Dok tvorci veštačke inteligencije i sami sve češće i sve glasnije upozoravaju na opasnosti koje ta tehnologija sa sobom nosi, a koju su stvorili, američki predsednik Donald Tramp i dalje smatra da niko ne treba da mu drži lekciju o bezbednosti. Po njemu, jedini gard-rejl ("sigurnosna ograda") koji je AI-ju ikada bio potreban jeste – on sam.

Jedini gard-rejl koji mu treba

Tramp je u ponedeljak nastavio da umanjuje potrebu za regulacijom veštačke inteligencije, poručivši na svojoj mreži Truth Social da je jedini gard-rejl koji je tehnologiji potreban "SNAŽAN I PAMETAN (visok IQ!) PREDSEDNIK". Upozorenja tehnoloških lidera da bi AI mogao da predstavlja pretnju čovečanstvu odbacio je kao "prevaru".

Prema pisanju CNN-a, Trampovo očigledno nemarno shvatanje bezbednosti veštačke inteligencije zabrinjava čak i pojedine zvaničnike unutar Bele kuće.

Demokratski kandidati za predsedničke izbore 2028. pokušavaju da se profilišu nasuprot Trampovom oduševljenju veštačkom inteligencijom, preneo je Semafor. Ipak, samo dvoje potencijalnih kandidata do sada je podržalo zakon koji bi zaustavio izgradnju novih hiperskalarnih centara podataka, što pokazuje koliko malo saglasnosti postoji među zakonodavcima o tome kako uopšte pristupiti ovom problemu.

Kad i sami tvorci AI traže usporavanje

Dok Tramp odbacuje upozorenja kao prevaru, akcije kompanija povezanih sa veštačkom inteligencijom širom sveta pale su u ponedeljak, nakon što su vodeći lideri iz te industrije podržali oprezniji pristup razvoju najnaprednijih modela. Majkrosoft se pridružio Openaiju, Antropiku i SpejsIks AI-ju u pozivu na obazriviji pristup, što je kod investitora podstaklo strah da bi manja ulaganja u računarsku infrastrukturu mogla da uspore globalni investicioni bum koji trenutno pokreće tržišta.

Analitičari Dojče banke ocenili su da je konkurentska trka između kompanija i država i dalje intenzivna i da je teško zamisliti da bi firme dobrovoljno usporile dok rivali nastavljaju da guraju napred. Generalni direktor Majkrosoft AI-ja Mustafa Sulejman poručio je da moraju da nastave razvoj, ali "uz malo više opreza i pažnje".

Openai je za sada isključio mogućnost izlaska na berzu ove godine, dok Antropik ide u suprotnom pravcu – kompanija je investitore obavestila da očekuje drugi uzastopni profitabilan kvartal.

Ostatak sveta ne razmišlja o usporavanju

Dok se u Americi vodi rasprava o egzistencijalnim rizicima veštačke inteligencije i potrebi regulacije, druge zemlje usmeravaju napore na to da uhvate korak sa Sjedinjenim Državama. Kina, prema pisanju Volstrit džornala, AI trku vidi kao ključno strateško bojište sa SAD, a vodeće kineske laboratorije fokusirane su na razvoj modela čije bi mogućnosti dostigle najnapredniju američku tehnologiju.

Nemačka je u ponedeljak poručila da obustavljanje razvoja veštačke inteligencije nije "održiva opcija" za Evropu, navodeći da su neophodna dalja istraživanja i testiranja radi postizanja "digitalnog suvereniteta". Australija, s druge strane, vodi razgovore o tome da ugosti Openai-jeve centre podataka za obuku modela, sa ciljem da Kanbera stekne uticaj na globalni razvoj ove tehnologije.

Ko veruje da vlada može odgovorno da reguliše AI?

Podaci pokazuju upadljiv jaz u poverenju: dok u Singapuru čak 81 odsto građana veruje da vlada može odgovorno da reguliše AI, u Sjedinjenim Državama – zemlji u kojoj se upravo vodi najintenzivnija rasprava o riziku ove tehnologije – tek 31 odsto građana ima isto poverenje, najniže od svih zemalja na listi.

Slika koja se pomalja iz svih ovih dešavanja gotovo je paradoksalna: dok sami tvorci veštačke inteligencije – kompanije koje najbolje razumeju sopstvenu tehnologiju – otvoreno pozivaju na oprez, čovek sa najviše moći da tu regulaciju sprovede u Sjedinjenim Državama ubeđen je da je jedini gard-rejl koji je ikada bio potreban – on sam. Ironično, upravo u toj zemlji građani najmanje veruju da će regulacija uopšte biti sprovedena kako treba.