Teheran je u subotu vratio pun vojni nadzor nad Ormuskim moreuzom, nakon što je optužio Vašington da je prekršio primirje blokadama i „piratstvom“. Indijski tanker koji je pokušao da prođe dočekan je pucnjima Korpusa čuvara islamske revolucije.

Neumorni pregovarač: iranski ministar spoljnih poslova, Abas Aragči/Vcg

Kako je do toga došlo: primirje, otvaranje, američki potez

Dvonedeljno primirje između Irana i SAD stupilo je na snagu 8. aprila. Kao jedan od konkretnih znakova dobre volje, Teheran je kratko vreme dozvolio ograničen prolaz komercijalnih brodova kroz Ormuski moreuz, pod iranskim nadzorom i duž ruta koje je sama islamska republika odredila.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči potvrdio je to javno, objavivši na mreži Iks da je „prolaz za sve komercijalne brodove kroz Ormuz proglašen potpuno otvorenim za preostalo vreme primirja“.

Međutim, prema zvaničnim iranskim izjavama, SAD su iskoristile to otvaranje na način koji Teheran smatra direktnim kršenjem primirja. Umesto uzajamnog smanjenja napetosti, američka strana je navodno pokrenula blokadu Ormuza spolja i zaustavljala iranske brodove — potez koji je Teheran ocenio kao „piratstvo i pomorsku krađu“.

Iranski brzi borbeni čamci u Zalivu

Iran vraća pun nadzor: „Novo stanje je trajna realnost“

Reakcija je usledila odmah. Potporučnik Ebrahim Zolfagari, portparol centralnog štaba iranske armije „Hatam al-Anbija“, saopštio je u subotu da se „kontrola Ormuskog moreuza vratila u prethodno stanje i da se ova strateška luka nalazi pod strogim upravljanjem i nadzorom oružanih snaga“.

Savet za nacionalnu bezbednost Irana (SNSC) potvrdio je da će strogi nadzor ostati na snazi „sve dok američki i izraelski rat agresije ne završi u potpunosti i dok se ne uspostavi trajni mir“.

Prema novim pravilima, svaki brod — komercijalni ili vojni — mora da ima posebnu dozvolu Korpusa čuvara islamske revolucije (IRGC), da plovi isključivo rutama koje Iran odredi i da plati posebne takse uvedene pod obrazloženjem „bezbednosti, sigurnosti i zaštite životne sredine“.

Glasnogovornik IRGC pomorskih snaga naglasio je na Iksu da prolaz vojnih brodova kroz moreuz ostaje zabranjen bez izuzetka, dok civilni brodovi prolaze „samo rutom koju je odredila islamska republika i samo tokom perioda primirja“.

Predsednik parlamentarnog odbora za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku Ebrahim Azizi bio je još direktniji: rekao je da se situacija u regionu „principijelno promenila“ i da povratka na staro neće biti.

Nerazdvojni: Netanjahu sa indijskim premijerom Modijem

Pucnji na indijski tanker: „Dali ste nam dozvolu — a sad pucate?“

Najdramatičniji incident dogodio se u subotu kada su snage IRGC-a zaustavile i otvorile vatru na dva indijska broda — tanker Sanmar Herald i brod Džag Arnav — dok su pokušavali da prođu moreuzom.

Sanmar Herald, ogromni tanker pod indijskom zastavom koji je prevozio skoro dva miliona barela iračke nafte, primio je direktnu vatru, prema podacima servisa TankerTrackers koji prati kretanje tankera. Oba broda su primorana da se vrate u zapadnom smeru.

Dramatičan radio-poziv posade Sanmar Heraldsa prenele su maritimne službe nadzora: „Sepah mornarica! Motorni tanker Sanmar Herald! Dali ste nam dozvolu da prođemo… A sada pucate! Dozvolite mi da se okrenem nazad!“

Referenca na „Sepah mornaricu“ — persijsku reč za Gardiste — ukazuje na jedinice IRGC-a koje u ovom trenutku operativno kontrolišu moreuz.

Indija reaguje: ambasador pozvan na razgovor

Indija je odmah preduzela korake. Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je iranskog ambasadora Mohameda Fathalija na razgovor sa državnim sekretarom Vikramom Misrijem, kome je izrazilo „duboku zabrinutost“ zbog incidenta.

Nju Delhi je podsetio da je Teheran ranije olakšavao siguran prolaz brodova koji saobraćaju prema Indiji i zatražio da se takvi aranžmani hitno obnove. Iranski ambasador obećao je da će preneti poruku Teheranu.

Za Indiju je ovaj incident posebno osetljiv — znatan deo uvoza sirove nafte prolazi kroz Persijski zaliv, pa svako ograničenje prolaza direktno udara na energetsku bezbednost te zemlje.

Pregovori u Islamabadu: JD Vens i kontrolori u pozadini, Kušner i Vitkof

Pregovori kroz Pakistan, rok ističe u sredu

Paralelno s eskalacijom na moru, diplomatski kanali ostaju otvoreni — makar formalno. Iran je potvrdio da su kroz pakistansko posredovanje, koje vodi general Asim Munir, stigli novi američki predlozi, ali da na njih još nije odgovoreno.

Prethodni krug pregovora vođenih u Islamabadu propao je jer je, prema iranskim izjavama, američka strana „uvela dodatne zahteve“ koje je Teheran odbio kao neprihvatljive, o čemu sve možete saznati upravo — OVDE. SNSC je naglasio da iranski pregovarački tim „neće popuštati o nacionalnim interesima“.

Jedno od ključnih iranskih uslova bio je prestanak vatre na svim frontovima, uključujući Liban. Iran tvrdi da je Izrael taj uslov prekršio „brutalnim napadima na Liban i na Hezbolah“ odmah nakon što je primirje proglašeno. Nakon iranskog insistiranja, Izrael je navodno prihvatio primirje u Libanu.

Primirje između Irana i SAD ističe u sredu, što diplomatsku trku s vremenom čini još akutnijom.

Tramp: „Iran ne može da nas ucenjuje“

Američki predsednik Donald Tramp pokušao je u subotu da pomiri dve poruke. Najavljivao je da pregovori teku — „Vodimo veoma dobre razgovore. Pričamo s njima“ — ali je istovremeno odbacio ono što je opisao kao iranski pritisak kroz moreuz: „Iran ne može da nas ucenjuje.“

Američkom predsedniku nije prvi put da se igra na ovakav način i da krajnje neodgovorno pristupa pregovorima, o čemu sve možete saznati upravo — OVDE.

Usput, Tramp je nagovestio da bi do konkretnih razjašnjenja moglo doći „za nekoliko sati“, bez detaljnijih objašnjenja.

Ratna mornarica SAD u (široj) okolini Persijskog zaliva

Globalne posledice: svetska ekonomija na tankom ledu

Ormuskim moreuzom prolazi skoro petina ukupnog svetskog izvoza nafte — oko 20 miliona barela dnevno. Svako prolongirano zatvaranje ili čak samo neizvesnost oko prolaza direktno podiže cene nafte na svetskim berzama i pogoršava ionako usporenu globalnu ekonomiju.

Situacija nije nastala u vakuumu: američki vojni napad na Iran prethodnih nedelja izazvao je krizu čije se talase sad osećaju od Persijskog zaliva do azijskih i evropskih tržišta. Prvobitni američki udar, zatim iransko zatvaranje moreuza, kratko otvaranje, nova američka blokada spolja, pa ponovo iransko zatvaranje — svaki od tih poteza skupo košta globalnu ekonomiju.

Ormuski moreuz nije samo strateška tačka — to je glavna krvna žila svetskog energetskog sistema. I upravo je to tačka na kojoj se diplomatska i svaka druga neodgovornost Vašingtona najdirektnije naplaćuje: i to ne samo Iranu ili SAD, već svim ekonomijama sveta, čak i onima koji imaju dovoljno svoje nafte ili aluminija — kratkoročni dobici, ali dugoročno kroz slabljenje svetske ekonomije i opšte kupovne moći, gubitnici su svi.

Korisni linkovi

• Neuspeli pregovori Irana i SAD u Islamabadu — jasna slika odnosa pravde i moći
• Hegset čisti Pentagon: Smenjeni generali koji su se protivili invaziji na Iran
• Trampova logoreja i potcenjivanje otpornosti Irana: Svaki rat bez jasnog izlaza uvek vodi ka diplomatiji
• Tramp pokušava da i druge gurne u rat sa Iranom – signal da mu ne ide kako je zamislio?
• Modijev govor u Knesetu: šokantna demonstracija geopolitičke lojalnosti, uz potpunu tišinu o civilnim žrtvama u Gazi