Nastup američkog predsednika Donalda Trampa u Davosu ponovo je otvorio pitanje Grenlanda – teme koja se u evropskim prestonicama doživljava kao neprijatna, ali sve više i kao neizbežna. Govoreći o NATO-u, Arktiku i „strateškim teritorijama“, Tramp je jasno stavio do znanja da SAD ne odustaju od ambicija prema najvećem ostrvu na svetu. Istovremeno, iz Moskve stižu signali podrške Tampovim nastojanjima.

Tramp, lideri EU i Zelenski, Bela kuća

Evropa nakon prvobitne oštre retorike nepristajanja na aspiracije SAD – prelazi na fazu balansiranja

Evropska unija, suočena sa mogućnošću novih američkih tarifa, političkog pritiska, ali u konačnom i sa uvek prisutnom opcijom američke vojne intervencije na Grenlandu – pokušava da pronađe formulu koja bi donekle zadovoljila Vašington, a da pritom ne dovede u pitanje formalni danski suverenitet nad Grenlandom. U Briselu se sve otvorenije govori o „dubljoj bezbednosnoj saradnji“ (kao da već ne postoji) i „zajedničkom pristupu strateškim mineralima“, iako SAD već imaju vojno prisustvo na ostrvu kroz bazu Tule, ali u ovom trenutku nemaju i (su)vlasništvo nad retkim grenlandskim mineralima.

Drugim rečima – EU pokušava da Trampu ponudi uz ono što Vašington faktički već ima – i pristanak na klasičan reket samo dodatno upakovano kao svojevrsni ustupak. Suština je to koja demonstrira popriličnu i vojnu i institucionalnu nemoć – kompletne EU.

GS NATO Rute i Donald Tramp

Rute kao generalni sekretar NATO-a: pokušaj da se Trampu ponudi „pragmatičan izlaz“

Posebnu i nezahvalnu ulogu u Davosu odigrao je Mark Rute, sadašnji generalni sekretar NATO-a, koji je nastupio kao svojevrsni posrednik između evropskih partnera i Trampa, posebno imajući u vidu činjenicu da je nekoliko najvažnijih lidera iz EU (Nemačke, Francuske, EK iz Brisela) – napustilo forum neposredno pre pristizanja američkog predsednika. Ruteove poruke su bile pažljivo oblikovane tako da umire američkog predsednika i ponude mu politički prihvatljiv okvir.

Rute je naglasio da NATO „razume američke interese na Arktiku“ (kao da se sreću i upoznaju po prvi put, NATO i SAD) i da je spreman da podrži zajedničke projekte u eksploataciji strateških minerala na Grenlandu, pod uslovom da suverenitet formalno ostane danski.

Takav za američkog predsednika krajnje polovičan model, Trampu bi dao sleeće: ekonomski pristup resursima, jače prisustvo na Arktiku, političku pobedu pred domaćom publikom.

Istovremeno, „čast“ i „ugled“ EU nekako bi bio sačuvan, uz tvrdnju da nije pristala na klasičnu i potpunu primoprodaju teritorije.

Ruteov nastup zapravo se tako uklapa u očigledno novu evropsku strategiju – umiriti Trampa kroz ekonomske i bezbednosne ustupke, a izbeći otvoreni sukob koji bi mogao da destabilizuje kompletnu EU, njene lidere, ali i njihove vlade.

Ruski predsednik i vojni vrh RF

Istovremeno, Moskva šalje signale: dok Lavrov otvoreno relativizuje, Putin glumi nezainteresovanost

Rusija je pažljivo ispratila novu rundu tenzija oko Grenlanda. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da je „Grenland za SAD ono što je Krim za Rusiju“, što može biti doživljeno kao svojevrsni politički mig Trampu.

A takvo poređenje je istorijski i geografski više nego problematično: Krim je vekovima bio u ruskom državnom i kulturnom prostoru, dok Grenland nikada nije bio deo SAD – niti se nalazi u njihovom neposrednom geopolitičkom okruženju, na način na koji to Krim jeste Rusiji. Ipak, Lavrovljeva izjava deluje kao signal Vašingtonu da Moskva ne želi da se suprotstavlja američkim ambicijama na Arktiku.

Putin: „To nas uopšte ne dotiče“ – uz računicu o ceni ostrva

I predsednik Putin se oglasio po ovom pitanju, usputno poručivši da tema Trampovih tvrdnji o Grenlandu „nije u sferi ruskih interesa“ i da Rusiju „uopšte ne brine“ šta će se s ostrvom dogoditi. „Mislim da će to rešiti među sobom“, rekao je, misleći na SAD i Dansku.

Istovremeno, Putin je izneo neobičnu ekonomsku analogiju:

• podsetio je da je Rusija prodala Aljasku SAD-u za 7,2 miliona dolara,
• izračunao da bi to danas, uz inflaciju, bilo oko 158 miliona,
• procenio da bi Grenland, poredeći površine, vredeo 200-250 miliona dolara,
• dodao da bi, ako se cena veže za zlato, ukupni iznos mogao biti blizu milijarde.

Ruski lider je na kraju i upropastio Dansku – podsetivši i da je Danska već prodavala teritorije Vašingtonu, navodeći primer Djevičanskih ostrva 1917. godine, te naglasio da je Kopenhagen Grenland „uvek tretirao prilično oštro, kao koloniju“.

Formalno, poruka iz Moskve glasi: Rusija se ne meša. Suštinski, to je signal da Moskva nema ništa protiv Trampovih planova, odnosno američko-danskog „dogovora“.

Ako tome dodamo i „Odbor za mir“ u Gazi, opet u režiji Donalda Trampa, a u koji je pozvana i Rusija uz punu marginalizaciju UN – globalna aritektura može poprimiti krajnje neivesne obrise.

Linkedin

Grenland kao ogledalo nove globalne realnosti

Kada se spoje Trampov nastup u Davosu, Ruteova posrednička i snosishodljiva uloga kao generalnog sekretara NATO-a, evropski strah od tarifa i uopšte od budućih odnosa sa SAD, ali  i uoče ruski signali podrške Trampu – slika postaje jasna: Grenland više nije margina, već samo deo poligona za novi globalni inženjering.

SAD traže jače uporište na Arktiku i pristup ključnim mineralima, EU pokušava da izbegne otvoreni sukob sa Vašingtonom nudeći saradnju umesto otpora, NATO preko Trampu bliskog Rutea pokušava da amortizuje Trampove zahteve i ponudi politički, vojno i ekonomski koliko-toliko prihvatljiv okvir, Rusija koristi priliku da se predstavi kao „razuman posmatrač“ koji ne osporava američke ambicije, naravno – sa uzvratnim očekivanjima, dok Danska ostaje formalni suveren nad teritorijom koja je sve više predmet tuđih strateških kalkulacija. To bi nekako trebao bio kraj sage o Grenlandu – pod tenutno najboljim okolnostima za Evropljane.

Da li je sve to i moguće? Jeste, ali…

U jednom takvom doživljaju međusobnih snaga snaga, Evropa deluje više kao akter koji ne ume, a i ne može proaktivno da deluje – već reaguje na tuđe poteze onako kako neko drugi postavlja pravila igre.

Brutalno kidanje veza sa Rusijom i podstrekivanje ukrajinskog sukoba – ostavili su EU i bez municije i bez para. Sa prosečnim i nekada nezamislivim godišnjim privrednim rastom sada neretko ispod 1 procenta, do najviše 1,5 %, i sa potpunom energetskom i svakom drugom zavisnošću od SAD – EU nema opcija. Što se pre građani EU osveste u vezi sa svim činjenicama koje ih okružuju – utoliko bolje za sve njih. I ne samo za njih.

Sama Danska i njeni najbliži evropski saveznici u suštini imaju samo tri opcije, a koje su, saznajte više – ovde.