Ambasador Ruske Federacije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko poručio je u intervjuu za RT Balkan da će zvanična Moskva nastaviti saradnju sa Srbijom bez obzira na to koja opcija bude odnela pobedu na predstojećim vanrednim izborima, naglasivši da je za Rusiju jedino merodavna volja srpskih birača. I dok se u diplomatskim krugovima pomno prati rasplet na političkoj sceni u Beogradu, izjava ruskog diplomate ponovo stavlja u prvi plan pitanje koje je za Moskvu postalo apsolutni prioritet — očuvanje doslednogstava Srbije o neuvođenju sankcija Ruskoj Federaciji.
Gostujući na medijskoj platformi RT Balkan, Bocan-Harčenko je naglasio da se Moskva ni na koji način ne meša u unutrašnje političke procese u Srbiji i da je izborni proces isključiva stvar domaćih institucija i građana.
Moskva prihvata izbornu volju: Poruka zvaničnog Beograda i diplomatije
„Nećemo ulaziti u unutrašnje stvari, biće nam prihvatljiv izbor srpskog naroda”, podvukao je Bocan-Harčenko, ističući da je Rusija spremna za nastavak i produbljivanje bilateralnih odnosa sa bilo kojom garniturom koja bude formirala novu vladu nakon izbornog izjašnjavanja.
U opsežnom razgovoru, ruski ambasador se osvrnuo na nekoliko ključnih dimenzija srpsko-ruskih odnosa u tekućem geopolitičkom trenutku:
Očekivanje kontinuiteta po pitanju sankcija: Zvanični predstavnik Moskve izrazio je uverenje da će principijelan stav Srbije protiv uvođenja kaznenih mera Rusiji ostati nepromenjen i nakon formiranja novih organa vlasti, ocenivši da takva politika odražava većinsku volju građana Srbije.
Očuvanje energetske i ekonomske saradnje: Bocan-Harčenko je istakao značaj stabilnih isporuka energenata i nastavka zajedničkih privrednih projekata, ocenivši da dosadašnji mehanizmi saradnje daju čvrstu osnovu za budući period bez obzira na eksterne pritiske.
Podrška u međunarodnim organizacijama: Ruski diplomata je potvrdio da stav Moskve u pogledu Kosova i Metohije i poštovanja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN ostaje nepromenjen, te da Rusija nastavlja da pruža podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije.
Zašto su sankcije važno unutrašnjepolitičko pitanje za Kremlj?
Ruski državni vrh je već na početku sukoba u Ukrajini i startovanja oštrih i beskonačnih sankcija zapadnih zemalja i njihovih satelita Rusiji — uvođenje sankcija odredio kao svojevrsni granični prelaz: ko je uveo sankcije dobija rampu i status neprijatelja, dok svi oni koji to nisu učinili, mogu očekivati blagodeti u međusobnoj saradnji, posebno kada su u pitanju ruski energenti.
Upravo zbog njih, ruska strana je očekivala da će deo Zapada ustuknuti pred tom pretnjom, imajući u vidu da je za zapadni svet novac više od vere, a jeftina proizvodnja za skupu prodaju — važnija od svega. Međutim, nije se dogodilo. Zbog svega, analitičari ukazuju da insistiranje ruskih medija i zvaničnika na temi sankcija iz Beograda ima daleko dublji značaj od same ekonomije. Dok je ukupna godišnja trgovinska razmena između Srbije i Rusije prilično skromna spram mogućnosti i jedva prelazi dve milijarde evra, politička težina ovog pitanja za unutrašnju rusku upotrebu postala je nemerljiva.
Za predsednika Vladimira Putina i politički vrh u Kremlju, činjenica da jedna evropska zemlja i kandidat za članstvo u EU istrajava u odbijanju sankcija, predstavlja ključan dokaz pred sopstvenom javnošću da Rusija nije u potpunoj izolaciji na evropskom kontinentu i da Rusija ima prijatelje i na toj strani. To daje snažan retorički adut ruskoj državnoj propagandi, zbog čega neuvođenje sankcija od strane Srbije dobija prvorazredni značaj u ruskim medijima, često iznad realnih ekonomskih pokazatelja. Ali, takve okolnosti koriste i zvaničnom Beogradu, na drugoj strani.
Reakcije na političkoj sceni: Stav Studentske liste i opoziciona podela
Pitanje sankcija i poruke ruskog ambasadora odjeknule su i na domaćoj političkoj sceni, gde su se oko ovog pitanja jasno profilisale različite političke opcije. Posebnu pažnju privukao je stav Studentske liste (Studenti u blokadi), koji su se decidno izjasnili protiv uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji, naglašavajući da se zalažu za očuvanje neutralne pozicije i samostalne spoljne politike.
Ovakav stav Studentske liste naišao je na negodovanje pojedinih proevropskih političkih aktera, poput Pokreta slobodnih građana (PSG), čime su se jasno pokazale razlike u geostrateškom usmerenju unutar opozicionog korpusa. Ovo je tim pre značajnije jer se čini da je PSG nastojao da preko svog podmlatka među studentima izvrši određeni uticaj, u skladu sa svojom bezuslovnom probriselskom politikom. Da takva politika nije u fokusu Studenata u blokadi, u više navrata je potvrdio i prvi na Studentskoj listi dr Ilija Srdanović, ističući da pristupanje EU nije njihov prioritet, već stvaranje slobodnog i demokratskog društva uz poštovanje Ustava Republike Srbije.
S druge strane, ambasador Bocan-Harčenko je konstatovao da stavovi koji dolaze od strane studenata i šire javnosti samo potvrđuju njegove procene da među građanima Srbije postoji snažno protivljenje sankcijama, što Moskva vidi kao garanciju da će buduća vlast zadržati dosadašnji kurs.
Predstojeći izbori u Srbiji tako dolaze u trenutku kada se pitanje odnosa prema Moskvi prepliće sa unutrašnjim političkim borbama. Dok zvanična Moskva javno šalje poruke o prihvatljivosti bilo kojeg izbornog ishoda, pažljivo praćenje svakog signala iz Beograda pokazuje da je očuvanje statusa Srbije kao jedine evropske zemlje van režima sankcija pitanje od prvorazrednog značaja za političke interese Kremlja.
Autor teksta: Ozna Vesti
