Makron i Modi upozorili su da odluke američke administracije mogu trenutno da paralizuju privrede čitavih zemalja, dok je slučaj Anthropica pokazao da taj rizik više nije teorijski.

Na samitu lidera G7 grupe, francuski predsednik Emanuel Makron i indijski premijer Narendra Modi otvoreno su postavili pitanje koje sve više zaokuplja vlade širom sveta: šta se dešava kada zemlja koja ne kontroliše svoju veštačku inteligenciju u potpunosti zavisi od odluka donetih u Vašingtonu. Razgovor se odvijao u prisustvu najvažnijih ljudi iz industrije, uključujući izvršnog direktora Anthropica Darija Amodeija, šefa OpenAI-ja Sema Altmana i predsednika Donalda Trampa, što ovom upozorenju daje dodatnu težinu.

Makronovo upozorenje za ručkom koji nije bio samo formalnost

Prema navodima sa samita, Makron je tokom radnog ručka rekao okupljenim liderima i direktorima da bi mogućnost da Sjedinjene Države "preko noći isključe prekidač" mogla ozbiljno da naruši ne samo evropske privrede koje se oslanjaju na američke modele, već i same kompanije koje te modele razvijaju. Poenta je jasna: ako kupci ne mogu da se pouzdaju u stabilnost pristupa, teško će ulagati u dugoročnu integraciju te tehnologije u svoje sisteme.

Slučaj Anthropic kao dokaz da strah nije bio neosnovan

Ono što je ovu raspravu učinilo posebno aktuelnom jeste odluka Trampove administracije da nedavno blokira izvoz Anthropicovih najnovijih modela, Mythos 5 i Fable 5, navodeći razloge nacionalne bezbednosti. Do te odluke došlo je nakon što je Amazon obavestio Belu kuću da određene sigurnosne barijere u tim modelima mogu biti zaobiđene.

Zanimljivo je da su stručnjaci za sajber bezbednost u međuvremenu ukazali da slične sposobnosti postoje i u drugim modelima koji su i dalje slobodno dostupni, uključujući one iz OpenAI-ja, što otvara pitanje da li je odluka bila usmerena isključivo na bezbednosni rizik ili je imala i druge motive. Anthropicovi modeli, u svakom slučaju, ostaju nedostupni izvan SAD.

Ovaj slučaj je samo potvrdio nešto što su međunarodne kompanije već neko vreme prepoznavale kao realnu opasnost: svaka firma ili vlada koja gradi svoje poslovanje na američkoj AI infrastrukturi mora računati i na mogućnost da joj pristup bude oduzet preko noći, često bez ikakvog detaljnog objašnjenja.

Indija i Kanada upozoravaju na opasnost od zavisnosti

Premijer Modi je, prema pisanju Financial Timesa, takođe izrazio zabrinutost povodom blokiranja pristupa Anthropicovim modelima, naglašavajući da demokratske države moraju imati neometan pristup najsavremenijim AI sistemima kako bi zaštitile svoju kritičnu infrastrukturu.

Stav da zavisnost od malog broja američkih tehnoloških giganata predstavlja strukturni rizik podelio je i Ejdan Gomez, osnivač i izvršni direktor kanadske kompanije Cohere. On je naveo da je nedavno ograničenje pristupa Anthropicovim modelima potvrdilo ono što su u Cohereu odavno tvrdili, da oslanjanje kompanija i demokratskih država na uzak krug velikih tehnoloških igrača ugrožava njihovu otpornost.

Po njegovim rečima, digitalni suverenitet nije pitanje tržišne konkurencije ili interesa jedne kompanije, već pitanje ko kontroliše tehnologiju koja će oblikovati ekonomsku i nacionalnu bezbednost narednih decenija.

Ideja o "pouzdanim partnerima" kao moguće rešenje

Tokom samita, lideri G7 razgovarali su i o uspostavljanju takozvane šeme "pouzdanih partnera", koja bi zemljama izvan SAD omogućila pristup napredinim AI modelima kompanija kao što su Anthropic i OpenAI. Ideja je da se stvori neka vrsta otvorene trgovinske mreže koja bi zaobišla američka ograničenja, pod uslovom da i države i kompanije koriste te modele za jačanje sopstvene odbrane od rivala kao što je Kina.

Ostaje, međutim, nejasno koliko bi takva šema zaista bila delotvorna i da li bi pružila bilo kakvu sigurnost startapu iz Pariza ili Bangalora čiji proizvod jednog dana jednostavno prestane da radi, bez prethodnog upozorenja.

Zavisnost koja se teško raskida

Makron je ipak istakao da bi bilo logično da Vašington podrži upravo takvu šemu i da pristup modelima poput Mythosa učini dostupnijim širem krugu zemalja, jer niko neće želeti da ulaže u tehnologiju čiji pristup može preko noći nestati.

Ova razmišljanja dolaze u trenutku kada Evropa i druge zemlje izvan SAD pokušavaju da ubrzaju izgradnju sopstvene, suverene AI infrastrukture, što je sve teže opravdati dok američki modeli i dalje ostaju tehnološki najnapredniji na tržištu.

Pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li je realno očekivati da bilo koja vlada izgradi tehnološki suverenitet u trci u kojoj svaki dan kašnjenja znači sve veći jaz prema liderima, ili će svet ipak nastaviti da prihvata rizik zavisnosti samo zato što alternative, makar zasad, nema. Obavezno posetite naše Korisne linkove na kraju ovog teksta i saznajte sve.