Senat SAD je sa velikom većinom (77 za, 20 protiv) usvojio Zakon o nacionalnoj odbrani (NDAA) – godišnji zakon koji definiše politiku i budžet Ministarstva odbrane za fiskalnu 2026. godinu, a sa ukupnom vrednošću od 901 milijardu dolara. Zakon sada ide na potpis predsedniku Donaldu Trampu za koji se očekuje da će i biti potpisan i tako stavljen u funkciju.

Ovaj zakon predstavlja 65. godinu zaredom da Kongres SAD usvaja NDAA, što potvrđuje njegov značaj kao obavezne politike odbrane za SAD. Međutim, ono što je osobeno, iako nije prvi put – Kongres je opredelio 8 milijardi više nego što je to tražio (893 milijarde $) Tramp. Ovakva odluka Kongresa pokazuje ne nekakvu izdašnost vodeće institucije u SAD prema tamošnjem sistemu odbrane – već nameru da kontrolišu i revidiraju pojedine odluke Trampove administracije, a o čemu će biti više reči u tekstu koji sledi.

Vikipedija

Glavni ciljevi i prioriteti Zakona

1. Povećanje plata i poboljšanja za vojnike
   Kao deo inicijative za poboljšanje života, motivacije i zadržavanja pripadnika oružanih snaga, vojne plate biće povećane za oko 4%.
2. Podrška saveznicima i bezbednosti u Evropi
   Zakon postavlja ograničenja na smanjenje broja američkih trupa u Evropi, nalažući da Pentagon ne može smanjiti broj vojnika ispod određenog nivoa bez saglasnosti NATO saveza i procene nacionalne bezbednosti. Takođe, sredstva su obezbeđena za bezbednosne inicijative u baltičkim državama (Estonija, Letonija, Litvanija).
3. Finansijska podrška Ukrajini
   Zakon predviđa stotine miliona dolara pomoći Ukrajini u narednim godinama, iako je Trampova administracija prethodno signalizirala promene u spoljnopolitičkom fokusu.
4. Nove odredbe o transparentnosti vojnih akcija

Zakon traži od Pentagona da preda neobrađene snimke sumnjivih vojnih udara na brodove povezane sa trgovinom drogom kod Venezuele, uz mogućnost uskraćivanja dela budžeta Pentagona ukoliko se ne ispune zahtevi.

Vojnici SAD

Politička i strateška pitanja u zakonu

Jača kontrola Kongresa nad vojnim aktivnostima
Jedna od ključnih odredbi ovog zakona je pojačana kontrola Kongresa nad vojnim politikama Pentagona, posebno u vezi sa raspoređivanjem trupa u Evropi i Aziji. Zakon nalaže da Pentagon mora konsultovati zakonodavce pre nego što:

• smanji broj trupa u Evropi i Aziji,
• reorganizuje vojne komande širom sveta.

Ovo predstavlja direktnu reakciju na pokušaje Trampove administracije da sprovodi promene u vojnoj strategiji, kao i na smanjenje američkog vojnog prisustva u svetu.

Ostale važne odredbe i kontroverze

Društvene i kulturne odredbe
Zakon sadrži i nekoliko kontroverznih odredbi, koje su podržali konzervativni članovi Kongresa. Neke od njih uključuju zabranu učešća transrodnih žena u ženskim sportovima na vojnim akademijama, kao i ukidanje programa raznolikosti unutar Pentagona.

Povlačenje starih ratnih autorizacija
Ovaj zakon ukida ratne autorizacije iz 1991. i 2002. godine koje su korišćene kao pravni osnov za vođenje vojnih operacija, pokušavajući da povrati veću kontrolu Kongresa nad slanjem trupa u inostranstvo.

Bela kuća, Vašington

Kongres protiv izvršne vlasti: kako NDAA faktički ograničava i Trampa i Pentagon

Kongres sužava manevarski prostor Trampa i Pentagona
Usvajanjem najnovijeg Zakona o nacionalnoj odbrani (NDAA), američki Kongres efektivno sužava manevarski prostor predsednika Donalda Trampa i vrha Pentagona.

Ključna pitanja u vezi sa raspoređivanjem trupa, vojnom strategijom u Evropi i slobodom izvršne vlasti u bezbednosnim pitanjima sada podrazumevaju sveobuhvatan nadzor Kongresa.

Ovo nije pobuna „duboke države“, već klasična borba za moć unutar američkog ustavnog sistema, gde Kongres, iako predstavlja suprotstavljene političke interese, pokazuje da nije spreman dozvoliti predsedniku da donosi odluke u oblasti nacionalne bezbednosti bez njegovog odobrenja.

Sekretar odbrane SAD, Piter Hegset

Ko zapravo “ograničava” Trampa?

Iako predsednik Tramp formalno ima funkciju vrhovnog komandanta, on nije bez ograničenja u svom delovanju. Naime, Kongres kontroliše budžet, pravne okvire i ovlašćenja. Kroz NDAA, Kongres jasno stavlja do znanja:

„Možeš da vodiš politiku, ali samo unutar granica koje mi odredimo.“

Ovaj zakon jasno pokazuje da Tramp nije sputan tajnim strukturama ili “dubokom državom”, već samim zakonodavcima, uključujući i članove njegove političke baze.

A posebno je značajan detalj da u oba doma Kongresa, i u Predstavničkom domu, i u Senaru, većinu imaju – republikanci.

Kako NDAA konkretno vezuje ruke Pentagonu?

Ograničenje povlačenja trupa iz Evrope
Jedna od ključnih odredbi Zakona odnosi se na povlačenje američkih trupa iz Evrope. Zakon jasno propisuje da Pentagon ne može smanjiti broj američkih vojnika u Evropi – bez saglasnosti Kongresa, čime se šalje jasna poruka Trampu i Pentagonu: „Vi niste autonomna vojna kasta, već odgovorni ste civilnoj vlasti i Kongresu.“

Ovo je direktna reakcija na Trampovu politiku „America First”, koja je uključivala sumnje prema NATO-u i pokušaje smanjenja broja trupa u Evropi, naročito u Nemačkoj i istočnoj Evropi.

Finansijska kontrola kao sredstvo prinude
Još jedna ključna tačka u NDAA zakonu je pitanje finansijske odgovornosti Pentagona. Zakon predviđa da će, ako Pentagon ne ispoštuje zahteve za transparentnost vojnih operacija, biti uskraćena sredstva za visoke zvaničnike Ministarstva odbrane. U američkom sistemu, novac = poslušnost, a upravo je Kongres taj koji kontroliše resurse.

Predsednik SAD, Donald Tramp

I, da li je ovo možda „duboka država“?

Kratak odgovor bi bio – ne u klasičnom smislu
Naime, iako mnogi (pre)često spominju frazu „duboka država” u kontekstu ograničavanja predsedničke moći, u ovom slučaju, zakon nije rezultat zavere ili tajnih operacija, već institucionalnog otpora.

Ovaj zakon je rezultat javnog glasanja, sa jasnim i demokratskim odlukama koje se temelje na interesima američkog strateškog kontinuiteta.

„Duboka država” i inače podrazumeva najvećim delom zapravo neizabrane strukture, u smislu najviših funkcija, a koje deluju iz senke, dok je u ovom slučaju jasno da se zakon temelji na institucijama i političkom procesu unutar demokratskog sistema SAD.

Šta ovo znači za svet i male države?

Za male i srednje zemlje, uključujući i Srbiju, NDAA šalje jasnu poruku: dogovor sa predsednikom nije i garancija trajne politike. Amerika ne menja kurs naglo, a odluke koje se odnose na spoljnu politiku često zavise od institucionalnog nadzora i kontinuiranog političkog procesa. Demokratija i kontrola ipak moraju da postoje, a moć pojedinca ili grupe – mora biti nesumnjivo i transparentno ograničena.