Bil Gejts je promenio mišljenje. Čovek koji je pre samo tri godine tvrdio da će veštačka inteligencija doneti "podnošljivu" tranziciju na tržištu rada, sada upozorava da je AI prešla opasne granice u biologiji, sajber-bezbednosti, intelektualnim zanimanjima i ljudskim odnosima — i da preti prava ekonomska katastrofa.

Gejtsov preokret: od "podnošljivo" do "suludo"

U razgovoru za Semafor, Gejts je opisao stanje šoka u kojem se nalazi otkako je shvatio da je, kako kaže, jedan od retkih koji glasno priznaje razmere problema. Pre tri godine pisao je da će prelazak biti "grbav", ali upravljiv, i da će tehnologija ljudima pomoći da rade efikasnije. Danas tvrdi suprotno: broj poslova će biti drastično manji nego danas, brzina napretka AI je nadmašila svaku sposobnost vlada i tehnoloških lidera da adekvatno reaguju.

"Zapanjen sam što sam ja taj koji prvi kaže: ovo je ludo, ovo je suludo", rekao je Gejts, dodajući da ga najviše pogađa tišina koja vlada među onima koji bi trebalo da reaguju.

Nije brzina — problem je obuhvat

Gejtsova teza se razlikuje od uobičajenog narativa o "brzoj revoluciji koja preplavljuje tržište". On tvrdi da ga zapravo ne brine tempo promena, već njihova širina: gotovo da ne postoji zanimanje koje AI neće dotaći, a u većini profesija ljudi će, prema njegovoj proceni, na kraju biti daleko lošiji od mašine koja obavlja isti posao.

"Nije stvar u tome što je brzina drugačija, već u tome što je obuhvat ono što ovaj trenutak čini potpuno jedinstvenim u evolucionoj istoriji", poručio je Gejts.

Čak i ako usvajanje tehnologije potraje, kumulativni efekat će, po njegovom mišljenju, biti toliko širok da će ukupan udar na tržište rada biti ogroman — bez obzira na to koliko postepeno se odvijao.

Ni vlade, ni filantropija, ni industrija same neće rešiti problem

Gejts je jasan po pitanju ko treba da preuzme odgovornost — i ko sigurno neće moći sam da reši krizu. Filantropija, uključujući i njegovu sopstvenu fondaciju, najveću na svetu, prema njegovim rečima jednostavno nema kapacitet: državni budžeti su dvadeset puta veći od ukupne svetske filantropije, dok njegova fondacija raspolaže sa "svega" deset milijardi dolara godišnje.

Ni privatni sektor, tvrdi Gejts, nije adekvatno opremljen — kompanije koje grade najnaprednije modele nisu ljudi koji se bave politikom, i imaju izvestan otpor prema otvorenom govoru o negativnim stranama sopstvenih proizvoda. Odgovornost, po njemu, mora da preuzme država.

Rezervisano za ljude — i porez na robote

Među konkretnim predlozima koje Gejts iznosi je uvođenje takozvanih "za ljude rezervisanih" zanimanja — poslova koji bi zakonom ostali u ljudskim rukama čak i kada bi mašine mogle da ih obavljaju efikasnije. Drugi predlog je oporezivanje AI računarskih resursa i robota, po uzoru na to kako se već oporezuje ljudski rad kroz doprinose — dok roboti, kako kaže, danas ne plaćaju nikakav ekvivalent socijalnog osiguranja, što poreski sistem čini, njegovim rečima, "vrlo pro-robotskim".

Gejts takođe upozorava da kompanije koje danas grade najuticajnije AI modele ne moraju nužno biti i one koje će ubrati najveći deo stvorenog bogatstva — poredeći situaciju sa optičkim vlaknima i diskovnom memorijom, tehnologijama koje su promenile svet, a da pritom nisu stvorile jasnu klasu pobednika.

Podaci još ne potvrđuju najgori scenario

Vredi napomenuti da trenutni podaci ne idu u prilog Gejtsovom najcrnjem predviđanju o masovnom gubitku poslova. Prema proceni MMF-a, AI bi mogla da utiče na skoro 40 odsto poslova globalno, odnosno 60 odsto u razvijenim ekonomijama. Istraživači sa Stanforda nisu pronašli dokaze o masovnom gašenju radnih mesta na nivou cele ekonomije, već pad zapošljavanja od 19 odsto kod mladih između 22 i 25 godina u zanimanjima najviše izloženim AI — uglavnom kroz smanjeno novo zapošljavanje. Jejlova Budget Lab istraživačka jedinica za sada nije uočila jasan trag AI uticaja na tržište rada. Sam Gejts priznaje da je njegovo upozorenje prognoza, a ne čitanje trenutnih podataka o zaposlenosti.

Ono što Gejtsovu poziciju čini posebno upečatljivom jeste da dolazi od čoveka koji nema finansijski motiv da uzbunjuje javnost — i koji otvoreno priznaje da cilj čovečanstva nije ekonomska optimizacija, već nešto što tržište samo po sebi ne može da isporuči. Ne propustite naše Korisne linkove i saznajte sve ono što na drugom mestu nećete moći.