Posle višemesečne institucionalne blokade, četvoro članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), koji su krajem prošle godine podneli ostavke pre nego što su stupili na dužnost, saopštili su da će ipak preuzeti svoje mandate i učestvovati u radu tog tela.

Nakon autentičnog tumačenja zakona promenili odluku, ali poručuju da odgovornost za krizu regulatora ostaje na vlasti

Odluku su doneli nakon što je Narodna skupština usvojila autentično tumačenje člana 18 Zakona o elektronskim medijima, kojim je precizirano da njihove ranije ostavke nisu proizvele pravno dejstvo, jer mandat nije ni počeo.

Reč je o Dubravki Valić Nedeljković, Iri Prodanov Krajišnik, Milevi Malešić i Rodoljubu Šabiću, koji su zajedničko obrazloženje svoje odluke uputili javnosti.

Nova pravna situacija promenila odluku

Kako navode, u Savet REM-a izabrani su u novembru prošle godine, ali su mesec dana kasnije odustali od funkcija zbog načina na koji je tekao postupak izbora članova tog regulatornog tela.

Ističu da je usvajanjem autentičnog tumačenja zakona nastala nova pravna situacija. Prema tom tumačenju, mandat člana Saveta može da prestane ostavkom samo ukoliko je prethodno i započeo, a pošto oni nikada nisu stupili na dužnost, nisu učestvovali u radu Saveta niti ostvarivali prava koja iz funkcije proizlaze, njihove ostavke nisu mogle da imaju pravno dejstvo.

Zbog toga su odlučili da prihvate mandate i uključe se u rad REM-a.

Odgovornost za blokadu pripisuju vlasti

Četvoro budućih članova istovremeno poručuju da njihova odluka ne menja stav o uzrocima višemesečne blokade rada REM-a.

U saopštenju navode da odgovornost za nefunkcionisanje Saveta i višemesečno odlaganje njegovog formiranja snosi vlast, koja je, kako ocenjuju, tek poslednjih nedelja intenzivirala rešavanje problema, između ostalog i pod pritiskom Evropske unije.

Podsećaju da je skupštinski Odbor za kulturu i informisanje krajem juna obustavio postupak izbora jednog člana Saveta iz reda nacionalnih saveta nacionalnih manjina i pozvao ih da preuzmu funkcije.

Ne odustaju od kritika dosadašnjeg postupka

Potpisnici pisma navode da i dalje smatraju da je način na koji je vođen prethodni izborni postupak bio sporan, zbog čega su i podneli ostavke. Posebno ističu da su pozdravili odustajanje od, kako navode, favorizovanja jednog kandidata, koje je bilo neposredan povod za njihov raniji potez.

Objašnjavaju da su prvobitno odbili poziv da se vrate u Savet, jer su smatrali da je stav skupštinskog odbora, prema kojem njihove ostavke nisu važeće zato što ih parlament nije konstatovao, bio suprotan Zakonu o elektronskim medijima.

Međutim, nakon usvajanja autentičnog tumačenja zakona ocenili su da su okolnosti promenjene i da bi novo odbijanje funkcije moglo da bude iskorišćeno za prebacivanje odgovornosti za nastavak blokade REM-a na njih i organizacije koje su se zalagale za zakonit izbor članova Saveta.

REM bio bez punog sastava mesecima

Savet REM-a trebalo je da bude formiran još krajem prošle godine, kada je Narodna skupština izabrala osam od devet članova. Međutim, izbor devetog člana iz reda nacionalnih manjina nije završen, nakon čega su četvoro izabranih članova podneli ostavke, pa regulator nije mogao da funkcioniše u punom kapacitetu.

Njihovom odlukom da ipak prihvate mandate otvara se mogućnost da Savet REM-a, posle višemesečne institucionalne blokade, konačno počne da radi u punijem sastavu.

Zašto je REM godinama u centru kritika?

Iako je REM zakonom definisan kao nezavisni regulator elektronskih medija, njegov rad godinama je predmet kritika domaće stručne javnosti, nevladinih organizacija i Evropske komisije. U više izveštaja o napretku Srbije ukazuje se na potrebu jačanja nezavisnosti tog tela, transparentnijeg rada i doslednije primene zakona.

Među najčešćim zamerkama navodi se da REM nije uspeo da obezbedi ravnopravnu zastupljenost političkih aktera u elektronskim medijima, naročito tokom izbornih kampanja, kao ni da dosledno reaguje na slučajeve govora mržnje, promocije nasilja i kršenja programskih obaveza emitera sa nacionalnim frekvencijama.

Kritike se odnose i na višemesečnu institucionalnu blokadu zbog nepopunjenog sastava Saveta, što je u pojedinim periodima praktično onemogućavalo donošenje odluka po prijavama građana i organizacija. Dodatne polemike izazivale su odluke o dodeli nacionalnih frekvencija, koje je deo stručne javnosti ocenio kao nedovoljno transparentne i nesaglasne sa zakonskim kriterijumima.

Strukovne organizacije koje prate medijsku scenu godinama ukazuju i da REM nije u dovoljnoj meri uvažavao njihove analize o zastupljenosti političkih aktera i profesionalnim standardima u izveštavanju, zbog čega je poverenje dela javnosti u rad regulatora dodatno narušeno. Upravo zbog toga izbor i funkcionisanje Saveta REM-a predstavljaju jedno od pitanja koje Evropska unija redovno prati u okviru pregovora sa Srbijom u oblastima vladavine prava i medijskih sloboda.