Ormuski moreuz i dalje je u centru globalne pažnje dok sukob između SAD, Izraela i Irana ulazi u treću nedelju. Ovaj strateški pomorski prolaz u najužem delu širok svega 39 km, predstavlja jednu od najvažnijih energetskih arterija sveta, jer kroz njega prolazi približno petina  globalnog izvoza nafte.

U takvoj situaciji američki predsednik Donald Tramp izazvao je veliku međunarodnu polemiku pozivom drugim državama da pošalju ratne brodove kako bi „održali moreuz otvorenim i bezbednim“. U objavi na svojoj društvenoj mreži Truth Social naveo je da bi zemlje poput Kine, Francuske, Japana, Južne Koreje, kao i Ujedinjenog Kraljevstva, trebalo da pošalju ratne brodove i pridruže se američkim snagama u obezbeđivanju pomorskog prolaza.

Tramp je poručio da države koje zavise od nafte koja prolazi kroz Ormuski moreuz treba da preuzmu deo odgovornosti za njegovu zaštitu.

Iranski general u nadgledanju vežbe zatvaranja Ormuza

Teheran: SAD sada mole druge za pomoć

U Iranu je ova poruka dočekana sa ironijom i oštrim kritikama. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči izjavio je da Vašington sada „moli druge zemlje, čak i Kinu, da pomognu da Ormuz bude bezbedan“.

Prema njegovim rečima, Iran nije zatvorio moreuz za sav međunarodni saobraćaj, već samo za „tankere i brodove neprijatelja i njihovih saveznika“.

Iranski političari dodatno su pooštrili retoriku porukama da američki ratni brodovi nemaju pravo da ulaze u Persijski zaliv.

Teheran insistira da je osnovni uzrok krize američko-izraelska vojna operacija protiv Irana i da su sadašnje napetosti posledica te eskalacije. I ne samo Teheran.

Saveznici oprezni: malo ko želi direktno u rat

Trampov poziv za međunarodnu pomorsku operaciju zasad nije naišao na očekivan odziv među saveznicima.

Francusko ministarstvo spoljnih poslova brzo je demantovalo izveštaje da planira slanje ratnih brodova u moreuz. U Tokiju su reakcije bile još opreznije. Političar vladajuće partije Takajuki Kobajaši izjavio je da je prag za slanje japanske mornarice „izuzetno visok“ zbog zakonskih ograničenja i opasnosti od širenja rata.

U Londonu su zvaničnici naveli da Velika Britanija razgovara sa partnerima o mogućim opcijama, dok je Južna Koreja poručila da će odluku doneti tek nakon detaljne procene situacije.

Izvesno je da takav zahtev stavlja mnoge države pred težak izbor između savezništva sa Vašingtonom i rizika da budu uvučene u direktan sukob sa Iranom.

Mornarica SAD u Persijskom zalivu

Rat klizi u novu fazu

U međuvremenu, sukob na terenu se nastavlja. Napadi su pogodili iranski grad Isfahan, dok je Iran uzvratio raketnim napadima na teritoriju Izraela.

Prema međunarodnim izveštajima, američke snage pogodile su i Kharg Island, ključni terminal za izvoz iranske nafte.

Tramp je u intervjuu američkim medijima izjavio da želi sporazum sa Iranom, ali pod uslovima koji bi uključivali odustajanje Teherana od nuklearnog programa. Ipak, nije želeo da otkrije konkretne detalje takvog dogovora.

Sa druge strane, Iran poručuje da je otvoren za razgovore sa regionalnim državama kako bi se pronašao način za okončanje sukoba.

Ko je zapalio krizu u Ormuskom moreuzu?

Vašington svoju inicijativu predstavlja kao „logičan“ pokušaj međunarodne saradnje ― imajući u vidu činjenicu da Ormuski moreuz služi celom svetu za transport energije i da bi sve zemlje koje imaju koristi od tog prolaza, po ideji Trampove administracije, trebalo bi i da učestvuju u njegovoj zaštiti.

Međutim, takva logika zanemaruje ključno pitanje – ko je uopšte izazvao sadašnju krizu?

Stručna lica znaju da problem nije nedostatak ratnih brodova u regionu, ima ih i previše, već rat koji je u toku i koji je pokrenuo lanac reakcija.

Opasnost gomilanja ratnih brodova

Pretrpavanje već nestabilnog pomorskog prostora ratnim brodovima iz više država ne povećava bezbednost ― već samo predstavlja dolivanje ulja na vatru. Iranski odgovor u vidu napada na vojni brod neke države koja bi se odvažila na ovakvu ratnu avanturu, izazvao bi odgovor te države. I spirala je tu.

Zbog toga racionalno razmišljanje ovakav Trampov predlog apsolutno ne doživljava kao bilo kakvu međunarodnu saradnju „za bezbedan moreuz“, već kao pažljivo osmišljen prenos rizika na druge zemlje.

Slanje kopnenih trupa SAD kao opcija?

Lekcije iz Iraka, Libije i Avganistana

Bliski istok je više puta pokazao koliko je teško postići stabilnost samo vojnom silom. Intervencije u Iraku, Libiji, Avganistanu, kao i sukobi u Siriji ― često su započinjali uz zapadna obećanja o stabilnosti i bezbednosti, ali su u slučajevima završili ― dugotrajnim haosom koji i danas traje.

Zato je i prilično jasno da kriza u Ormuskom moreuzu nije nikakav izolovan incident već je  posledica dugog niza političkih odluka koje su region decenijama gurale ka novim sukobima.

Iranska pretnja zatvaranjem moreuza u tom kontekstu se može tumačiti samo kao krajnje sredstvo odvraćanja. Teheran kroz isti plovni put izvozi i sopstvenu naftu, pa bi potpuno zatvaranje pogodilo i iransku ekonomiju.

Drugim rečima, ukoliko bi agresija na Iran bila prekinuta – nestao bi i razlog za takvu pretnju.

Rat verovatno neće biti kratak

Brz završetak sukoba, nažalost, nije realan scenario i čini se da je pozicija Irana i dalje snažna i pored značajnih gubitaka koje je pretrpeo i trpi još uvek.

Na početku sukoba mnogi posmatrači očekivali su kratku i odlučujuću vojnu operaciju. Međutim, otpor Irana pokazao se mnogo snažnijim nego što su mnogi u zapadnim prestonicama predviđali. Uostalom, zar to nije bilo jasno još u junu prošle godine kada je Izrael stradao usled iranskog odgovora na besprizornu agresiju jevrejske države, i kada je bila potrebna hitna američka pomoć u vidu napada na Iran, ali i slanja čak 800 vojnih transportnih aviona u Izrael, punih svekolike pomoći?

Bloomberg javlja da je politička strujanja u Vašingtonu dodatno komplikuje situaciju. Donald Tramp je na vlast došao uz obećanja o smanjenju stranih intervencija i bio je zabrinut zbog mogućeg rasta cena energenata uoči izbora na sredini mandata u Sjedinjene Američke Države.

Međutim, čvrst otpor Teherana sada menja političku računicu. Ukoliko želi da izađe iz sukoba bez ozbiljnog političkog gubitka, američkom predsedniku bi mogla biti potrebna jasna i vidljiva pobeda.

Kakav razvoj događaja smo najavili tog 1.marta, saznajte opravo ovde: Odlazak Hamneija, ali ne i režima: Šta donose noći posle najvećeg udara na Iran

Pitanje kapaciteta

Dok sukob traje, postaje jasnije da nijedna strana nema kapacitet za beskonačan rat bez ogromnih ekonomskih i političkih posledica.

Vašington i Teheran sada se nalaze u fazi pokušaja da ostvare stratešku prednost koja bi im omogućila bolju pregovaračku poziciju.

U takvoj situaciji Ormuz ostaje simbol mnogo šireg globalnog problema – sudara energetskih interesa, regionalnih konflikata, ali ponajviše ― geopolitičkih i geostrateških interesa najvećih sila današnjice.

Sve o tome saznajte upravo ovde: Zašto je napadnut Iran – sudar interesa SAD, Kine, Rusije, ali i Evrope sa dna savremene geopolitike