Pritisak, ucena, laž, prevara, blefiranje i bezobzirnost — postale su osnov američke globalne politike i slika karaktera aministracije Donalda Trampa, a za mnoge i njega lično. Usred ženevskih pregovora sa Iranom, naredio je iznenadnu u bezočnu agesiju na Iran. I sada, dok su upravo započinjali mirovni pregovori sa Iranom u Pakistanu, Tramp je mimo dogovora poslao ratnu mornaricu kroz Ormuski moreuz.

Nije mu ni prvi put da se služi niskim udarcima — ali i da se kocka celim svetom, uključujući i sopstvene saveznike. Takvim pristupom i načinom razmišljanja, ali i opohođenja, mnogi primećuju određene sličnosti sa njegovim sunarodnikom iz Berlina ’39 godine.

Ne samo zbog želje da „izbriše persijsku civilizaciju“, jer sa svojim saigračen Netanjahuom već uveliko briše onu Palestinsku, pa mu to i nije strano — već i zbog guranja čitavog čovečanstva na ivicu globalnog sukoba, gazeći svakoga ko mu se suprotstavi ili ko ima interese suprotne vazalnom robovanju SAD-u.

Potpredesdnik SAD JD Vens po sletanju u Islamabad

Islamabad kao poprište istorijskog susreta

U subotu su u pakistanskoj prestonici počeli najviši pregovori između Vašingtona i Teherana u poslednjih pola veka. Američka delegacija, predvođena potpredsednikom JD Vansom, zajedno sa specijalnim izaslanikom Stivom Vitkofovm i Trampovim zetom Džaredom Kušnerom, sletela je na vazdušnu bazu Nur Kan.

Iransku stranu predvodili su predsednik parlamenta Mohamed Bagher Ghalibaf i ministar spoljnih poslova Abas Aragči.

Pakistanski premijer Shehbaz Sharif, koji je doveo zaraćene strane za isti sto, nazvao je ove razgovore naporima za trajni mir i otvoreno upozorio: „Pred nama je još teža faza — ovo je ono što na engleskom zovemo ‘napravi ili slomi’.“

Bezbednost u pakistanskoj prestonici bila je na istorijskom nivou — hiljade vojnika i paravojnih snaga blokirale su ulice oko „crvene zone“ u kojoj se nalaze vladine i diplomatske zgrade.

Mornarica SAD u blizini Persijskog zaliva

Nepoverenje kao polazna tačka

Iranska strana nije ni pokušala da sakrije svoje rezerve. Ghalibaf je odmah po sletanju izjavio da „naše iskustvo u pregovorima sa Amerikancima uvek završava neuspehom i prekršenim obećanjima.“

Ministar Aragči je svom nemačkom kolegi potvrdio da „Iran ulazi u pregovore sa potpunim nepoverenjem zbog ponovljenih kršenja obaveza od strane Sjedinjenih Država.“

Iran je kao uslov za početak razgovora postavio odmrzavanje zamrznute imovine u Kataru i drugim stranim bankama, kao i primirje koje bi obuhvatalo i Liban — gde izraelski napadi na Hezbolah traju i dalje, ubivši skoro 2.000 ljudi od marta. Ni jedan ni drugi zahtev nisu bili ispunjeni.

Vans je, sa druge strane, stigao s otvorenom rukom — ali i jasnim upozorenjem: „Ako su spremni da pregovaraju u dobroj veri, i mi smo. Ali ako pokušaju da nas igraju — naći će da tim nije toliko prijemčiv.“

Tramp provocira usred pregovora

I upravo tu počinje pravi problem. Dok su delegacije sedele za stolom, Tramp je na društvenim mrežama objavio da su američki brodovi prošli kroz Ormuski moreuz — iranska i pakistanska strana to su odmah demantovale — i ponosno saopštio da je „potopljeno svih 28 iranskih brodova koji su postavljali mine.“

„Sada počinjemo proces čišćenja Ormuskog moreuza“, napisao je, dok su pregovarači još uvek bili u sali.

Istovremeno, američki zvaničnici demantovali su tvrdnju iranskih pregovarača da je SAD pristao na odmrzavanje imovine — što je Teheran saopštio upravo kako bi opravdao dolazak za pregovarački sto. Klasičan Tramp: neka svako misli da je on pobednik pre nego što pregovori uopšte počnu.

Na Iransku stranu to je ostavilo predvidiv utisak. Tramp je, pak, poručio: „Iranci ne shvataju da nemaju aduta, osim kratkotrajne ucene sveta kontrolom međunarodnih plovnih puteva. Jedini razlog što su danas živi — jeste da pregovaraju.“ Uostalom, tu  svoju „naučnu“ tezu nedeljama potkrepljuje narativom o kome više možete saznati upravo – ovde.

Šta o tome misli i ostatak sveta, možete saznati – ovde.

Tel Aviv/Violeta Santos Moura/Reuters

Rat „star“ samo šest nedelja, a već je ceo svet u igri

Ovo su prve zvanične direktne pregovore između dve strane od 2015, kada je postignut nuklearni sporazum koji je upravo Tramp jednostrano raskinuo 2018. Iranski vrhovni vođa Ajatolah Hamnei, koji je zabranio direktne razgovore sa SAD-om, poginuo je na prvom danu rata koji je počeo američko-izraelskim napadima na Iran 28. februara.

Novi vrhovni vođa, Mojtaba Hamneji, iako ranjen i još uvek na oporavku, odredio je čvrst kurs: Iran traži naknadu štete, međunarodno priznanje suvereniteta nad Ormuskim moreuzom i naplatu tranzitnih taksi — što bi predstavljalo tektonski geopolitički pomak. Iran i dalje poseduje rakete i dronove sposobne da gađaju susede, kao i više od 400 kilograma uranijuma obogaćenog blizu nivoa potrebnog za bombu.

Tramp je, pak, rekao da je 99 odsto njegovih zahteva samo jedno: da Iran ne dobije nuklearno oružje.

Pregovore prate i Egipat, Turska, a posebno Kina — Peking je tražen kao garant eventualnog sporazuma, a i sam Tramp potvrdio je da je Kina pomogla da Teheran uopšte sedne za sto.

Bejrut/Afp

Liban — treći ugao trougla

Posebna tačka spoticanja ostaje Liban. Izrael insistira da aktuelno primirje ne pokriva operacije protiv Hezbolaha — dok Iran i Pakistan tvrde suprotno. Izraelski napadi u Libanu nisu prestali ni na dan pregovora; jedan napad na vladinu zgradu u Nabatiju odneo je 13 života iz državnih bezbednosnih snaga. Hezbolah je uzvratio raketama na sever Izraela.

Izraelski ambasador u Vašingtonu najavio je razgovore sa libanskim kolegom za narednu nedelju — ali odmah pojasnio da se neće razgovarati ni o kakvom prekidu vatre sa Hezbolahom.

Igra nerviranja na ivici ponora

Ovi pregovori nose ogroman međunarodni, neki bi rekli i civilizacijski ulog. Ormuski moreuz, kroz koji prolazi petina svetske sirove nafte, i dalje je blokiran — što hrani globalnu inflaciju i usporava ekonomiju. Ali i ne samo to. Prelamanje interesa vodećih nuklearnih sila upravo na geostrateškom području Irana, odnosno Zaliva, daje razlog za ozbiljnu zabrinutost.

Sve o tome možete saznati upravo – ovde.

U suštini, svaka pauza u destrukciji koju pravi, samo je delimično rezultat pritiska iz međunarodne zajednice. Šta je glavni razlog američkog „primirja“, saznajte iz linkova na kraju teksta. 

Uz samo dva mentalno očuvana lidera na jednoj strani, i, najblaže rečeno, „avanturiste“ na drugoj, nameće se pitanje da li je taj dvojac odgovornih spreman na toliko popuštanje šibadžiji avanturističkog duha na toj drugoj strani, odustajući pritom od zaštite sopstvenih vitalnih nacionalnih interesa?

Istovremeno, iranske nade da će dobiti ozbiljnog partnera sudaraju se sa Trampovom navikom da pregovore koristi kao produžetak pritiska, pa i iznenadnih napada, a ne kao pokušaj rešenja.

Sve dok jedna strana za pregovarački sto dolazi s golemim nepoverenjem sticanim kroz decenije, a druga strana provocira dok pregovarači jesu za stolom, a da pritom još nisu ni izgovorili prve rečenice — pravi mir ostaje neuporedivo dalje nego što to pregovaračka blizina sugeriše u Islamabadu.

Korisni linkovi

• Postoje samo tri odrasle osobe u svetu koje mogu obuzdati Trampa
• Hegset čisti Pentagon: Smenjeni generali koji su se protivili invaziji na Iran
• Trampova logoreja i potcenjivanje otpornosti Irana: Svaki rat bez jasnog izlaza uvek vodi ka diplomatiji
• Trampova “pauza” od 5 dana: obmana za kupovinu vremena za novu fazu rata protiv Irana
• Tramp pokušava da i druge gurne u rat sa Iranom – signal da mu ne ide kako je zamislio?
• Alarm u Izraelu: ponestaju presretači raketa – jedna noć odbrane guta milijardu dolara