U ranim jutarnjim časovima u petak 21. novembra, naoružani napadači upali su u katoličku školu Svete Marije u selu Papiri, u centralnoj nigerijskoj saveznoj državi Niger (isti naziv federalne jedinice kao i države sa kojom se na severu graniči Nigerija). Kada je sunce osvanulo, 303 učenika i 12 nastavnika – više nije bilo u školi. Deca uzrasta od 10 do 18 godina (oba pola) odvedena su u nepoznatom pravcu, dok su očajni roditelji ostali ispred škole, bez ikakvog odgovora nadležnih, ali i bez svojih najdražih.

Ovo je najveća masovna otmica dece od marta prošle godine, kada je 287 učenika otetо iz jedne škole u državi Kaduna. Za Nigeriju koja je 2025. godine postala dom za preko 230 miliona ljudi, ovo nažalost odavno nije izuzetak – već sve postalo bolna stvarnost, svakodnevica, gotovo norma.

Serija napada potresa zemlju

Otmica u školi Svete Marije sve je samo ne izolovan slučaj. Samo četiri dana ranije, 25. devojčica otetо je iz internata u državi Kebi, pri čemu je u pucnjavi ubijen zamenik direktora škole. U međuvremenu, naoružani ljudi napali su crkvu u državi Kvara, ubivši dvoje ljudi i otevši 38 vernika. Otmičari su istakli i zahtev za otkupninom, u iznosu od 100 miliona naira (70.000 dolara) po osobi.

Predsednik Bola Tinubu otkazao je svoje učešće na samitu G20 u Južnoj Africi kako bi se bavio krizom. Vlada je naložila privremeno zatvaranje svih državnih škola u nekoliko severnih država, ali za mnoge porodice ta odluka dolazi prekasno.

Od Čiboka do danas: Devet godina otmica

Masovna otmica školske dece u Nigeriji nije nova pojava. Sve je počelo u aprilу 2014. godine, kada je teroristička organizacija Boko Haram otela 276 učenica iz Čiboka u državi Borno. Taj incident je šokirao svet i pokrenuo globalni pokret BringBackOurGirls.

I deset godina kasnije, više od 80 devojčica iz Čiboka – još uvek nije pronađeno.

Od tog trenutka, nasilje se samo proširilo. Prema dostupnim podacima, od 2014. godine do danas oteto je više od 1.680 učenika širom Nigerije. U 2024. godini, samo grupa Boko Haram otela je preko 400 osoba, uglavnom žena i dece, iz logora za interno raseljena lica u državi Borno.

Nedavni podaci pokazuju da je u periodu između 2019. i 2023. zabeleženo 662 slučaja otmica samo u severozapadnom regionu – što je 169% više nego na severoistoku, odakle organizacija Boko Haram vodi svoju kampanju. Masovne otmice pokazuje kako je otimanje dece postalo unosan biznis u najmnogoljudnijoj zemlji Afrike. Posebno one hrišćanske veroispovesti.

Zašto se ovo stalno dešava? Korupcija i kriminal u vrhu vlasti – obrazac vladanja

Naravno, u svakoj zemlji u kojoj su korupcija i krimanal vodeće „privredne grane“, a tužilaštvo, sudstvo i policija pod kontrolom organizovanih grupa, usled čega izostaju kazne za zločine – narod je nebranjen, a time i država. Jedini branjeni entitet u takvom društvu su zapravo nosioci vlasti koji su istovremeno i uzrok opšte dekadencije jedne takve društvene zajednice.

Eksperti identifikuju i još nekoliko drugih bitnih faktora koji omogućavaju da otmice postanu toliko rasprostranjene:

Ekonomska kriza: Nigerija prolazi kroz jednu od najgorih ekonomskih kriza u svojoj istoriji. Inflacija je dostigla rekordnih 34,2% za sve artikle, a cene hrane su skočile za 40,9% tokom 2024. godine. U takvim uslovima, mnogi se okреću kriminalu kao načinu preživljavanja, a otmice nude veliku zaradu.

Nezaposlеnost i siromaštvo: više od trećine dece u Nigeriji nije u školi. Ogromne ekonomske nejednakosti i nedostatak prilika za mlade čine ih podložnim regrutovanju u kriminalne bande ili terorističke grupe.

Slaba vladavina zakona: stručnjaci naglašavaju da se otmice ponavljaju jer počinioci retko odgovaraju pred zakonom. Bezbednosne snage su preopterećene, proširene na dve trećine država u zemlji, a korupcija ograničava pristup oružju i opremi policije i vojske.

Teško dostupne teritorije: otete žrtve se najčešće drže u gustim šumama, planinskim područjima ili napuštenim naseljima u državama poput Zamfare, Katsine, Kadune i Niger. Bezbednosne snage imaju ograničen pristup tim oblastima, što spasavanje čini izuzetno teškim. Čak i kada je poslednja otmica izvršena na samo 150 km od glavnog grada Abudže (Abuje).

Klimatske promene: nije samo nigerijsko društvo degradirano, poplаve i suše dovode i do degradacije zemljišta, a što opet dovodi i do sukoba između poljoprivrednika i stočara, što dodatno destabilizuje čitav region. Primera radi, u 2024. godini poplave su pogodile 34 od 36 nigerijskih država, uništavajući domove i poljoprivredne površine.

Donald Tramp

Humanitarna katastrofa, a i Tramp „zabrinut“

Posledice otmica daleko prevazilaze trenutak kidnapovanja. Procenjuje se da će 33 miliona ljudi u Nigeriji suočiti sa nestašicom hrane tokom ove 2025. godine, a 1,8 miliona dece je u opasnosti od teške akutne pothranjenosti. Više od 2,3 miliona ljudi je interno raseljeno, a oko 2.300 nastavnika je ubijeno od početka sukoba sa Boko Haramom.

Svaka otmica ostavlja duboke traume. Deca koja su oslobođena suočavaju se sa post-traumatskim stresnim poremećajem, stigmom i nedostatkom podrške. Mnoga devojčice otetih od strane Boko Harama bila su primoravana na brakove, seksualno ropstvo ili služenje kao kuvarice. Neki otetе su bili prinuđeni da se pridruže grupama i izvršavaju napade, uključujući samoubistvena bombardovanja.

Kako je jedna sestra otetog deteta izjavila za medije: Traumatično je i ja zaista ne verujem vlastima, što je nepodeljeno mišljenje u Nigeriji. Zabrinuo se i američki predsednik Tramp – najavljujući moguću vojnu akciju SAD zbog odnosa otmičarskih grupa prema pripadnicima hrišćanske veroispovesti i njihovog progona u istoj.

Zaboravio je da takav stav demonstrira povodom genocida jevrejske države prema palestinskom narodu, u kome je likvidirano preko 30.000 njihove dece. Umesto zabrinutosti za sudbinu tih nenaoružanih civila, uputio je ubijačku pomoć Izraelu – u vidu 800 svekolikim naoružanjem krcatih vojnih transportnih aviona.