Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski optužio je Rusiju da je prekršila energetsko primirje koje je, prema dogovoru posredovanom uz američko učešće, važilo do 1. februara. Masovni ruski napad izveden u noći 3. februara, prema njegovim rečima, predstavlja direktno kršenje obećanja datog tokom pregovora u Abu Dabiju.

Kevin Lamarque/Rojters

Zelenski optužio Rusiju za kršenje energetskog primirja: masovni napadi obnovili borbe oko infrastrukture

Zelenski je tokom konferencije za štampu sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom izjavio da je Moskva „prekršila dogovor već prve noći nakon isteka roka“, dodajući da bi Rusija trebalo da snosi posledice za takvo ponašanje.

„Američki predsednik je rekao da je neophodno uzdržati se od udara nedelju dana. To je počelo u petak uveče. A noćas su Rusi, po našem mišljenju, prekršili svoje obećanje. Ili veruju da nedelja ima četiri dana, ili se klade na rat“, rekao je Zelenski.

Kako je do dogovora došlo

Prve informacije o mogućem uzajamnom zaustavljanju udara na energetske objekte pojavile su se 22. januara, kada je Financial Times objavio da Kijev i Vašington planiraju da predlože takvu inicijativu Rusiji tokom razgovora u Abu Dabiju 23. i 24. januara.

Nekoliko dana kasnije, 29. januara, američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je Moskva spremna da obustavi napade na ukrajinski energetski sektor tokom hladnog talasa, ali nije precizirao tačan datum početka primirja.

Dobro obavešteni New York Times je potom potvrdio da je postignut „džentlmenski sporazum“, bez formalnog dokumenta. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov 30. januara potvrdio je postojanje dogovora, navodeći da će važiti do 1. februara.

Ruske trupe u Ukrajini, foto Aleksander Ermochenko/Rojters

Masovni ruski napad: udari na Kijev, Harkov, Dnjepar i Odesu

U noći između 2. i 3. februara, Rusija je izvela jednu od najvećih kombinovanih operacija od početka rata, gađajući vojnu i energetsku infrastrukturu širom Ukrajine.

Prema ruskim izvorima, korišćene su bespilotne letelice „Geran“, hipersonične rakete „Cirkon“, sistemi „Iskander-M“, kao i raketni sistemi „Tornado-S“.

Kijev kao glavna meta

Najveći broj udara zabeležen je u Kijevu, gde su pogođeni termoelektrana Darnicka i trafostanica Kijevska.

Očevici su prijavili snažne eksplozije i požare, a delovi grada ostali su bez struje.

Širenje napada i na druge regione

Harkov i Dnjepropetrovsk, uništenje ključnih trafostanica izazvalo je velike prekide u snabdevanju.

Odesa, pogođena je lučka infrastruktura koja se, prema ruskim tvrdnjama, koristi u vojne svrhe.

Sumi, Krivi Rih i Zaporožje, serija eksplozija dodatno je poremetila logistiku i industrijsku podršku ukrajinskim snagama.

Moskva navodi da je cilj operacije „sistemsko uništavanje energetske baze agresora“ kako bi se, kako tvrde, smanjila sposobnost Ukrajine da nastavi vojne aktivnosti.

Generalni sekretar NATO u Kijevu

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute, izjavio je da je ubeđen je da je predsednik Zelenski spreman da zaključi mirovni sporazum sa Ruskom Federacijom. Međutim, i Rusija takođe mora pokazati takvu težnju, izjavio je Rute na konferenciji za štampu u Kijevu, pitajući se i da li su Rusi ozbiljni u tim pregovorima imajući u vidu poslednje ruske napade nakon isteka „energetskog primirja“, dodajući na kraju da se nada da ipak jesu.

Dok Rute nastoji da ustanovi da li Rusi jesu ili nisu ozbiljni, ukrajinski izvori istovremeno ukazuju na stalno napredovanje ruskih trupa u Donjecku (Donjecki region). Moskva je tu bila izričita, ukoliko se do zatraženih teritorija ne dođe putem pregovora, doći će se na planirani način.

Tako se razlika između današnjeg i sutrašnjeg ishoda, između rata i mira, kada je Ukrajina u pitanju, zapravo svodi na brojke poginulih, dok pitanje teritorije ostaje u drugom planu. Zapad pritom sve ređe i pominje teritorijalnu celovitost Ukrajine.