Energetska geopolitika AI-a: potrošnja, moć i održiva budućnost

Veštačka inteligencija ušla je u naše živote brže nego što smo očekivali. Nije više reč o eksperimentalnoj tehnologiji ili futurističkim predviđanjima – AI je postala deo naše svakodnevice, sa uticajem na posao, obrazovanje, komunikaciju, pa i način na koji donosimo odluke. Ona obrađuje informacije koje bi ljudima zahtevale dane ili nedelje, prepoznaje obrasce koje često i ne primećujemo i pomaže nam da razumemo svet kroz potpuno nov naćin gledanja.

Danas AI predstavlja novu infrastrukturu znanja. Koristi se u medicini, logistici, bezbednosti, upravljanju rizicima, finansijama i nauci. Sami algoritmi više nisu „alat u pozadini“, već aktivni deo procesa koji utiču na kvalitet života i efikasnost društava. Njihov rad se sve više meri u energiji, brzini i sposobnosti da podrže kompleksne sisteme koji se oslanjaju na velike količine podataka.

Potrošnja AI-a veća i od potrošnje Danske

Prema Programu Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), procena ekološkog uticaja AI zahteva sagledavanje životnog ciklusa softvera i hardvera zajedno, jer su međusobno povezani.

Životni ciklus softvera obuhvata sve faze od prikupljanja i pripreme podataka, preko izgradnje i treniranja modela, do implementacije, održavanja i povlačenja iz upotrebe. Životni ciklus hardvera uključuje vađenje sirovina, proizvodnju, transport, izgradnju i rad data centara, kao i upravljanje elektronskim otpadom i konačno odlaganje. Svaka od ovih faza ima svoj uticaj na životnu sredinu, od potrošnje energije i vode do nastanka e-otpada.

UNEP ističe da se ekološki uticaj AI može podeliti u tri kategorije:

Direktni uticaj – emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), potrošnja energije i vode, zagađenje i nastanak e-otpada.

Indirektni uticaj – emisije GHG povezane s primenom AI i mašinskim učenjem.

Viši red efekata – potencijalno pojačavanje postojećih nejednakosti, pristrasnosti i lošeg kvaliteta podataka.

Velika primena AI nosi konkretne ekološke rizike. Većina AI servera smeštena je u data centrima koji troše ogromne količine struje i vode, proizvode elektronski otpad i sadrže toksične materijale poput žive i olova. Samo globalna potrošnja vode za potrebe AI mogla bi do 2027. godine dostići između 4,2 i 6,6 milijardi kubnih metara – više nego što Danska godišnje troši!

Iako se digitalna ekonomija često doživljava kao „virtuelna“, ona zavisi od fizičkih resursa. Hardver i infrastruktura napravljeni su od plastike, stakla, keramike, minerala i retkih metala, čija proizvodnja i eksploatacija nisu uvek održivi. Na primer, za izradu jednog računara od 2 kilograma potrebno je oko 800 kilograma sirovina.

UNEP takođe upozorava da, kako upotreba AI raste, tako raste i njen ekološki otisak — i da je nužno pratiti i optimizovati korišćenje energije, materijala i procesa kako bi digitalni napredak bio održiv.

Tehnološki giganti ulažu stotine milijardi u AI i infrastrukturu

 MIT Technology Review navodi da Kompanije poput Meta, Microsofta, Applea, Googlea i OpenAI planiraju ogromne investicije u veštačku inteligenciju i podatkovne centre, što bi moglo dodatno povećati potrošnju energije i opterećenje na infrastrukturu.

Velike korporacije Meta i Microsoft rade na pokretanju novih nuklearnih elektrana kako bi obezbedili stabilnu energiju za buduće AI projekte. OpenAI, u saradnji sa predsednikom SAD, Donaldom Trampom, realizuje inicijativu “Stargate”, koja planira ulaganje od 500 milijardi dolara – više nego što je koštao Apolo program, a za izgradnju do 10 data centara. Svaki od njih mogao bi zahtevati 5 gigavata energije, više od ukupne potrošnje struje američke savezne države Nju Hempšir.

I Apple planira da u naredne četiri godine uloži 500 milijardi $ u proizvodnju i data centre u SAD. Google očekuje da će samo u 2025. godini potrošiti 75 milijardi $ na infrastrukturu za AI. Sve ove investicije pokazuju koliko su tehnološki giganti posvećeni razvoju AI, ali takođe otvaraju i pitanja o održivosti i uticaju na globalnu potrošnju energije.

Investicija sa “dve oštrice” 

 Napredak veštačke inteligencije izgleda gotovo nezaustavljivo, a kompanije koje stoje iza nje poput Nvidia, Oracle, AMD i sličnih – beleže izuzetne skokove na berzi. Ali baš ta munjevita ekspanzija može biti znak da smo na ivici nečeg rizičnog.

Naime, dok su vrednosti ovih akcija rasle, pojavili su se i ozbiljni signali opreza. Legendarnog investitora Michael Burry (Scion Asset Management), poznatog po tome što je predvideo krizu iz 2008. godine – upravo je to podstaklo da otvori značajne kratke pozicije („put“ opcije) na akcije Nvidije i kompanije Palantir Technologies, čime je nagovestio da veruje kako su te akcije precijenjene i da im preti pad.

Dodatno, prema Rojtersu, tržišni podaci  pokazuju da su AI akcije počele da posustaju: Nvidia akcije pale su oko 4 % i to u jednom danu, dok su Oracle i AMD zabeležili pad od oko 3,7 % među “AI” kompanijama.

Ukratko, da, rast je bio stvaran i impresivan, međutim, da li zbog svoje brzine i ambicije ovo može biti signal za potencijalni pad i usporavanje zamaha u datom trenutku?