Specijalizovana veća za Kosovo u Hagu danas su izrekla prvostepenu presudu četvorici nekadašnjih najviših čelnika OVK – Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Jakupu Krasnićiju i Redžepu Seljimiju. Umesto oslobađajuće presude koju su, uz nedeljama unapred organizovanu kampanju, očekivali u Prištini i dijaspori, usledile su višegodišnje zatvorske kazne za ratne zločine. Odluka je odmah izazvala burne reakcije – od Kurtijevih optužbi na račun suda, preko poziva na mir iz Brisela i Londona, do nereda u Hagu i na Kosovu i Metohiji.

Presuda: ko je, na koliko i zbog čega osuđen

Pretresno veće Specijalizovanih veća osudilo je Hašima Tačija i Jakupa Krasnićija na po 25 godina zatvora, Kadrija Veseljija na 18, a Redžepa Seljimija na 13 godina. Sva četvorica proglašena su krivim za četiri ratna zločina – protivzakonito i proizvoljno hapšenje i lišavanje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo – dok su oslobođeni po svih šest tačaka optužnice za zločine protiv čovečnosti. Tužilaštvo je tražilo po 45 godina za svakog od njih.

Sudija Čarls L. Smit III naveo je da je veće utvrdilo da su pripadnici OVK između aprila 1998. i juna 1999. proizvoljno lišili slobode najmanje 385 ljudi, od kojih su najmanje 303 mučili, a 96 ubili. Sud je zaključio da je napad bio sistematski i širih razmera, ali da tužilaštvo nije van razumne sumnje dokazalo da je bio usmeren na civilno stanovništvo – što je i razlog oslobađajuće presude za zločine protiv čovečnosti. Sudija je posebno istakao da je suđenje vođeno „u kontekstu neprestanog zastrašivanja svedoka“, od kojih su pojedini menjali iskaze ili odustajali od svedočenja.

„Ne postoji zastava dovoljno velika da prekrije sramotu ubijanja nevinih ljudi zarad cilja koji je nedostižan“ – rečima američkog istoričara Hauarda Zina, sudija Smit je opisao suštinu skoro dvočasovnog izricanja presude.

Presuda nije pravosnažna – sve strane imaju pravo na žalbu.

Kurtijeve optužbe i ono što stoji u dokumentima

"Kosovski premijer" Aljbin Kurti presudu je nazvao „neprihvatljivom nepravdom“ i tvrdio da formulacija „u ime naroda Kosova“ ne predstavlja volju tog naroda. U obraćanju je povezao nastanak Specijalizovanih veća s inicijativom ruskog poslanika Konstantina Kosačeva i srpskog poslanika Miloša Aligrudića u Savetu Evrope 2008, ponovo pokrenuo priču o „Žutoj kući“ i trgovini organima i govorio o „jednoetničkoj pravdi“ suda čiji su svi dosadašnji optuženi Albanci.

Delovi te priče, međutim, ne stoje u celosti. Predlog rezolucije iz 2008. potpisalo je 17 parlamentaraca iz petnaestak zemalja, a Savet Evrope je naveo da je postupak pokrenut nakon tvrdnji koje je prethodno javno iznela glavna haška tužiteljka Karla del Ponte – a ne kao rusko-srpska inicijativa. Trgovina organima zaista nije ušla u optužnicu, ali ne zato što je istraga to odbacila: šef Specijalnog istražnog tima EU Klint Vilijamson saopštio je 2014. da postoje „ubedljive indicije“ da se praksa dogodila u ograničenom obimu, i da je prikupljeno dovoljno dokaza za optužnice protiv visokih zvaničnika OVK za ubistva, otmice, nezakonita zatvaranja i progon – što je i dovelo do današnje presude.

Oslobađanje po tačkama za zločine protiv čovečnosti odnosi se na jedan konkretan pravni element (dokazanost napada usmerenog na civile), a ne poništava nalaze o zatočenjima, mučenju i ubistvima za koje su sva četvorica osuđena. Sud je, dalje, utvrdio da žrtve nisu bile samo „srpski kolaboracionisti“ već i kosovski Albanci povezivani sa LDK i FARK, kao i pripadnici Roma i Srba.

Mandat Specijalizovanih veća nije etnički definisan – ograničen je na zločine povezane sa OVK, zbog čega na optuženičkoj klupi trenutno sede samo Albanci. To, međutim, ne znači da nije suđeno i nekim pripadnicima srpskih i jugoslovenskih snaga na Kosmetu, oni su takođe procesuirani na međunarodnom nivou: samo im je suđeno pred drugim sudom, Haškim tribunalom. Tamo su osuđeni Nikola Šainović, Nebojša Pavković, Sreten Lukić i Vladimir Lazarević, po poznatom sistemu komandne odgovornosti.

Reakcije sa Zapada: „poštovati presudu“, ali i „ovo nije presuda državnosti“

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos poručila je da su Specijalizovana veća „nepristrasno i nezavisno pravosudno telo“ čije presude moraju da se poštuju, naglašavajući da je reč o individualnoj odgovornosti i pravdi za žrtve iz svih zajednica na Kosovu, uz poziv na pomirenje u regionu.

Sada već tradicionalni zapadni dvostruki standardi ponovo su na sceni: britanski ministar za Evropu lord Vud od Enfilda poručio je da je presuda „značajan trenutak“, ali da „nije presuda državnosti "Kosova", njegovom suverenitetu ili pravu da određuje sopstvenu budućnost“, dodajući da se „nalazi suda odnose na pojedince“ i da ne bi trebalo da budu korišćeni za podsticanje tenzija među zajednicama ili u regionu.

London je pozvao političke lidere da smiruju tenzije, istovremeno podsećajući na britansko učešće u bombardovanju 1999. i podršku nezavisnosti "Kosova" 2008. Zajednička nit oba zapadna saopštenja – i Brisela i Londona – jasna je: sud treba poštovati kao nezavisnu instituciju, ali presuda se ne sme čitati kao presuda o legitimitetu kosovske državnosti niti o „čistoti“ oslobodilačke borbe OVK.

Neredi u Hagu i na Kosovu

U Hagu je posle prijavljenog skupa pristalica OVK na Maliveldu odigran svojevrsni "lajt" performans baš kao i onaj u Pritšini - deo demonstranata pokušao da krene ka ulici Ramveg, gde se nalazi sedište Specijalizovanih veća, suprotno dogovoru sa policijom. Holandska policija upotrebila je vodeni top i biber-sprej; jedan policajac je lakše povređen, dve osobe su uhapšene.

Na Kosovu su se nemiri odigrali kod objekta EULEX-a u Kosovu Polju – bacano je kamenje i flaše, razbijeni su prozori i oštećena ograda, a najmanje jedna osoba je uhapšena. Deo demonstranata potom se vratio u centar Prištine i nastavio protest pred zgradom Vlade, koju je takođe gađao kamenjem. Severna Mitrovica i Gračanica ostale su mirne, uz upadljivo prisustvo kosovske policije i onlajn nastavu u srpskim školama zbog bezbednosnih procena.

Snimci sa izricanja presude prenose i kratak, gotovo nehajan osmeh Hašima Tačija u trenutku kada je čuo svoju kaznu. Teško je ne pomisliti da taj osmeh nije slučajan – Tači, kao i ostala trojica, verovatno već računaju na žalbeni postupak i na presedan koji je Zapadu odavno poznat: hrvatski general Ante Gotovina prvostepeno je 2011. osuđen pred Haškim tribunalom na 24 godine zatvora za zločine nad krajiškim Srbima, da bi već 2012. žalbeno veće – ne pomilovanjem, već potpunim oslobađanjem – poništilo tu presudu i pustilo ga da se kao heroj vrati u Hrvatsku. Iskustvo govori da haška pravda, kada su u pitanju zločini nad Srbima, prvostepenu presudu često tretira kao privremenu nezgodu koja se s vremenom i pod pravim geopolitičkim pritiskom da ispraviti. Da li će se ista logika ponoviti i sa Tačijem i društvom, pokazaće žalbeni postupak – ali njihov osmeh sugeriše da oni sami u to ne sumnjaju.