Protesti u Evropi ulaze u sedmu nedelju. Francuska je 24. oktobra dobila novih najmanje 400.000 demonstranata, od kojih 110.000 u Parizu, Italija je u Milano poslala 500 vojnika, u Španiji i Portugalu niču šatorski kampovi zbog stanarina, a u Albaniji studenti i opozicija traže odlazak premijera. Povod je svuda različit, ali zajednički imenitelj je skupoća, stanovanje i škole, a francuski Medijapar tvrdi da je Makron zemlju doveo na ivicu kolapsa šest meseci pred predsedničke izbore. Snažno ekonomsko raslojavanje između krupnog kapitala i sve bogatijih pojedinaca bliskih vlastima, na jednoj strani, i sve siromašnijih građana na drugoj, uz sve izraženiji jaz i nerazumevanje između lokalnih političkih elita i šireg građanstva, dovodi do sve oštrijih suprotnosti koje čak i tradicionalno demokratska društva mogu pogurati u neočekivanom smeru.

Francuska: od školske akcije do najgorih nereda u godinama

Prema Lenti, sve je počelo 17. septembra u Kretejiu, pariskom predgrađu, gde su učenici i nastavnici tražili veće finansiranje škola, a potom su se priključili sindikat CGT i drugi nezadovoljni. Najgore je bilo 17. oktobra: ministar unutrašnjih poslova Loran Nunjez priznao je da su vlasti potcenile nerede i izgubile kontrolu u pojedinim gradovima, a do 19. oktobra je privedeno 2.513 ljudi, od kojih je 67 zatvoreno. Prema Al Džaziri, povređeno je skoro 1.000 policajaca i žandarma, spaljena je istorijska gradska većnica u Limožu, a Le Monde navodi da je oštećeno oko 1.500 prodavnica i lokala. Vlada je odgovorila delimičnim policijskim časom u Parizu, Bordou, Nici i Lionu.

Prema francuskom ministarstvu unutrašnjih poslova, 24. oktobra na ulice je izašlo najmanje 400.000 ljudi, od toga 110.000 u Parizu, a privedeno je skoro 1.000. Protesti su uglavnom bili mirni, ali su se na kraju marša u Parizu nekoliko hiljada ljudi sukobilo sa policijom koja je upotrebila suzavac i vodeni top. U Nici su se, prema prefektu, sukobile grupe krajnje levice i krajnje desnice, uz 63 hapšenja i petoro povređenih, među njima troje policajaca. Lider levice Žan-Lik Melanšon rekao je da je pariski marš „potpuna pobeda“ jer pokušaji vlasti da izazovu nerede nisu uspeli. Prema Lenti i listu The Local, sledeći veliki protest je najavljen za 31. oktobar, a razmatra se i generalni štrajk 5. novembra.

Francuski portal Medijapar ocenjuje da je Makron posle nereda 17. oktobra delovao ukočeno i nepovezano, da odbija da prizna uzroke nepoverenja građana i da je jedini vidljivi odgovor vlasti represija. Prema njihovoj oceni, pobuna je kulminacija desetogodišnje borbe čiji su zahtevi uglavnom ignorisani, a Makronove reči da samo oni koji žele da naštete Republici i uguše debatu pozivaju na ulicu, pokazuju da ne vidi koren problema. Medijapar navodi i da je predsednik u ponedeljak otputovao u Persijski zaliv, nakon što je prisustvovao skupom koncertu Selin Dion sa suprugom i vlasnikom LVMH-a Bernarom Arnoom.

Zašto: skupoća, stanovi i škole

Prema CNBC-u i francuskom institutu Insee, cene energije u Francuskoj skočile su 21,3%, a kupovna moć po potrošačkoj jedinici u 2026. pada za 0,7%, što je, prema proračunima za Le Monde, ekvivalentno godišnjem gubitku od oko 1.200 evra za porodicu sa dvoje odraslih i dvoje dece. AP piše da su rastuće cene goriva i hrane, nedostatak sredstava za obrazovanje, stanje javnih službi i nedostupnost stanova stvorili idealne uslove za jesen protesta. Britanski sociolog Dejvid Lejn, kojeg citira Lenta, ocenjuje da su pokretači pre svega ekonomski, a ne politički, ali upozorava da svaki protest ima i lokalne uzroke i da ne treba govoriti o jednom jedinstvenom pokretu.

Italija: vojska u Milanu i novi zakoni

U Italiji su protesti pokrenuti pod imenom „Italia in Piazza“ (Italija na trgu), a 17. i 18. oktobra u Milanu su prerasli u nerede i pljačke. Milanska policija je privela 271 mladog, među njima i maloletnike, a više od 2.000 mladih učestvovalo je u neredima. Vlada Đorđe Meloni uputila je 500 dodatnih vojnika u Milano do kraja godine, a nova uredba predviđa da roditelji plaćaju štetu koju naprave maloletnici, kao i lakše krivično gonjenje starijih od 14 godina. Inflacija u Italiji u septembru je iznosila 4,2%, više od proseka evrozone od 3,8%. Lenta prenosi i snimke sukoba sa policijom u Rimu, kod Koloseuma, od 24. oktobra.

Španija: iseljenje, stanarine i izbori 29. novembra

Španski talas protesta pokrenulo je iseljenje 87-godišnje Marikarmen Abaskal posle povećanja kirije od 230% koje je nametnuo investicioni fond. U Barseloni je 5. oktobra, nekoliko sati posle Sančezovog raspisivanja vanrednih izbora za 29. novembar, na marš izašlo 20.000 ljudi po proceni vlasti, a 120.000 po proceni organizatora. Po završetku marša došlo je do sukoba sa policijom, uz barikade i zapaljene kontejnere, a na Trgu Katalonije podignut je šatorski kamp. Sindikati su najavili generalni štrajk zbog stanovanja pre izbora. Lenta prenosi i snimke nereda u centru Barselone od 24. oktobra.

Albanija: „Pokret flamingosa“ traži Ramin odlazak

U Albaniji su protesti počeli krajem maja zbog luksuznih turističkih projekata blizu zaštićenog područja Vjosa-Narta i na ostrvu Sazan, povezanih sa Džaredom Kušnerom, zetom američkog predsednika. Poslednjih nedelja pridružili su im se studenti koji traže reforme obrazovanja, a 14. oktobra su u sukobima u Tirani povređene 89 osobe, od kojih 61 policajac, a 65 je privedeno. Premijer Edi Rama odbija da podnese ostavku, a opoziciona Demokratska partija traži tehničku vladu i prevremene izbore. Delegacija EU u Albaniji pozvala je na srazmeran odgovor vlasti.

Pitanje je koliko dugo ulica može da se održi kao glavni politički akter. U Francuskoj sledi 31. oktobar i moguć štrajk 5. novembra, u Španiji generalni štrajk i izbori 29. novembra, a italijanski pokret najavljuje nedeljne protesta. Vlasti u svim zemljama koriste istu kombinaciju represije i delimičnih ustupaka, od policijskog časa i vojske do uredbi o stanovanju, ali nijedna za sada nije dotakla uzrok, a to su prihodi koji ne prate cene. Najverovatniji scenario je zato nastavak talasa do prve ozbiljne ustupke, koji bi mogao doći ili preko izbora, kao u Španiji, ili preko sindikalnog štrajka, kao u Francuskoj, gde su predsednički izbori na proleće. Politički je opasnija ocena iz Vašingtona i Berlina: Tramp je na mreži Truth Social migrante okrivio za razaranja u Francuskoj, što je, čini se, daleko od istine i zatvaranje očiju pred istom, a ministar unutrašnjih poslova Nemačke Aleksandar Dobrindt, prema Lenti, upozorio je da se sukobi mogu preliti i na Nemačku, što bi ceo talas pretvorilo iz socijalnog i u migrantski spor.

Komentar možete ostaviti ispod teksta u delu za komentarisanje. Izbor korisničkog imena je slobodan, a anonimnost zagarantovana. Molimo vas da prethodno pročitate našu politiku privatnosti i pravila korišćenja. Komentarisanje je slobodno i poželjno. Ovo je i forum i mesto gde slobodno možete izneti svoj stav i uporediti ga sa stavovima drugih čitalaca portala.