USA TODAY

Četvoro astronauta krenulo je na najdalje putovanje sa ljudskom posadom od 1972. godine — i to ne da sleću, već da obiđu Mesec i vrate se živi. Ako uspeju, biće to najveća udaljenost na kojoj je ikad boravio čovek u svemiru. Iako su startovali sa raketom visokom čak 100 m, njihov boravak u kapsuli ne većoj od kombija, biće svojevrsni ogled funkcionisanja nebrojanih sistema za budućnost, a sami astronauti su sada klasični probni piloti ove misije.

Prvi čovek na Mesecu i njegova posada: Nil Armstrong, Majkl Kolins i Edvin Aldrin/Britannica

Samo 12 ljudi u istoriji hodalo je po Mesecu — i to je davno završeno

Pre nego što razumemo šta je Artemis II, važno je podsetiti se na jednu retko pominjanu činjenicu. Od ukupno 17 misija programa Apolo, samo 6 je uspešno sletelo na Mesec — između 1969. i 1972. godine.

Svaka je nosila dvoje astronauta na površinu, što znači da je kroz celu istoriju čovečanstva tačno 12 ljudi hodalo po Mesecu.

Poslednji je bio američki astronaut Judžin Sernan, u decembru 1972, u sklopu misije Apolo 17. Nakon toga — tišina. Misije su otkazane jer je splasnula trka sa Sovjetskim Savezom, a nastavak programa bio je jednostavno preskup da bi se politički opravdao. Mesec je na pola veka ostao bez ljudskog prisustva.

Posada Artemis II/foto: Kris O’Mira/Ap

Artemis II ne sleće — to je probni let oko Meseca

Uprkos onome što pojedini mediji sugerišu, Artemis II ne sleće na Mesec. Ova misija je orbitalni probni let: svemirski brod Orion priletiće pored Meseca na udaljenosti od oko 6.500 kilometara, obići ga i vratiti se na Zemlju. Ako bude uspešan, taj let će biti najveća udaljenost na kojoj je ikada boravio čovek u svemiru.

U noći 2. aprila, raketa Svemirski lansirni sistem (SLS) sa svemirskim brodom Orion lansirana je sa podloge 39A Svemirskog centra Kenedi na Floridi. Na brodu su četvoro astronauta: Rid Vajzman, Viktor Glouver i Kristina Koh iz NASA-e, te Džeremi Hansen iz Kanadske svemirske agencije.

Deset dana u prostoru veličine kombija

Unutrašnjost kapsule Orion nije veća od putničkog kombija. U tom prostoru, četvoro astronauta provešće deset dana — spavaće, jesti, raditi i obavljati sve životne potrebe dok se brod kreće prema Mesecu i natrag. Ovo nije udobno krstarenje — to je test fizičke i psihičke izdržljivosti, ali i svakog tehničkog sistema koji će jednog dana nositi ljude do lunarnog tla.

Misija se završava sletanjem kapsule u Tihi okean.

Artemis I je već pokazao slabost — i to se nije zaboravilo

Probni let bez posade Artemis I, 2022. godine, otkrio je termičku slabost oklopa svemirskog broda Orion pri povratku u Zemljinu atmosferu. Ta mana nije u potpunosti otklonjena pre ovog leta. Artemis II tako nije samo naučni poduhvat — on je suštinski riskantan let sa živim ljudima na brodu, i svi u NASA-i to dobro znaju.

Odlaganja, kvarovi i istrajan povratak

Misija je prvobitno planirana za 2023. godinu, potom pomerana na 2025, pa na 2026 — ali ni ta godina nije prošla bez komplikacija. U februaru je otkriveno curenje tečnog kiseonika u centralnom bloku rakete, iste nedelje i kvar na zemaljskim sistemima za snabdevanje tečnim vodonikom. U martu je identifikovan problem sa kablom za napajanje na glavnoj fazi SLS-a. Svaki kvar zahtevao je vreme i pomicao datum lansiranja.

Svemirski centar „Kenedi“, NASA

Nova NASA strategija: Boing u drugom planu, Spejseks preuzima

Misija Artemis III, koja je trebalo da uključuje sletanje na površinu Meseca, otkazana je u dosadašnjem obliku. Umesto toga, NASA za 2027. planira demonstracionu misiju pristajanja Oriona sa lunarnim lenderima u niskoj Zemljinoj orbiti, a pravo sletanje astronauta na Mesec planira se za 2028, u sklopu misije Artemis IV.

Krupna promena tiče se i same rakete. SLS — jednokratna i skupa raketa čiji je vodeći proizvođač Boing — ustupiće mesto višekratnom Staršipu kompanije Spejseks za transport Oriona do Meseca. SLS bi i dalje lansirao Orion u Zemljinu orbitu, ali tu bi se njegova uloga završavala. Šef NASA-e Džared Ajzakman veruje da će do misije Artemis V rakete Staršip i Nju Glen (kompanije Blu Oridžin) u potpunosti preuzeti ulogu SLS-a — uz znatno niže troškove za poreske obveznike.

Gejtvej otpada, lunarna baza ostaje cilj

NASA obustavlja i rad na stanici Gejtvej — međunarodnoj svemirskoj stanici planiranoj u blizini Meseca — i fokus prebacuje na infrastrukturu direktno na lunarnoj površini. Američka strana pokrivala je oko 40 odsto troškova projekta, dok je ostatak trebalo da obezbede međunarodni partneri, uključujući Evropsku svemirsku agenciju. Ta promena direktno pogađa evropske partnere koji su već uložili resurse.

Trka sa Kinom: ko će prvi sleteti na Mesec u 21. veku

Ajzakman ne krije ambicije: cilj je da SAD slete na Mesec pre Kine. Kina je zvanično najavila sletanje čoveka na Mesec do 2030. i nije odustala od tog plana. Lin Siksjang, zamenik šefa kancelarije za svemirske letove sa ljudskom posadom Narodne Republike Kine, potvrdio je taj raspored još u oktobru 2024.

Artemis II tako nije samo misija — to je prekretnica za novu trku za osvajanje Meseca, 50 godina kasnije.