Američki predsednik Donald Tramp u poslednjem trenutku odustao od pretnji razaranjem „iranske civilizacije“ – međunarodna zajednica, Papa, Pakistan, ali i dosad najoštriji stavovi Rusije i posebno Kine na jučerašnjoj sednici Savet bezbednosti UN, primorali su ga da napravi korak unazad.

Tramp na dočeku kovčega sa poginulim američkim vojnicima u Zalivu/Reuters/Nathan Howard

Samo sat-dva pre isteka sopstvenog ultimatuma, američki predsednik Donald Tramp objavio je dvonedeljno primirje sa Iranom i saopštio da je spreman da kao osnovu za pregovore prihvati iranski predlog od 10 tačaka. Bio je to drastičan zaokret čoveka koji je još jutros na društvenoj mreži Truth Social napisao da će „čitava jedna civilizacija večeras nestati, zauvek“. Pritisak koji je prethodnih dana stizao sa svih strana – od nezavisnih zemalja do Pekinga, pa čak i kroz izjavu samog pape – čini se da je bio iznenađujuće jak čak i za Trampa.

Jutarnja pretnja, večernji preokret

Tramp je danima postepeno pojačavao retoriku, preteći Iranu rušenjem mostova, elektrana i celokupne infrastrukture ukoliko Teheran ne pristane na američki diktat. Jutros je ta retorika dostigla vrhunac – objavom koja je šokirala i njegove najbliže saradnike. Kako navode izvori bliski Beloj kući, mnogi u predsednikovom okruženju pretnju su shvatili potpuno ozbiljno.

Ipak, već u večernjim satima Tramp je objavio da prihvata iranski predlog od 10 tačaka kao osnovu za dalje pregovore. „Primio sam predlog od Irana i verujem da može biti pouzdana osnova za pregovore“, napisao je na Truth Socialu. Ovo je već četvrti put da Tramp pomera ili povlači sopstvene rokove u vezi sa Iranom.

Srbija ’99 pod američkim rukovodstvom Bila Klintona, nije bila te sreće.

Pakistanski premijer i glavni posrednik, Šehbaz Šarif

Pakistan posredovao, dogovor stigao u poslednji čas

Ključnu ulogu u posredovanju odigrao je pakistanski premijer Šehbaz Šarif, koji je lično apelovao na Trampa i pozvao na produženje roka za dve nedelje. Tramp je potvrdio da je odluka o primirju doneta nakon razgovora sa Šarifom i pakistanskim feldmaršalom Asimom Munirom, napominjući da su strane „blizu zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma o dugoročnom miru sa Iranom i miru na Bliskom istoku“.

Iranski Savet bezbednosti otišao je korak dalje u saopštenjima, tvrdeći da su SAD navodno pristale i na isplatu odštete, ukidanje sankcija, povlačenje trupa sa Bliskog istoka – kao i na prepuštanje kontrole nad Ormuskim moreuzom Teheranu. Američka strana ove navode zasad nije zvanično potvrdila.

Papa Lav XIV/Domenico Stinellis/Ap

Svet osudio Trampove pretnje, ali i Papa – odahnuli i republikanci

Pre nego što je primirje objavljeno, međunarodna reakcija na Trampove pretnje bila je oštra i gotovo jednoglasna. Papa Lav, govoreći novinarima ispred rezidencije u Kastel Gandolfu, ocenio je da su pretnje nanošenjem masovnih šteta civilnom stanovništvu Irana „neprihvatljive“ i da mogu predstavljati kršenje međunarodnog prava. „Postoje svakako pitanja međunarodnog prava, ali, što je još važnije – ovo je moralno pitanje“, rekao je papa.

Senatori iz Trampove sopstvene Republikanske stranke tiho su izražavali nelagodu. Senator Ron Džonson izjavio je da se nada da je sve to „samo blef“, dodavši da „ne želi da vidimo kako rušimo civilnu infrastrukturu“ i da SAD „nisu u ratu sa iranskim narodom“. Usamljeni glas javnog neslaganja unutar kongresnih republikanaca bio je predstavnik Natanijel Moran, koji je direktno odgovorio na Trampov post: „Ne podržavam uništenje ‘čitave civilizacije’. To nismo mi.“

Kada je primirje konačno objavljeno, u Trampovom najbližem okruženju, uključujući i njegove najodanije saradnike – zavladalo je olakšanje. Mnogi su u satima pred objavu pretnju shvatali potpuno ozbiljno i strahovali od najgoreg. Čak ni unutar Republikanske stranke nije bilo jedinstva: Senatori iz Trampove sopstvene Republikanske stranke tiho su izražavali nelagodu. Senator Ron Džonson izjavio je da se nada da je sve to „samo blef“, dodavši da „ne želi da vidimo kako rušimo civilnu infrastrukturu“ i da SAD „nisu u ratu sa iranskim narodom“. Usamljeni glas javnog neslaganja unutar kongresnih republikanaca bio je predstavnik Natanijel Moran, koji je direktno odgovorio na Trampov post: „Ne podržavam uništenje ‘čitave civilizacije’. To nismo mi.“

Kongresni republikanci iako su pokazali nedostatak volje da Trampa zaustave institucionalno, olakšanje koje je u njihovim redovima zavladalo nakon objave primirja — govori samo za sebe.

Savet bezbednosti UN, Njujork

Kina i Rusija u Savetu bezbednosti: Oštra osuda SAD i Izraela

Na sednici Saveta bezbednosti UN koja je u senci dramatičnih zbivanja protekla u utorak, Kina i Rusija glasale su protiv nacrta rezolucije o bezbednosti plovidbe Ormuskim moreuzom, koji je podržalo jedanaest članica. Kolumbija i Pakistan su se uzdržali.

Kineski stalni predstavnik Fu Cong nije birao reči. Izjavio je da su SAD i Izrael bez odobrenja Saveta bezbednosti, i dok su pregovori bili u toku, izvršili vojne napade na Iran – što predstavlja „jasno kršenje Povelje UN i osnovnih normi međunarodnog prava“. Fu je američki nacrt rezolucije ocenio kao jednostran i opasan, upozorivši da bi u trenutku kada SAD otvoreno prete opstanku jedne civilizacije, eventualno usvajanje takvog teksta „poslalo krajnje pogrešnu poruku“.

„Ovo je rat koji se nikada nije smeo dogoditi“, rekao je Fu, dodavši da Kina snažno poziva SAD i Izrael da odmah prekinu ono što je nazvao „nezakonitim vojnim akcijama“. Kina i Rusija zajednički su podnele sopstveni nacrt rezolucije koji, kako je naglasio Fu, „objektivno i pravično poziva na dijalog, pregovore i poštovanje prava plovidbe“.

Si Đinping i Vladimir Putin, Peking/Sinhua

Šta dalje: singnal Vašingtonu iz Njujorka

Dvonedeljno primirje kupuje vreme – ali samo po sebi suštinski ne rešava ništa. Ormuski moreuz, kroz koji prolazi znatan deo svetske naftne trgovine, ostaje u centru spora. Rastuće cene goriva već pritiskaju obično američko stanovništvo, dok administracija insistira da je to kratkoročna pojava. Iako Republikanska partija načelno i dalje daje Trampu odrešene ruke – ipak, sve su češća pitanja, „kuda idemo“ i „koliko dugo još moramo da trpimo ovo?“

Odgovori na ta pitanja možda stignu već za dve nedelje iz Islamabada, mestu budućih pregovora. Do tada, na redu su unutrašnji podsmesi i kritike Trampu, posebno iz suparničkih redova usled izbora za Kongres koji slede krajem godine.

Lider demokratske manjine u Senatu, Čak Šumer, pozdravio je prekid vatre, ali istovremeno nije štedeo Trampa:“Drago mi je da se Tramp povukao i očajnički traži bilo kakvu izlaznu rampu iz svog smešnog hvalisanja“, napisao je Šumer na Ks.

Rusija i Kina napokon su se pokrenule sa nešto više žara u odbrani svog strateškog saveznika: najavile su veto na rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija — čiji je cilj zaštita komercijalnih brodova u Ormuskom moreuzu.

Nacrt teksta, o kojem je glasanje održano u utorak, predložio je Bahrein. 11 od 15 članova SB UN-a glasalo je za, a dva su bila uzdržana. Međutim, Rusija i Kina su jasno istakle da je ta mera pristrasna i protiv Irana, te kao takva — neprihvatljiva. Bio je to značajan pomak u odnosu na onu prvu rezoluciju koju je bila moralni slom UN, o čemu više možete saznati upravo — ovde.

Na kraju, usvojena značajno „razvodnjena“ rezolucija, ali i to je predstavljalo dovoljno jasan signal iz Njujorka 300 km udaljenom Vašingtonu.