Nepal se nalazi nizvodno od Tibetanske visoravni u Kini, a kada je reč o pripremama za katastrofe, zemlja ima ozbiljnu „slepu tačku“. Upravo na to ukazuje današnja nepalska štampa, upirući prst na NR Kinu.
Katastrofa koja počne uzvodno može postati katastrofa nizvodno, ali veliki deo nepalskog sistema pripreme za poplave počinje tek kada reke Bote Kosi, Karnali ili Arun uđu na teritoriju Nepala.
Tibetanska visoravan napaja neke od najvećih azijskih reka, dok se njeni glečeri, glečerska jezera, permafrost i planinski teren menjaju kako se klima zagreva. Za Nepal to znači da ono što se događa sa druge strane Himalaja može nizvodno stići kao poplava koja odnosi ljudske živote i uništava infrastrukturu.
Oba toka Bote Kosi počinju na Tibetu. Jedan ulazi u Nepal kod Kodarija, a drugi kod Rasuve. U oba slučaja, brze planinske reke prolaze kroz duboke klisure, pored naselja, hidroenergetskih objekata i puteva koji predstavljaju dve glavne trgovačke veze između Nepala i Kine.
Problem, međutim, nije samo u tome što je Nepal ranjiv na poplave. Problem je i u tome što opasnost koja se u Nepalu pretvara u poplavu ponekad počinje negde drugde — kao što se dogodilo prošle godine, a sada ponovo na istoj reci.
Priprema za takve događaje zahteva informacije, istraživanja i komunikaciju koja mora da pređe istu onu granicu koju prelazi i reka. Poplave Bote Kosi pokazale su ovu ranjivost tokom dve uzastopne monsunske sezone.
Prošlogodišnja katastrofa već je bila upozorenje
Osmog jula 2025. godine iznenadna poplava prošla je dolinom Bote Kosi u Ras uvi. Poginulo je najmanje 18 ljudi, a uništen je i Most prijateljstva kod Rasuvagadija. Oštećeni su hidroenergetski objekti, dalekovodi, trafostanice i put između Nepala i Kine.
Kao i prošle godine, nepalsko Odeljenje za hidrologiju i meteorologiju saopštilo je ove nedelje da na nepalskoj strani granice nije bilo obilnih padavina. Odsek za prognoziranje poplava postao je svestan da je došlo do poplavnog talasa tek kada je voda stigla do Betravatija.
Nepalu nedostaje mehanizam za prijem podataka o padavinama i količini vode iz kineskog dela sliva. Kada poplava već uđe u Nepal, vlasti mogu brzo da reaguju i pošalju masovne SMS poruke upozorenja stanovništvu nizvodno u dolini Trisuli. Ali upozorenje poslato nakon što je poplavni talas već ušao u zemlju nije isto što i sistem ranog upozoravanja.
Poplavu iz 2025. godine izazvalo je naglo izlivanje glečerskog jezera u gornjem toku reke Lhende, nedaleko od granice Nepala i Kine. Satelitska analiza pokazala je da je u Tibetu došlo do naglog pražnjenja jezera formiranog na glečeru.
To saznanje trebalo je da promeni način na koji Nepal posmatra Bote Kosi. Razorna poplava može početi izvan nepalskih sistema za nadzor, bez obrazaca padavina koje bi nepalski prognostičari uobičajeno pratili, a zatim za veoma kratko vreme stići do zajednica nizvodno.
Glečeri se menjaju, a rizik raste
Procena stanja glečera koju je 2026. objavio Međunarodni centar za integrisani razvoj planinskih područja (ICIMOD) pokazala je da se gubitak glečerskog leda širom Hindu Kuša i Himalaja ubrzava. Stopa gubitka leda približno se udvostručila od 2000. godine.
Samo sedam od 38 glečera obuhvaćenih dugoročnim sistemom praćenja ispunjava međunarodne standarde za uporedna merenja. To znači da veliki delovi planinskog kriosistema i dalje nisu dovoljno praćeni.
Rizici nisu samo teorijski. Procena prekograničnih slivova Poiqu–Bote Kosi i Gyirong–Trisuli iz 2025. godine identifikovala je 28 glečerskih jezera koja su veoma podložna naglom izlivanju.
U ekstremnim scenarijima, istraživači su utvrdili da bi poplavni talasi mogli ugroziti više od 3.000 objekata, oko 50 mostova, devet hidroenergetskih postrojenja i približno 50 kilometara puteva.
Autori istraživanja preporučili su da se rezultati koriste za zajedničke strategije smanjenja rizika od katastrofa između Kine i Nepala.
Druga studija, objavljena 2026. godine, pokazala je da je površina jednog drugog glečerskog jezera na jugozapadu Tibeta između 1975. i 2024. godine porasla za čak 194 odsto.
Modeliranje je pokazalo da bi potencijalno naglo izlivanje jezera izazvano klizištem moglo ugroziti objekte i u Kini i u Nepalu, zbog čega su istraživači pozvali na uspostavljanje sistema ranog upozoravanja i regionalnih okvira za sprečavanje katastrofa.
Podataka ima. Problem je što ne stižu tamo gde su najpotrebniji
Sve ovo komplikuje tvrdnju da Nepal nema dovoljno informacija. Postoje satelitski snimci, registri glečerskih jezera i hidrološki modeli. Istraživači čak mapiraju opasnosti sa druge strane granice i utvrđuju koja bi infrastruktura mogla biti pogođena.
Ono što je mnogo manje jasno jeste koliko dosledno ta saznanja prelaze put od naučnih istraživanja do sistema koji treba da zaštite ljude. Prošlogodišnja poplava učinila je ovaj institucionalni problem očiglednim. Ovonedeljna, još smrtonosnija poplava učinila ga je još izraženijim.
Kada je reč o prekograničnoj reci, komunikacija preko granice nije diplomatska pogodnost. Ona bi morala da bude sastavni deo pripreme za katastrofe.
Ali Nepal nije potpuno u mraku kada je reč o onome što se događa uzvodno.
13. avgust: Nepalci videli da se nešto događa, ali upozorenja nije bilo
Trinaestog avgusta klizište u blizini Nialama u Kini blokiralo je tok istočnog Bote Kosija. Kada je nivo reke zloslutno pao, nepalske vlasti upozorile su stanovnike nizvodno da ostanu na oprezu, dok je osoblje obezbeđenja nadgledalo reku zbog mogućeg naglog talasa.
Ali prethodno upozorenje o tome da je tok reke uzvodno blokiran nije stiglo.
Satelitski snimci koje je obezbedila kompanija Planet Labs pokazuju klizište ili lavinu leda kako se obrušava prema reci Lhende i blokira njen tok.
Upravo ovde postaje vidljiva ključna slabost sistema: Nepal može da prati posledice opasnosti kada one počnu da se pojavljuju nizvodno, ali bez pravovremene informacije sa druge strane granice nema dovoljno vremena da se stanovništvo pripremi za ono što dolazi.
Rano upozorenje nije samo poruka na telefonu
Efikasan sistem ranog upozoravanja mnogo je više od poruke poslate na mobilni telefon. Svetska meteorološka organizacija definiše ga kao lanac koji povezuje poznavanje rizika, praćenje i prognoziranje, komunikaciju i spremnost za reagovanje.
Takvu razliku prepoznaju i same nepalske institucije. Izveštaj Nacionalne uprave za smanjenje rizika i upravljanje katastrofama iz 2024. godine navodi da Nepal radi na višestrukom sistemu ranog upozoravanja i planovima delovanja zasnovanim na proceni posledica, ali istovremeno priznaje potrebu za boljom koordinacijom između državnih institucija, akademskih ustanova i drugih aktera.
Istraživanje iz 2024. godine, sprovedeno među zajednicama u slivovima Bote Kosi/Sun Kosi i Trisuli, pokazalo je visok nivo svesti o riziku od naglog izlivanja glečerskih jezera duž Bote Kosi. Istraživači su preporučili snažnije sisteme ranog upozoravanja, prekograničnu saradnju, bolju informisanost stanovništva i otporniju infrastrukturu.
Procena Stimson centra takođe ukazuje da napredak u daljinskom osmatranju i posmatranju Zemlje danas tehnički omogućava praćenje bujičnih poplava izazvanih nanosima i ekstremnih vodostaja gotovo u realnom vremenu.
Pitanje je, dakle, kako sve te informacije povezati u funkcionalan sistem.
Spasavanje počinje kada je već kasno za prevenciju
Nepal je pokazao da ume da reaguje kada katastrofa već počne. U sredu su nepalska vojska, oružane policijske snage i policija odmah mobilisane. Vojni i privatni helikopteri obavljali su medicinske evakuacije, dok su upozorenja stanovništvu nizvodno izdata kako se poplavni talas kretao prema sistemu Trisuli.
Ali spasavanje je po svojoj prirodi reaktivno. Kada helikopteri već polete, mostovi možda više ne postoje, putevi mogu biti zatrpani, a čitave zajednice odsečene. Pravo pitanje pripremljenosti jeste šta je moglo da bude urađeno pre nego što dođe taj trenutak.
Za Bote Kosi to znači pouzdanu razmenu podataka sa Kinom, praćenje glečerskih jezera i nestabilnog terena, uključivanje satelitskih i naučnih istraživanja u državne procene rizika i jasno utvrđene protokole za okružne vlasti, operatere hidroelektrana i lokalne zajednice kada se uzvodno registruje opasnost.
Ne može se ponovo graditi ista ranjivost
To takođe znači da Nepal mora drugačije da razmišlja o obnovi nakon katastrofa.
Koridor između Betrawatija i Rasuvagadija, koji je oštećen u prošlogodišnjoj poplavi, ponovo je pretrpeo velika oštećenja. Putevi i mostovi ponovo su odneta.
Obnavljanje iste infrastrukture bez uključivanja novih podataka o rizicima znači opasnost da se obnovi i ista ranjivost.
Nepal ne može da predvidi svaku poplavu. Ne može da spreči povlačenje glečera niti da zaustavi svako klizište. Ali može da izgradi sistem u kojem će poremećaj uzvodno automatski pokrenuti praćenje, razmenu informacija, procenu rizika i pripremu stanovništva nizvodno.
Poplava iz 2025. godine pokazala je šta se događa kada informacija ne može dovoljno brzo da pređe granicu. Poplava od 26. avgusta ponovo je pokazala koliko brzo opasnost koja nastane izvan Nepala može da preraste u nacionalnu katastrofu.
Pitanje više nije da li Nepal zna da Bote Kosi može da poplavi. Pitanje je da li će sledeći put saznati dovoljno rano da nešto preduzme kada se uzvodno dogodi promena.
Upozorenje koje stigne tek pošto je reka već prešla granicu zapravo nije rano upozorenje. To je upozorenje ljudima da se pripreme za zid vode, kamenja i nanosa koji već juri niz klisuru.
Autor teksta: Ozna Vesti
