvojio hibridnu strukturu — dovoljno otvorenu da privuče investitore, a formalno još uvek vezanu za misiju od javnog interesa. Bio je to prvi kompromis. Neće biti poslednji.
AI i u ratne svrhe
ChatGPT menja sve — ali ne i bilans stanja
Kraj 2022. godine označio je prekretnicu. ChatGPT je za svega dva meseca dostigao 100 miliona korisnika — brže od bilo koje aplikacije u istoriji interneta. Do početka 2026, platforma broji više od 900 miliona nedeljnih korisnika.
Prihodi su eksplodirali: sa oko 200 miliona dolara u 2022. na više od deset milijardi u 2025. godini. Rast od šezdesetostruko za tri godine.
Poslovni model počiva na nekoliko stubova: pretplate za pojedince (od 20 do 200 dolara mesečno), korporativne licence (25–60 dolara po korisniku), naplata po upitu za kompanije koje integrišu OpenAI modele u sopstvene proizvode, i strateška partnerstva — od kojih je najveće ono sa Majkrosoftom, koji OpenAI tehnologiju ugrađuje u svoju Copilot liniju.
Rezultat: oko milijardu dolara mesečnih prihoda u 2025. Zvuči impresivno. Dok ne vidite drugu stranu računa.
Mašina koja spaljuje novac
U prvoj polovini 2025, OpenAI je ostvario oko 4,3 milijarde dolara prihoda — uz gubitke između sedam i trinaest milijardi. Više od dve milijarde dolara gubitka mesečno. Kumulativni gubici između 2024. i 2029. mogli bi premašiti 140 milijardi dolara.
Troškovi su višeslojni. Infrastruktura je stalna i golema. Istraživanje i razvoj progutali su procenjenih 16 milijardi dolara samo u 2025. godini. A plate — posebna priča.
Najtraženiji AI stručnjaci zarađuju bazičnu platu između 250.000 i 700.000 dolara godišnje, ali ukupna kompenzacija — uz akcije i bonuse — redovno prelazi milion, a ponekad i deset miliona dolara. Meta i drugi konkurenti neprestano pokušavaju da preotmu ključne ljude, što OpenAI primorava da neprekidno drži ove iznose.
ChatGPT/India Linkedin
Bankrot do 2027?
Neki analitičari tvrde da, ako se nastavi ovim tempom, OpenAI može biti prinuđen da proglasi bankrot već 2027. godine.
Da bi opstao, OpenAI je od osnivanja prikupio oko 58 milijardi dolara — od čega više od 13 milijardi od Majkrosofta. U 2025. jedan izuzetni investicioni krug doneo je dodatnih 40 milijardi, uz procenu vrednosti kompanije od nekoliko stotina milijardi.
Krajem marta 2026. zatvoren je novi krug finansiranja od 122 milijarde dolara, u kome su učestvovali Amazon sa 50 milijardi, Softbank i Nvidia sa po 30 milijardi. Vrednost kompanije procenjena je na 852 milijarde dolara.
I pored svega — novca nije dovoljno.
Ko zapravo zarađuje na AI groznici?
Postoji gorka ironija u čitavoj priči. Analogija sa zlatnom groznicom savršeno je opisuje: kao što su prodavci lopata bogatili dok su rudari bankrotirali, u AI industriji pravi pobednici su dobavljači infrastrukture.
Nvidia je u 2025. ostvarila skoro 73 milijarde dolara neto dobiti na prihodu od oko 130 milijardi. Vrednost njenih akcija na berzi veća je od ukupne vrednosti celokupne pariske berze.
Svaki upit upućen ChatGPT-u donosi prihod Nvidiji i Majkrosoftu. Pre nego što dospе do OpenAI-a.
Osnivač: Sem Altman
Kada se misija sudari sa investitorima
Finansijske turbulencije imale su svog odraza i u upravljanju kompanijom. Hibridna struktura — neprofitna fondacija koja kontroliše profitnu korporaciju — brzo je postala izvor napetosti.
Ilon Mask napustio je kompaniju još 2018. zbog strateških neslaganja. Dve godine kasnije, 2020, nekoliko istraživača osniva Anthropic, navodeći razlike oko bezbednosti i korporativnog upravljanja.
Ali ključna kriza stigla je u novembru 2023. Upravni odbor iznenada razrešava Sama Altmana, uz optužbe za nedostatak transparentnosti. U roku od nekoliko sati, gotovo svi zaposleni zapretili su odlaskom. Majkrosoft, kao glavni partner i investitor, javno stao na Altmanovu stranu. Odbor se povukao — Altman je vraćen, a sastav odbora temeljno promenjen.
Epizoda je razotkrila suštinsku kontradikciju: etička misija, industrijski imperativ i investitorski pritisak teško koegzistiraju pod istim krovom.
Trka koja ne prestaje
Konkurencija nikada nije bila žešća. Gugl, pronalazač generativnog AI-a, ubrzano napreduje sa Geminijem. Anthropic sa Claudeom osvaja tržišne niše — posebno u programiranju — naglašavajući bezbednost kao diferencirajući faktor. Kineski DeepSeek pojavio se kao neočekivani izazivač, postavši globalni razgovor o tome ko zapravo dominira ovom trkom.
OpenAI više nije jedini igrač. Ni izbliza.
Korisni linkovi
Autor teksta: Ozna Vesti
