U trenutku kada se evropska bezbednosna arhitektura nalazi pod najtežim pritiskom u poslednjih nekoliko decenija, Velika Britanija je povukla potez koji u geopolitičkim krugovima izaziva podeljene reakcije — ponudila je sopstveni „nuklearni kišobran” devet evropskih zemalja članica Združenih ekspedicionih snaga (JEF), Finskoj, Švedskoj, Norveškoj, Danskoj, Islandu, Holandiji i baltičkim država Estoniji, Letoniji i Litvaniji. I dok medijski izveštaji i zvaničnici u Londonu ovu inicijativu predstavljaju kao ključno dodavanje „trećeg stuba” regionalne odbrane u okviru JEF saveza, dublja vojno-analitička procena ukazuje da je u pitanju pre svega političko demonstriranje mišića i pumpanje balona za unutrašnju i evropsku javnost, budući da su britanski nuklearni kapaciteti neuporedivi sa arsenalima SAD ili Rusije.
Inicijativa, o kojoj su naveliko izvestili finski i britanski mediji pozivajući se na izjave vojnog vrha u Londonu, predviđa da britanske strateške podmornice na atomski pogon i njihove rakete postanu osnova odvraćanja za severne i baltičke partnere. Očekuje se da pakt o ovoj vrsti zaštite bude zvanično potpisan u novembru u Oslu.
Realni kapaciteti Londona: Šta zapravo čini britanski nuklearni štit?
Iako najava ponude nuklearnog kišobrana zvuči zvučno na papiru i u medijskim naslovima, brojke i tehničke specifikacije britanskog nuklearnog programa pokazuju jasna ograničenja u poređenju sa vodećim svetskim silama.
Uvid u strukturu i potencijal britanskih nuklearnih snaga otkriva nekoliko ključnih tačaka koje oslikavaju stvarni domet ove ponude:
Monotematski arsenal bez „trijade”: Za razliku od Sjedinjenih Američkih Država i Ruske Federacije, koje raspolažu potpunom nuklearnom trijadom (kopneni silosi i mobilni lanseri, strateški bombarderi i podmornice), Velika Britanija poseduje isključivo pomorsku komponentu svedenu na sistem Trident II (D5).
Svega 225 bojevih glava: Prema zvaničnim procenama, Ujedinjeno Kraljevstvo raspolaže sa ukupno oko 225 nuklearnih bojevih glava, od kojih je u svakom trenutku operativno i spremno za upotrebu manje od 120. Radi poređenja, Ruska Federacija i SAD raspolažu sa po više od 5.500 do 6.000 nuklearnih bojevih glava.
Flota od samo četiri podmornice: Celo britansko nuklearno odvraćanje oslanja se na četiri podmornice klase Vanguard. Prema taktičkim protokolima, uvek se samo jedna podmornica nalazi na patroli u okeanu, dok su ostale na održavanju, u trenažnom procesu ili u luci, što pruža izuzetno uzak manevarski prostor u slučaju masovne globalne krize.
Tehnološka zavisnost od Vašingtona: Same balističke rakete Trident Britanija iznajmljuje iz zajedničkog fonda sa SAD i održava ih u američkim bazama, što znači da je samostalnost Londona u eventualnoj upotrebi ovog oružja pod velikim znakom pitanja bez saglasnosti Vašingtona.
Geopolitičke poruke i porast napetosti
Predlog Londona dolazi u trenutku kada pojedine evropske zemlje traže dodatne slojeve bezbednosti izvan tradicionalnih mehanizama Člana 5 NATO ugovora, posebno u svetlu političkih nesigurnosti oko budućeg kursa Bele kuće. Slične inicijative pokretala je i Francuska, nudivši razgovore o evropskom nuklearnom odvraćanju baziranom na svojim snagama.
Upravo zbog toga mnogi vojni i politički posmatrači ističu da ponuda britanskog kišobrana Finskoj i baltičkim državama predstavlja pre svega politički manevar za jačanje uticaja Ujedinjenog Kraljevstva na pomorskom prostoru severne Evrope. S obzirom na skromne razmere britanskog nuklearnog arsenala, reč je o simboličnom pokrivanju i retoričkom balonu kojim se britanskoj javnosti sugeriše uloga vodeće vojne sile na zapadu Evrope, dok stvarna moć nuklearnog odvraćanja zapadnog bloka i dalje u potpunosti počiva na potencijalu Sjedinjenih Američkih Država.
Korisni linkovi
- Englezi sumnjiče Iran: u englesko selo poslati totalni amateri – sa tri džipa noću u selo u kojem svako poznaje svakog?
- Britanska uzdržanost u ratu protiv Irana – mnogo razloga protiv, a gotovo nijedan za
- Starmerov samit 35 zemalja bez Amerike — kraj epohe apologetskog transatlantizma
- Putin sa krstarice „Varjag“ poručuje Zapadu: „Ako dirnete naše brodove — odgovorićemo gde god poželimo“
- Estonija iznenada odustaje od presretanja ruske „flote u senci“
Autor teksta: Ozna Vesti
