Džefri Epstajn nije bio običan milijarder. Ili bolje reći, nije postao običan milijarder. Njegov život u jevrejskoj porodici iz koje potiče, i delovanje ― predstavljaju složenu kombinaciju finansijske moći, kriminala, ekscentričnih naučnih interesa i pristupa elitama sveta. Više od 3,5 miliona zaplenjenih dokumenata (!), uključujući fotografije, video materijale, kalendare sastanaka, e-mailove, finansijske transakcije i telefonske imenike sa hiljadama kontakata, otkriva sistem koji nije mogao funkcionisati samo uz izuzetnu predanost i strategiju jednog čoveka, već samo čitave grupe stručnih i osposobljenih lica.

Stvoriti bazu od preko 3,5 miliona različitih dokumenata, i to samo dosad otkrivenih, čak i počev od prvog dana njegove radne aktivnosti sa 22 godine i početka rada u školi, pa sve do smrti sa 66 godina ― predstavlja tempo, obim obrade, klasifikovanja i skladištenja čak 220 dokumenata dnevno, apsolutno svaki dan, bez pauze za san, put ili bilo koje druge aktivnosti ― što je misija koja zahteva neuporedivo veći broj neposrednih saučesnika i operativnih stručnih lica, počev od IT sektora, pa do terenskih i tehničkih operatera u službi.

Epstajn je imao pristup ljudima kao što su Bil Klinton, Donald Tramp, princ Endru, Lesli Veksner, ali i vodeći naučnici poput Stivena Hokinga i Lorensa Krausa, što je njegovu mrežu činilo politički, društveno i naučno moćnom.

SLOŽENA I VRLO ORGANIZOVANA MREŽA

Većina istraživača, novinara i posebno bivših službenika obaveštajnih službi ― primetila je neobičnu kombinaciju kriminalnog, naučnog i društvenog angažmana. Epstajn je imao sposobnost da prikuplja i arhivira informacije o ljudima koji su se kretali u najvišim elitama sveta. Sistematičnost sa kojom je gradio ovu mrežu i prikupljao materijal – uključujući kompromitujuće detalje i informacije koje bi mogle služiti za ucenu – podseća na metode koje se u obaveštajnim krugovima nazivaju „kompromat“. Dokazi za direktnu povezanost sa obaveštajnim službama, poput mosadske operacije, još uvek ne postoje u javnim dokumentima, ali struktura i opseg aktivnosti, metodičnost i način arhiviranja, kao i izbor kontakata ― pokreću krajnje ozbiljne spekulacije.

Džefri Epstajn i Gizejn Maksvel

Rani put neškolovanog genija društvenih mreža

Epstajn je počeo svoj put neobično – bez fakultetske diplome, dobio je posao predavača matematike u prestižnoj Dalton školi u Njujorku, gde je radio pod direktorom Donaldom Barom, ocem Vilijama Barra. Taj neobičan početak omogućio mu je prvi kontakt sa bogatim porodicama. Kasnije prelazi na Vol Strit, u Ber Sterns, gde se povezuje sa klijentima iz finansijskog sveta, a potom osniva svoju firmu Dž. Epstajn i kompanija, koja je tvrdila da radi isključivo sa milijarderima. Njegova mreža počinje da se širi sistematično – on ne prikuplja kontakte i informacije slučajno.

Svaka interakcija, svaki sastanak i svaka finansijska transakcija čuvani su, katalogizovani i arhivirani. To nije bio hobi; to je bio metod – baza podataka koja je omogućavala pregled uticajnih ljudi, njihove slabosti, veze i potencijalne prilike za manipulaciju ili ucenu. Njegova najbliža saradnica, Gizejn Maksvel, bila je operativni centar ove mreže, odgovorna za regrutovanje i organizovanje dovođenja devojaka i održavanje kontakata sa moćnim ličnostima.

Stiven Hoking/Fejsbuk

Privatna ostrva i infrastruktura moći

Ostrva Malo Sveti Džejms i Veliko Sveti Džejms u Američkim Devičanskim Ostrvima nisu bila samo luksuzna letovališta. Kupovina ostrva krajem 1990-ih i 2016. godine, za desetine miliona dolara, omogućila mu je kontrolu nad izolovanim prostorima gde je mogao organizovati susrete, prikupljati informacije i vršiti pritisak. Na ostrvima su izgrađene vile, privatne luke, helikopteri i kompleksi za goste, dok su troškovi održavanja i finansiranje držani kroz ofšor kompanije, što dodatno podgrejava teoriju o mogućoj obaveštajnoj komponenti.

Nauka kao maska i mreža uticaja

Epstajn je imao dubok interes za nauku i tehnologiju, posebno u oblastima fizike, veštačke inteligencije i genetike. Organizovao je sastanke sa Stivenom Hokingom, Lorensom Krausom i drugim vodećim istraživačima. Takvi sastanci su delovali ekscentrično, ali nisu bili slučajni. Oni su mu omogućavali da stvori društveni kapital među elitama, da poveže naučne i finansijske krugove i potencijalno prikupi dodatne informacije koje bi mogle biti strateški vredne u njegovoj mreži.

Epstajn i Tramp/Bbc

Arhiva kompromata i sistematsko prikupljanje informacija

Srce Epstajnove moći bila je njegova arhiva. Više od tri miliona dokumenata, uključujući detaljne kontakte političara, finansijera, naučnika i aristokrata, kalendare sastanaka, fotografije i video zapise, predstavlja sistem koji više podseća na obaveštajnu bazu nego na hobi. Telefonski imenici sa hiljadama kontakata, označeni zvezdicama ili posebnim napomenama, ukazuju na jasno planiranu hijerarhiju i prioritete. Sistem prikupljanja materijala bio je tako detaljan da je nemoguće zamisliti da je to radio samo iz zabave – ovakve operacije u svetu moći i obaveštajnih službi imaju vrlo slične obrasce. Neki analitičari smatraju da je Epstajnovo prikupljanje kompromata, sistematično dokumentovanje i izbor kontakata bio model koji podseća na male obaveštajne operacije koje prikupljaju informacije za ucenu, politički ili finansijski uticaj.

Nove istrage i Epstajnovi dosijei i dokumenti koji su godinama bili „duplikati“

Paralelno sa istragom u Novom Meksiku, američko Ministarstvo pravde objavilo je i novu seriju dokumenata iz takozvanih Epstajnovih dosijea.

Do objavljivanja je došlo nakon što je istraga američkog javnog radija NPR otkrila da se u javnoj bazi podataka nalaze praznine i da nedostaju desetine stranica materijala.

Ministarstvo pravde je potom objavilo dodatne dokumente, uključujući 16 stranica rezimea intervjua FBI-ja sa ženom koja je pre više decenija iznela optužbe protiv Donalda Trampa i Džefrija Epstajna.

Iako su ti materijali sada dostupni, prema izveštajima medija u javnoj bazi i dalje nedostaje najmanje 37 stranica dokumenata, uključujući beleške sa intervjua i pojedine policijske izveštaje.

Ministarstvo pravde je saopštilo da su neki od tih dokumenata ranije „pogrešno“ označeni kao duplikati, dok su drugi klasifikovani kao poverljivi ili povezani sa tekućim istragama.

Kraj i nasleđe

Smrt Džefrija Epstajna 2019. godine jeste zatvorila fizičko poglavlje priče, ali status uspostavljene mreže i dalje intrigira. Istrage protiv Gizejn Maksvel, analiza miliona dokumenata i sve češći medijski izveštaji pokazuju da je Epstajn, ili bolje rečeno, njegova grupa ― kombinovala kriminal, nauku, luksuz i pristup elitama na način koji dosad nije zabeležen.

Iako i dalje ostaje otvoreno pitanje ko su bili njegovi stvarni finansijeri, ili možda još bolje i preciznije ― organizatori i nalogodavci, kao i koliki je bio stvarni obim te mreže, jedno je izvesno ― motiv, organizacija, angažovanje, tehnologija u pristupu, i posebno svrha ― ne mogu biti rezultat opsesije jednog čoveka i njegove partnerke.