Kongres Međunarodne federacije novinara (IFJ) usvojio je rezoluciju na predlog NUNS-a kojom se oštro osuđuju rastući napadi na novinare u Srbiji, pritisci vlasti na nezavisne medije i pasivnost državnih institucija. Dokument upućuje direktne zahteve Beogradu, ali i međunarodnoj zajednici.

Sistematski napadi i verbalni udari funkcionera – stanje koje NUNS opisuje kao alarmantno

Rezolucija „O eskalaciji napada, zarobljavanju medija i nazadovanju medijskih sloboda u Srbiji", koju je NUNS podneo Kongresu IFJ-a, konstatuje da napadi, pretnje i pritisci na novinare i medijske radnike u Srbiji i dalje rastu. Posebno se naglašava da su verbalni napadi visokih državnih funkcionera postali sistematska pojava, a ne izolovani incidenti.

Generalna sekretarka NUNS-a Tamara Filipović Stevanović obratila se delegatima Kongresa i pozvala ih da podrže rezoluciju, opisavši situaciju u Srbiji kao alarmantnu. Prema njenim rečima, usvajanje dokumenta predstavlja važnu poruku međunarodne solidarnosti sa nezavisnim novinarstvom.

U obraćanju su kao ključni problemi istaknuti: napadi i pretnje novinarima, kampanje blaćenja koje dolaze direktno od javnih funkcionera, policijska pasivnost i zloupotrebe, pritisci na radnom mestu, SLAPP tužbe, kao i pretnje medijskom pluralizmu – sve to zajedno, kako je naglašeno, stvara atmosferu straha i nekažnjivosti.

Šta rezolucija traži od Srbije – i od međunarodne zajednice

Usvojenom rezolucijom IFJ je najoštrije osudio rastuće napade i kampanje diskreditacije protiv novinara i medija u Srbiji, kao i umešanost ili pasivnost državnih institucija koje doprinose takvoj klimi.

Od vlasti u Srbiji se zahteva da hitno, nezavisno i efikasno istraže sve napade i pretnje upućene novinarima i medijskim kućama, te da obezbede da policija aktivno štiti novinare na terenu. Rezolucija, pored toga, poziva Vladu Srbije da prekine kampanje blaćenja i javne verbalne napade funkcionera na novinare, da osudi govor mržnje i pretnje, kao i da spreči korišćenje državnih kompanija kao instrumenta ekonomskog i političkog pritiska na nezavisne medije.

Međunarodni akteri – Evropska unija, Savet Evrope, OEBS i Ujedinjene nacije – pozvani su da iskoriste sve raspoložive mehanizme kako bi insistirali da Srbija ispuni svoje obaveze u oblasti medijskih sloboda, bezbednosti novinara, radnih prava i medijskog pluralizma.

Izborni kongres i novo rukovodstvo IFJ-a: ko vodi najveću novinarsku organizaciju sveta

Ovogodišnji kongres IFJ-a ima i posebnu težinu – reč je ujedno o izbornom kongresu koji određuje rukovodstvo za mandat 2026–2029. Za predsednicu je izabrana Zuliana Lainez iz Perua, dok su na potpredsedničke pozicije izabrani Jennifer Moreau iz Kanade i Zied Dabbar iz Tunisa. Za poziciju senior potpredsednika izabran je Nasser Abu Bakr iz Palestine. Izbori za izvršni odbor bili su u toku u trenutku objavljivanja ovog teksta.

Zašto je trenutak usvajanja rezolucije politički važan

Usvajanje rezolucije upravo u trenutku konstituisanja novog rukovodstva IFJ-a nije slučajno – time je pitanje bezbednosti novinara i medijskih sloboda u Srbiji direktno uvršteno na agendu organizacije za naredni period. Kako se navodi, to je važan politički signal ne samo u godini jubileja IFJ-a, već i poruka da novi izvršni organi nasleđuju Srbiju kao otvorenu temu kojoj se ne može okrenuti leđa.

Podsećanja radi, pre samo nedelju dana smo preneli izveštaj koji je objavila novinska agencija Beta, a u kome se navode rezultati istraživanja Reportera bez granica, po kojima je Srbija sa svojom slobodom medija doživela pad na 104. od 180 rangiranih država sveta, o čemu sve možete saznati — OVDE.