Iran danas jeste imenovao novog člana, ajatolaha Alirezu Arafija, u svoj tročlani privremeni savet za vođstvo ― koji je ustavom i predviđen u slučaju onesposobljavanja ili smrti vrhovnog vođe, ali pravi izbor tek predstoji.

Jedan od glavnih ciljeva prve faze operacije Izraela i Sjedinjenih Država bila je upravo eliminacija najvišeg političkog i vojnog rukovodstva Irana. Kao rezultat napada, živote su izgubili vrhovni vođa Ali Hamnei, koji je vladao zemljom od 1989. godine, kao i šef Islamske revolucionarne garde (IRGC) Ali Šamkani, ministar odbrane Aziz Nasirzadeh, šef obaveštajne službe Golamrez Rezaian i načelnik Genralštaba oružanih snaga Abdulrahim Mousavi.

Bio je to potpuno šokantan i nedopustiv propust vodećih državnih bezbednosnih struktura Islamske republike ― kolosalan propust poprilično sličan događanjima u Venecueli.

Da li i slučajan?

Smrt vrhovnog vođe Alija Hamneija u američko-izraelskim udarima od 28. februara 2026. otvorila je najdublje pitanje iranske politike u poslednjih 35 godina — ko će preuzeti kormilo Islamske Republike, i kako će taj proces izgledati u uslovima aktivnog rata?

Uobičajan sastanak političkih i vojnih prvaka Irana kod vođe revolucije Hamneija

Šta kaže Ustav — ko vlada dok se ne izabere novi vođa?

Prema iranskom Ustavu, dok Skupština stručnjaka ne izabere novog vrhovnog vođu, sve dužnosti rukovodstva privremeno preuzima poseban Savet za rukovođenje.

Taj prelazni savet sačinjava troje: predsednik države, predsednik pravosuđa i jedan klerik iz Saveta čuvara kojeg imenuje Savet za celishodnost. U ovom trenutku, to bi bili reformistički predsednik Masud Pezeškan i konzervativni šef pravosuđa Golamhosein Mohseni Ejai.

Dakle, Iran već sada ima funkcionalni, ustavni mehanizam koji sprečava vakuum vlasti — ali samo privremeno.

Ko odlučuje o novom vrhovnom vođi?

Novi vrhovni vođa ne bira se na opštim izborima — imenuje ga Skupština stručnjaka, telo od 88 visokih šiitskih klerika koji se biraju na opštim izborima svakih osam godina, ali čije kandidature mora da odobri Savet čuvara.

Aktuelno, šesto zasedanje Skupštine stručnjaka počelo je 2024. i traje do 2032. godine. Skupština je obavezna da novog vođu izabere što je pre moguće. Predsedava joj 92-godišnji ajatolah Mohamed Ali Movehi Kermani.

Procedura je sledeća: skupština se hitno saziva, deliberacije se odvijaju iza zatvorenih vrata, i biraju se kandidati koji ispunjavaju ustavne uslove — novi vođa mora biti muškarac, klerik s političkim i verskim autoritetom, moralno neporočan i lojalan Islamskoj Republici.

Ajatolah Hamnei

Tajna lista — Hamneijeve pripreme za smrt

Ključna činjenica koje mnogi nisu svesni: još 2014. godine spekulisalo se da je pitanje nasleđivanja već rešeno, ali nije javno objavljeno.

Četvoročlano telo unutar Skupštine stručnjaka godinama je u tajnosti razmatralo kandidate, a jedan od njegovih članova izjavio je da je naslednik već izabran — ali da mu identitet nije otkriven radi njegove bezbednosti.

Neposredno pre izbijanja sukoba, Hamneji je od Skupštine stručnjaka zatražio da se pripremi za izbor naslednika. Hamneji je tako za slučaj atentata odabrao „trojicu visokih klerika“ kao potencijalne naslednike.

Problem je što se i dalje ne zna ko je od trojice visokih klerika preživeo prvi talas udara 28. februara, kao ni kasnije napade. Situaciju dodatno otežava to što operacije izvlačenja žrtava i borba za život teško povređenih i dalje traju.

Sadek Larijani (64)

Glavni kandidati i njihove šanse

1. Modžtaba Hamneji — sin, moćnik iz senke

Drugi sin preminulog vrhovnog vođe, Modžtaba, decenijama je vršio ogroman uticaj iza kulisa, a posebno je blizak s Iranskom revolucionarnom gardom (IRGC) i paravojnom silom Basi. Novembarski izveštaji iz 2024. govorili su da je napustio versku školu kako bi se pozicionirao za nasleđivanje.

Njegova glavna prednost je upravo ta neformalana moć i veze s vojnim aparatom. Njegova glavna slabost — nasledstvo s oca na sina duboko je neprihvatljivo u šiitskoj kleričkoj tradiciji i naročito u revolucionarnom Iranu koji je nastao upravo kao antiteza monarhijskoj dynastiji.

Šanse: Visoke ako IRGC nametne svoju volju, niske ako se Skupština ponaša po verskim principima.

2. Sadek Larijani — klerik s dugom rukom

Sadek Larijani jedan je od najbliže pozicioniranih klerika uz Hamneija, i godinama se pominje kao ozbiljan kandidat. Brat je Alija Larijanija, nekadašnjeg predsednika parlamenta i važnog strateškog igrača. Sadek je bivši šef iranskog pravosuđa i uticajan u konzervativnim verskim krugovima.

Šanse: Solidne — ima i verski autoritet i institucionalnu podršku.

3. Hasan Homeini — unuk revolucije

Hasan Homeini, unuk osnivača Islamske Republike Ruholaha Homeinija, nosi golemi simbolički kapital. Čuvar je mauzoleja svog dede. Poznat je kao manje tvrdolinjašan od većine svojih kolega. Međutim, Iran Internacional ocenio je da su mu šanse male zbog marginalizacije u gornjim slojevima sistema — 2016. bio mu je zabranjen ulazak u Skupštinu stručnjaka.

Šanse: Simbolički privlačan, institucionalno slab. Obrti su ipak mogući, potrebno je veće jedinstvo i neukaljana ličnost.

4. Mohsen Araki i Mohammad Mirbageri — tamni konji

Araki i Mirbageri su bliski saradnici Hamneija koji se pominju u kontekstu tajne liste kandidata. Oba su konzervativni klerikalni funkcioneri s niskim javnim profilom ali jakim vezama unutar sistema — upravo takav profil koji institucija preferira.

Šanse: Nepoznate, ali realne — sistem često bira neočekivane figure.

5. Ali Larijani — kompromisna figura

Ali Larijani određen je da kao sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost preuzme dužnosti vrhovnog vođe u slučaju eliminacije vrha vlasti, što ga čini ključnom tranzicionom figurom. Nije klerik, ali je dugo bio prst na pulsu iranske politike.

Šanse: Najveće za privremenu ulogu, manje za trajnu, jer nije svešteničkog ranga.

Iranska Skupština stručnjaka, 88 islamskih učenjaka i sveštenika/AA

Zašto je ovo istorijski teže nego 1989.

Kada je Homeini preminuo 1989, tranzicija ka Hamneiju bila je brza i relativno mirna — odvijala se u uslovima mira. Sada se taj proces odvija dok je zemlja u aktivnom ratu, dok su komunikacije u delovima Teherana, ali i celog Irana  prekinute, dok je nepoznato koliko je visokih funkcionera preživelo, i dok IRGC faktički drži vojnu kontrolu nad državom.

Čovek koji bude izabran neće samo biti verski vođa — biće i ratni komandant koji nasleđuje Iranu najteži momenat od Revolucije 1979. Upravo zato, odluka Skupštine stručnjaka — ako do nje dođe u uslovima rata — imaće posledice koje će oblikovati ne samo Iran, već i čitav region u decenijama koje dolaze, sve u zavisnosti od načina izlaska iz trenutne unutrašnje i spoljne krize kojoj je Iran izložen. 90 miliona Iranaca, od čega je Americi (delimično) bliskih Kurda 9 miliona ili 10% stanovništva, potom Azera (iranski Azerbejdžanci) kojima je pripadao i sam ubijeni vrhovni vođa, Hamnei, oko 20 miliona ili blizu 23% od ukupnog stanovništva, i 60 miliona Persijanaca (Farsi), odrediće svoju sudbinu u nedeljama koje dolaze.

Ali, to neće biti ni jednostavno ni lako, u svakom slučaju ne onako kako to zamišlja Tramp.

Nastavak bloga sa najnovijim vestima posle u 23 h