London nije poslao nosač aviona u zonu sukoba dok SAD i Izrael nastavljaju agresiju na Iran. Iza britanske uzdržanosti stoji nekoliko važnih momenata: politički spor sa Vašingtonom, unutrašnji društveni faktori, odnosi sa Kinom i realna ograničenja britanske vojne moći.

Tramp i Starmer/Moneycontrol

Promene u dosadašnjim odnosima zapadnih saveznika – bezuslovnost dobija zadršku

Odluka Londona da odustane od slanja nosača aviona u zonu sukoba na Bliskom istoku otvorila je mnogo šire pitanje od same vojne logistike. U diplomatskim krugovima sve glasnije se govori da potez britanske vlade otkriva duboke pukotine unutar zapadnog savezništva u trenutku kada eskalacija između Sjedinjenih Država, Izraela i Irana ulazi u opasnu fazu.

Prema informacijama koje su procurile u međunarodne medije, britanska vlada je obustavila planirano raspoređivanje nosača aviona HMS Prince of Wales u region Persijskog zaliva. Ovaj brod trebalo je da bude centralni deo pomorske udarne grupe Kraljevske mornarice, čime bi zvanični London demonstrirao vojnu podršku operacijama koje predvode SAD i Izrael protiv suverene Islamske Republike Iran.

Iako London formalno nije proglasio povlačenje iz operacija u regionu, činjenica da ključni simbol britanske pomorske moći neće biti poslat na front otvorila je raspravu: da li se Velika Britanija zapravo distancira od rata?

Trampov pritisak i diplomatsko poniženje

Jedan od neposrednih povoda za britansku rezervisanost bila je javna polemika između premijera Keir Starmera i američkog predsednika Trampa.

Tramp je, u više javnih nastupa, ironično komentarisao britansku (ne)spremnost da se uključi u operacije protiv Irana, sugerišući da London pokušava da se priključi sukobu tek kada su ključne bitke već dobijene. Takve izjave su u evropskim diplomatskim krugovima doživljene kao neuobičajeno grubo javno potcenjivanje jednog od najbližih američkih saveznika.

U Londonu su ove poruke izazvale nezadovoljstvo i dodatno ojačale argumente onih koji smatraju da Velika Britanija ne bi trebalo automatski da prati svaku američku vojnu inicijativu.

U pozadini se ponovo otvorilo staro pitanje tzv. „posebnog odnosa“ između Londona i Vašingtona – odnosa koji je decenijama predstavljao stub zapadne bezbednosne arhitekture.

Ulica Dauning 10, sedište britanskog premijera, London

London ipak nije potpuno van sukoba

Iako nije poslao nosač aviona, London nije potpuno odsutan iz regionalnih operacija.

Britanske snage trenutno učestvuju u nizu defanzivnih aktivnosti širom regiona: britanski borbeni avioni učestvuju u presretanju dronova i projektila, snage protivvazdušne odbrane raspoređene su na Kipru, prevashodno u čuvanje sopstvenog neba (suverena teritorija GB na Kipru), o čemu sve možete saznati upravo ― ovde.

Takođe, britanske baze služe kao logistička podrška određenim američkim operacijama, i britanske pomorske jedinice patroliraju delovima šireg regiona kako bi zaštitile trgovačke rute. Drugim rečima, Velika Britanija pokušava da napravi razliku između direktnog učešća u ofanzivnim napadima na Iran i defanzivne zaštite savezničkih baza i pomorskih puteva.

Ta razlika možda deluje suptilno, ali je politički izuzetno važna za vladu u Londonu.

Iranska dijaspora kao politički faktor

Još jedan element koji utiče na britansku strategiju retko se javno pominje, ali je dobro poznat u političkim krugovima: iranska dijaspora u Velikoj Britaniji.

London je dom jedne od najvećih iranskih zajednica u Evropi. Ta zajednica je politički raznolika – dok deo emigracije podržava promenu vlasti u Teheranu, drugi deo oštro se protivi zapadnoj vojnoj intervenciji protiv svoje zemlje.

U situaciji kada se u evropskim gradovima već održavaju protesti protiv rata, britanska vlada mora da vodi računa o mogućim društvenim tenzijama unutar sopstvene zemlje.

Starmer i Đinping, Peking/Sinhua

Peking u pozadini britanske kalkulacije

U geopolitičkoj pozadini ove krize nalazi se i faktor koji se često zanemaruje: Kina.

Premijer Starmer je nedavno pokrenuo proces obnove političkih i ekonomskih odnosa sa Kinom nakon skoro decenije zahlađenja, o čemu sve možete saznati upravo ― ovde. Ovaj diplomatski proces tek je počeo da daje prve rezultate.

Istovremeno, Iran je jedan od ključnih strateških partnera Pekinga na Bliskom istoku, posebno kroz energetske i infrastrukturne projekte.

Otvoreno britansko učešće u ratu protiv Irana moglo bi da naruši, pa i potkopa tek obnovljene odnose između Londona i Pekinga koji ima jasan strateški interes u Iranu.

Energetska i ekonomska ranjivost

Britanski stratezi takođe imaju u vidu energetsku realnost. Velika Britanija danas raspolaže relativno ograničenim rezervama gasa i u velikoj meri zavisi od uvoza energenata i globalne stabilnosti pomorskih ruta.

Svaka eskalacija u Persijskom zalivu ili u Ormuskom moreuzu mogla bi da izazove ozbiljan poremećaj na tržištu energije – što bi imalo direktne posledice i po britansku ekonomiju ionako uzdrmanu rusko-ukrajinskim sukobom.

Kraljevska mornarica GB

Stanje britanske mornarice

Postoji i praktičan vojni faktor.

Britanska mornarica danas raspolaže ograničenim brojem velikih borbenih brodova. Slanje nosača aviona HMS Prince of Wales u potencijalno dugotrajan rat predstavljalo bi veliki strateški rizik.

Dok je drugi britanski nosač aviona na remontu, London mora da vodi računa o očuvanju sopstvene pomorske ravnoteže. Tu je i njihovo permanetno, nategnuto i iscrpljujuće logističko podupiranje Ukrajine u sukobu sa Rusijom. Britanski avioni, bespilotne letelice i brodovi, krstare u rejonu Crnog mora pružajući maksimum podrške Kijevu u odupiranju ruskim snagama. Za još jedno, pa i ozbiljnije i dublje uključivanje britanskih snaga u Trampov doživljaj sveta ― za tako nešto jednostavno nema iole ozbiljnijih raspoloživih kapaciteta.

Iran se priprema za dug sukob

U međuvremenu, iz Teherana stižu poruke koje nagoveštavaju spremnost za dugotrajnu konfrontaciju sa Zapadom.

Iranski diplomata Kamal Karazi poručio je da Iran ne namerava da popusti pod spoljnim pritiskom i da je spreman na dug rat ako to bude potrebno.

Takve izjave dodatno povećavaju zabrinutost da bi sukob mogao da preraste u širi regionalni rat koji bi zahvatio veći deo Bliskog istoka.

Nova realnost zapadnog savezništva

Sve ove okolnosti zajedno stvaraju novu političku realnost.

Dok SAD i Izrael nastavljaju vojnu kampanju protiv Irana, Velika Britanija pokušava da balansira između lojalnosti savezništvu ― i zaštite sopstvenih interesa.

Za sada, strategija Londona može se opisati kao ograničeno učešće bez suštinskog ulaska u rat.

Međutim, za očekivati je da se ne završi na tome, te da će se pritisak na britansku vladu povećavati kako sukob bude eskalirao, posebno u slučaju da učinak brutalnog napada na Iran  ipak ostane ograničen.

Ako se rat proširi ili ako pomorske rute u Persijskom zalivu budu ozbiljno ugrožene, London će možda morati da donese čak mnogo težu odluku nego što bi bila ona o slanju svog jedinog  operativnog nosača aviona.

Sve o tome zašto je napadnut Iran možete saznati upravo – ovde.