Dok se ova vest objavljuje i dalje traju napadi ukrajinskih dronova na rusku prestonicu. Generalno, napad na Moskvu, ali i druge ruske gradove, počeo je nešto pre ponoći u noći između 10. i 11.decembra. Gradonačelnik Moskve, Sergej Sobjanin, potvrdio je da su ukrajinski dronovi večeras ciljali rusku prestonicu, ali i da su sistemi protivvazdušne odbrane oborili najmanje 31 bespilotnu letelicu. Ipak, eksplozije su prijavljene u nekim moskovskim predgrađima uz navođenje vlasti da žrtava nije bilo, kao ni ozbiljnije štete, dok prestoničke hitne službe uklanjaju ostatke letelica na mestima njihovog pada.

Foto: Skytrax

Poremećaji u avio-saobraćaju

Zbog napada, moskovske zračne luke Šeremetjevo, Vnukovo, Domodedovo i Žukovski uvele su privremena ograničenja letova. Deseci aviona su van rasporeda, a deo letova preusmeren je ka aerodromu Pulkovo u Sankt Peterburgu.

Slične mere uvedene su i na aerodromima u Groznom, Vladikavkazu, Magasu i Mahačkali, nakon signala raketne opasnosti u južnim regijama.

Napad i na regiju Tula

Pored Moskve, večeras su dronovi pogodili i regiju Tula, južno od prestonice. Prema lokalnim izvorima, sistemi protivvazdušne odbrane su reagovali, ali je nekoliko objekata oštećeno. Zvaničnici navode da nije bilo žrtava, ali i da napad potvrđuje ranjivost unutrašnjih regiona Rusije, posebno kada su u pitanju dronovi.

Britanski izviđački Boing RC-135W

Uloga zapadnih izviđačkih letova i rizici koje donose

Sve češće prisustvo zapadnih izviđačkih aviona – posebno britanskih RC-135W, iznad Crnog mora i duž ruskih granica – potvrđuju pitanja o njihovoj operativnoj ulozi u navođenju ukrajinskih akcija na ruske vojne ciljeve, time i praktičnom vojnom NATO učešću u ovom sukobu. Nikada pre se to nije događalo, ni na jednoj strani.

Sinhronizacija napada ukazuje na jasnu podudarnost između pojave izviđačkih letova i ukrajinskih udara, i ona sugeriše da se prikupljeni podaci nesumnjivo koriste za precizno navođenje dronova i projektila.

A tu je i svojevrsna geopolitička poruka, jer letovi na udaljenosti većoj od 2.000 kilometara od britanske teritorije – jasno pokazuju da London ne posmatra sukob kao regionalni, već kao strateški izazov u kojem se direktno testira (provocira) ruska odbrana, ali i britnaska uloga samobitnosti u novoj geopolitičkoj konfiguraciji sveta. Da nije tako, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski ne bi češće bio u Londonu nego što je to slučaj sa Kijevom. „Koincidencija“ britanskih izviđačkih misija i udari na ruske ciljeve, sa londonsom turnejom Zelenskog, više su od puke simbolike.

Naravno, gde postoji takva uključenost, poput britanske, postoji i jasan rizik od eskalacije – ovakve operacije „igranja s vatrom“ donose stvarni rizik da se incidenti prošire i van ukrajinskog bojišta, bilo kroz pogrešno identifikovane ciljeve, bilo kroz direktan odgovor Moskve na zapadne avione, a oni su poput osica na ruskoj koži.

Poseban vid provokacije jeste i ekonomski udar, jer napadi na ruske tankere i energetske rute, uz podršku NATO izviđačkih misija, imaju za cilj da oslabe rusku ekonomiju, slično udarima na skladišta goriva i naftnu infrastrukturu. Međutim, dok su zapadne sankcije „mirnodopski“ udar ne ekonomsku moć Ruske Federacije, raketni udari po ruskim vitalnim ekonomskim interesima, posebno uz zapadno navođenje „ukrajinskog“ oružja – nešto su sasvim drugo.