Samo dan uoči novih nuklearnih pregovora između Irana i Sjedinjenih Država u Omanu, u Pekingu je održan sastanak kineskog pomoćnika ministra spoljnih poslova Liua Bina i iranskog zamenika ministra spoljnih poslova Kazema Gharibabadija. Razgovori su bili fokusirani na razmenu stavova o trenutnoj situaciji u vezi sa iranskim nuklearnim programom, a kineska strana ponovila je da se zalaže za isključivo mirno i diplomatsko rešavanje ovog pitanja, uz naglašavanje da Iran ima legitimno pravo na miroljubivu upotrebu nuklearne energije.

Sastanak delegacija Kine i Irana, Peking/Kinesko ministarstvo spoljnih poslova

Kina ponavlja da je izlaz u mirnom rešavanju nuklearnog pitanja, dok Iran koristi odnose sa velikim silama kao protivtežu američkom pritisku

Prema saopštenju kineskog Ministarstva spoljnih poslova, Liu je istakao da se Kina protivi pritiscima, sankcijama i pretnjama silom, te da uzima u obzir višestruke iranske potvrde da Teheran nema nameru da razvija nuklearno oružje. Peking, kako je naglašeno, namerava da nastavi da sarađuje sa međunarodnom zajednicom kako bi se došlo do održivog rešenja.

Sa iranske strane, Garibabadi je izrazio zahvalnost Kini zbog, kako je naveo, „objektivnog i nepristrasnog pristupa“, dodajući da Teheran želi da nastavi blisku komunikaciju i koordinaciju sa Pekingom. Iranska agencija IRNA prenela je da će razgovori dve delegacije obuhvatiti pitanja od zajedničkog interesa i dalje unapređenje bilateralne saradnje.

Iran traži međunarodnu podršku pred pregovore sa SAD

Poseta iranskog zvaničnika uoči pregovora sa SAD ukazuje na nastojanje Teherana da obezbedi širu međunarodnu podršku i time ublaži američki pritisak. Iran, čija ukupna ekonomska i vojna snaga i dalje znatno zaostaje za američkom, pokušava da izbegne scenario koji bi mogao da dovede do šireg regionalnog sukoba. Zbog toga Teheran intenzivira kontakte sa državama regiona, ali i sa velikim silama poput Kine, kako bi održao jedinstvenu diplomatsku i stratešku poziciju.

Ove godine obeležava se i deset godina od uspostavljanja sveobuhvatnog strateškog partnerstva Kine i Irana, što dodatno pojačava simboliku susreta. U Pekingu se očekuje da će razgovori doprineti daljem jačanju saradnje u oblastima trgovine, energetike, kao i političke koordinacije.

Predsednici Irana i Kine

Šire strateško partnerstvo: energija, trgovina, infrastruktura i geopolitika

Iako je nuklearno pitanje u centru pažnje, odnosi Kine i Irana daleko prevazilaze tu temu i zasnivaju se na širokom strateškom partnerstvu koje obuhvata energiju, trgovinu, infrastrukturu i geopolitiku. Kina je danas ubedljivo najveći kupac iranske nafte — čak oko 89 odsto ukupnog iranskog izvoza završava na kineskom tržištu, što Teheranu omogućava ekonomski opstanak uprkos američkim sankcijama, dok kineske rafinerije dobijaju energente po znatno nižim cenama.

U apsolutnim količinama, Kina uvozi oko 1,1 do 1,4 miliona barela iranske nafte dnevno, što čini približno 13 procenata njenog ukupnog pomorskog uvoza. Iako ta količina nije presudna za kinesku energetsku bezbednost, ona je ekonomski izuzetno korisna, posebno za privatne rafinerije koje zavise od jeftinije sirovine.

Pored energetike, dve zemlje razvijaju saradnju u trgovini, industriji i infrastrukturi, uključujući projekte u železničkom i metro saobraćaju, modernizaciju iranskih luka i energetskih kapaciteta, kao i širenje industrijskih zona. Iran zauzima važno mesto u kineskoj Inicijativi „Pojas i put“, kao geostrateški koridor koji povezuje Kinu sa Bliskim istokom i Evropom.

Za Peking, Iran predstavlja ključnu tačku stabilnosti u tom delu sveta, ali i pristup tržištu od preko 90 miliona ljudi, dok sa druge strane Kina za Teheran ostaje najvažniji politički i ekonomski partner koji mu omogućava da ublaži posledice međunarodne izolacije. Saradnja se proteže i na bezbednosnu sferu, posebno u oblasti tehnologije, nadzora i obuke, iako je taj segment manje transparentan i često predmet međunarodnih spekulacija.

Mornarica SAD u Persijskom zalivu/Afp

Pregovori u Omanu pod tenzijama

U međuvremenu su zapadni mediji preneli da su se SAD i Iran dogovorili da u petak održe razgovore u Omanu, uprkos neslaganjima oko toga da li pregovori treba da uključe iranski raketni program. Diplomatski napori odvijaju se u trenutku pojačanih tenzija na Bliskom istoku, dok Vašington raspoređuje dodatne snage u regionu, a regionalni akteri pokušavaju da spreče eskalaciju koja bi mogla prerasti u širi sukob.

Kina je i ranije naglašavala da se protivi spoljnim mešanjima i upotrebi sile, pozivajući sve strane da doprinesu stabilnosti Bliskog istoka. Portparolka kineskog Ministarstva spoljnih poslova Mao Ning ponovila je da Peking želi da Iran prevaziđe trenutne izazove i održi unutrašnju stabilnost, što je poprilično „ambivalentna“ izjava, u najmanju ruku balansirana, a koja podstiče izvesnu sumnju u kinesku odlučnost da u eventualnom američkom napadu na Iran bude neposrednije (isporuke značajnih borbenih sredstava i dr) uključena u zaštitu iranskih (i kineskih) nacionalnih interesa.